Kriza obveznica i socijalni nemiri u Evropi: Rastući dugovi, inflacija i predizborna nestabilnost potresaju EU
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Evropsko tržište državnih obveznica potresaju novi ekonomski šokovi, pri čemu su prinosi skočili na istorijski najviše nivoe. Glavni negativni protagonista ove krize je Francuska, koja visokim zaduživanjem prenosi pritiske na druge evropske zemlje, pre svega na Italiju i Španiju. Istovremeno, evro je pao na 17-mesečni minimum u odnosu na dolar, dok novac postaje sve skuplji, sa ozbiljnim posledicama po privredu i društveni standard Starog kontinenta.
Višeslojna kriza, uzrokovana energetskim šokom, skokom cena nafte iznad 100 dolara po barelu usled sukoba na Bliskom istoku i u Ukrajini, kao i inflacijom koja je u EU dostigla 3,8 odsto, uveliko prelaže na realnu ekonomiju.
Kako bi obuzdale inflaciju, Evropska centralna banka (ECB) i američke Federalne rezerve (Fed) nastavljaju sa podizanjem kamatnih stopa, što označava ulazak u višegodišnji period skupog novca i ekstremno visokih troškova refinansiranja javnog duga, piše Protothema.
Vala socijalnih nemira i pojava "FROGS" ekonomija
Ekonomske teškoće i nepodnošljivi troškovi života prelili su se na ulice širom Evrope. U Francuskoj i Belgiji traju masovni protesti srednjoškolaca i studenata, u Španiji protesti zbog stambene krize i visokih kirija, dok se u drugim zemljama beleže stalne mobilizacije građana.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Posebno zabrinjava činjenica da ova kriza, za razliku od dužničke krize iz 2012. godine (kada su u fokusu bile zemlje periferije tzv. "PIGS"), sada potiče iz samog jezgra evrozone.
Zbog prevelike i skupocene državne administracije i socijalnog sistema, istraživači i finansijski mediji lansirali su termin FROGS (opisujući preveliku francusku vladu i socijalno osiguranje).
Francuska se trenutno zadužuje skuplje ne samo od Italije već i od Grčke, a njen javni dug je dostigao 3,5 biliona evra (120% BDP-a), dok desetogodišnji prinos na francuske obveznice dostiže skoro 5 odsto.
Politički rizik i nadolazeći izborni ciklus
Ekonomska nestabilnost i socijalni nemiri praćeni su ključnim izbornim ciklusom koji počinje vanrednim izborima u Španiji 29. novembra, a nastavlja se tokom 2027. godine izborima u Francuskoj, Italiji, Grčkoj, Poljskoj i drugim zemljama.
Stambena kriza i politička blokada u parlamentu Španije oborili su mere vlade Pedra Sančeza, otvarajući put prevremenim izborima u novembru koji će testirati potencijalnu koaliciju konzervativaca i krajnje desnice.
Predsednički izbori u Francuskoj planirani za proleće 2027. godine odvijaju se u atmosferi žestokih uličnih protesta i budžetskih skresivanja od 54 milijarde evra.
Sa više od 25 kandidata i povlačenjem Emanuela Makrona, ankete trenutno daju prednost Marin Le Pen.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Sa dugom od blizu 139 odsto BDP-a i prinosima na obveznice iznad 4,5 odsto, premijerka Italije Đorđa Meloni traži ublažavanje fiskalnih pravila EU i preusmeravanje prihoda od PDV-a na ublažavanje energetskih troškova za građane i privredu.
Nemačka i Velika Britanija: Iako Nemačka ima stabilniji dug (oko 66% BDP-a), suočava se sa najsporijim rastom među zemljama G7 i usporavanjem automobilskog i industrijskog sektora.
U Velikoj Britaniji prinosi na 30-godišnje obveznice premašili su 6 odsto, prvi put od 1998. godine, dok servisiranje duga odnosi rekordne budžetske iznose.
Dok pojedine zemlje poput Grčke trenutno pokazuju stabilnost zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji i dobijanju investicionog rejtinga, Evropa u celini ulazi u period visoke političke i ekonomske neizvesnosti u kom će visoke kamatne stope i rastući dugovi diktirati budžete i političku budućnost Starog kontinenta.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)