Igre 
Kritike za korupciju i pranje novca, odnosi sa susedima – šta EU zamera Bugarskoj i da li joj se "gleda kroz prste"
Komentari13/10/2021
-07:12
Bugarska je u junu predstavila plan za uvođenje evra, koji bi od 2024. godine trebalo da postane zvanična valuta u toj zemlji. Svi formalni kriterijumi su ispunjeni, a prošle godine je Bugarska postala i deo evropskog valutnog mehanizma (ERMII), kao i Evropske bankarske unije. Bez obzira na to što više nema nikakvih realnih prepreka za uvđenje evra, u javnosti se čuju i poruke zabrinutosti zbog korupcije u Bugarskoj. Ta zemlja je često i na meti kritika evropskih zvaničnika i suseda i zbog "blokada" zemalja Zapadnog Balkana na putu ka EU.
Korupcija, pranje novca i sporovi sa zemljama u okruženju – neke su od glavnih zamerki koje iz Brisela stižu na račun Bugarske.
U poslednje vreme je aktuelna tema članstva te zemlje u evrozoni, što izaziva pažnju medija, ali i opozicije u Bugarskoj koja koristi priliku da ukaže na korupciju. Nemački list “Špigel” piše da bi članstvo Bugarske bilo prvo proširenje evrozone još od 2015. godine, kada je Litvanija uvela evro.
Sven Gigold, član Zelene partije u Evropskom parlamentu, zajedno sa partijskim kolegom Danijelom Frojndom je putovao u Bugarusku, kako bi video da li je spremna za uvođenje evra.
"Ova zemlja je "više nego dobrodošla da uvede evro kao zvaničnu valutu, ali prvo mora da se suoči sa problemima pranja novca i korupcije", rekao je Gigold.
Dodao je i da Evropska unija u ovom slučaju mora da izbegne situaciju u kojoj postaje "inkubator za pranje novca", kao što se to desilo ranije sa Kiprom ili baltičkim zemljama.
Unsplash
Frojnd, sa druge strane, smatra da Evropska Komisija i Evropska centralna banka moraju da iskoriste ovu priliku da "urede" finansijsku sferu Bugarske.
Povezane vesti
Veliki deo bugarske opozicije protivi se tome da ova zemlja bude primljena u evrozonu, pa je tako vođa jedne od parlamentarnih partija "Da, Bugarska" Hristo Ivanov rekao da se "u Bugarskoj nalazi veliki broj sektora koji su zahvaćeni kombinacijom korupcije, lošeg upravljanja i direktne ili indirektne državne kontrole".
Opozicija nema ključ u rukama
Opozicione partije uglavnom podsećaju na probleme koje je Evropskoj uniji stvorila Grčka kada je u pitanju evrozona, jer je ta zemlja gotovo bankrotirala 2010. godine.
Mnoge reforme, međutim, zavisiće od toga ko je na vlasti u toj zemlji. Partija "Ima takav narod" koja je pobedila na julskim izborima nije uspela da sastavi vladu, a treći parlamentarni izbori ove godine u Bugarskoj zakazani su za novembar, isto kada će se održati i predsednički.
Samim tim, moguće je i da će partija GERB bugarskog premijera Bojka Borisova, ponovo doći na vlast - što nemački list ocenjuje kao "katastrofu za Evropu". Sam Borisov je rekao opoziciji da "ako oni ne mogu da sprovedu reforme, on može, pa neka ga vrate na vlast".
Kada je reč o finansijama Bugarske, institucije Evropske unije ne predviđaju svetlu budućnost toj zemlji. U jednom izveštaja Evropske centralne banke se navodi da je "veoma neizvesno” kako će se u Bugarskoj kretati inflacija u narednim mesecima. Upozorava se i da je moguće "naglo pogoršanje finansijskih prilika".
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OESR) je, u aprilskom izveštaju, navela da su "regulatorne prepreke konkurenciji u Bugarskoj veće nego u svim zemljama OESR, osim Kolumbije i Turske".
Da li je EK gledala kroz prste Bugarskoj?
Kritike Bugarskoj za korupciju stižu i iz Evropskog parlamenta, ali one se ne odnose samo na tu zemlju, već se kreću i u drugom smeru.
Povezane vesti
Evroposlanica Kler Deli kritikovala je prošle godine Evropsku komisiju da je "saučesnik u korupciji Bugarske", a član Zelenih iz Holandije, Tineke Strik, isticao je da Komisija ne koristi sve mehanizme koji su joj na raspolaganju kako bi se borila protiv korupcije u Bugarskoj.
profimedia
Neki evroparlamentarci kritikovali su EU za "gledanje kroz prste" korupciji u Bugarskoj, navodeći kao razlog to što je bivši bugarski premijer Bojko Borisov bio jedan od ključnih saveznika Ursule Fon der Lajen i (sada već odlazeće) nemačke kancelarke Angele Merkel – svo troje su članovi Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu.
Pozivi Sofiji da bude fleksibilnija kad je reč o proširenju EU na Zapadni Balkan
Pitanje koje "posebno boli zemlje Zapadnog Balkana" je proširenje, a spor Bugarske i Severne Makedonije je dugo u fokusu javnosti.
Povezane vesti
Među novijim komentarima o Bugarskoj “blokadi”, izdvajaju se poruke predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen tokom posete zemljama Zapadnog Balkana pred prošlonedeljni samit. Ona je na zajedničkoj konferenciji za novinare u Skoplju sa premijerom Zoranom Zaevom rekla da se nada da će Severna Makedonija i Albanija početi pregovore sa EU do kraja godine.
Istakla je da se radi na prevazilaženju spora između Sofije i Skoplja, kako bi do kraja godine mogla da se održi prva međuvladina konferencija Severne Makedonije sa Evropskom unijom.
"Sa obe strane radimo i razgovaramo. I sa Bugarskom, sa ciljem da prevaziđemo ovu poslednju prepreku. Ima mnogo dobrih ideja o kojima vredi da se razmisli, sve sa ciljem da prevaziđemo poslednju prepreku i započnemo sa prvom međuvladinom konferencijom", navela je.
Kako prenosi Radio Slobodna Evropa, ona nije odgovorila direktno na novinarsko piranje da li će se, ako se ne prevaziđe bugarska blokada, Albanija i Severna Makedonija razdvojiti na evropskom putu, ističući da je sada fokus da obe države počnu pregovore do kraja godine.
Za nijansu direktniji kada je reč o Bugarskoj bio je šef evropske diplomatije Žozep Borelj koji je nedavno rekao da bi ta zemlja trebalo da bude fleksibilnija po pitanju proširenja EU na Zapadni Balkan.
Tanjug AP/Christian Hartmannn
"Smatram da bi Bugarska morala da pokaže veću fleksibilnost po ovom problemu, koji blokira početak pristupnih pregovora", izjavio je Borelj na događaju u Madridu, preneo je Rojters.
Zvaničnici iz Skoplja često su, frustrirani zbog poteza Sofije, govorili da su Bugarske blokade poraz politike proširenja EU. Međutim, Zoran Zaev je nedavno rekao da su dve zemlje prethodnih meseci podigle nivo saradnje i prijateljstva, posebno zbog napretka u trgovini i investicijama. On je prošlog meseca naveo da će se i makedonskih udžbenika izbaciti reč "bugarski" ispred "fašistički okupator".
Bugarski veto na evropskom putu nije nepoznat ni Srbiji. Naročito je izazvalo pažnju to što je, kada je u junu deset zemlja stopiralo otvaranje trećeg i četvrtog klastera u okviru pregovora Srbije i EU, među njima bila i Bugarska.
(Priredio: J.Đ.)
Komentari (0)