Podela koja i danas traje: Kipar obeležava 51 godinu od turske invazije

Kipar obeležava 51 godinu od turske invazije 1974. godine, koja je dovela do podele ostrvske države — podele koja i danas traje.

Ujutru 20. jula 1974. godine, sirene su se oglasile širom ostrva, signalizirajući početak invazije.

Mesec dana borbi kasnije, približno 36 odsto teritorije Kipra palo je pod tursku vojnu kontrolu, koja i danas traje, čineći Kipar jedinom članicom Evropske unije koja je delimično pod okupacijom, prenosi Euronews.

Turske oružane snage iskrcale su se na sever Kipra, u Kireniji, dok su vazduhoplovne snage Ankare sprovele vazdušne napade na više ciljeva širom ostrva, izazvavši paniku i ostavljajući za sobom razaranje i patnju.

AP/Petros Karadjias

Invazija je odnela živote više od 3.000 ljudi, uglavnom civila. Stanovnici, još uvek potreseni posledicama nasilnog državnog udara koji se dogodio samo pet dana ranije, u strahu su posmatrali događaje.

Turska, međutim, i dalje tvrdi da "Operacija Atila" — kodno ime za vojnu akciju — nije bila invazija, već mirna intervencija s ciljem obnove ustavnog poretka i zaštite turske  manjine na Kipru.

Stotine ljudi su poginule u državnom udaru 15. jula 1974. godine, koji je izvela Kiparska nacionalna garda uz podršku tadašnje grčke hunte, protiv snaga lojalnih demokratski izabranoj vladi Kipra, na čelu sa etničkim Grkom Kipraninom, predsednikom nadbiskupom Makariosom III.

Grčki kiparski nacionalisti su težili da svrgnu Makariosa i ujedine mediteransko ostrvo sa Grčkom u pokretu poznatom kao "Enosis".

Makarios je uspeo da pobegne sa Kipra preko Pafosa i stigao u Njujork, gde je 19. jula održao govor osuđujući državni udar i odbacujući nameru da se njegova zemlja ujedini sa Grčkom.

Do tada su turske vojne pripreme već bile završene, a invazija je izvedena sledećeg jutra.

AP/Petros Karadjias

Kiparska nacionalna garda pokazala se nespremnom, pa su turski vojnici mogli da napreduju relativno lako. Više od 40.000 vojnika, pod komandom generala Nuretina Ersina, učestvovalo je u mesec dana dugoj invaziji.

Jedinice Nacionalne garde i Helenske snage na Kipru (grčke oružane snage stacionirane u zemlji) mobilisane su nekoliko sati nakon početka invazije i borile su se bez vazdušne podrške i savremenog naoružanja.

Procenjuje se da je oko 12.000 vojnika pružilo otpor turskoj okupaciji pod komandom brigadnog generala Mihalisa Georgitsisa, koji je takođe bio vodeća ličnost u državnom udaru protiv Makariosa nekoliko dana ranije.

U međuvremenu, grčki kiparski muškarci počeli su da se mobilizuju i učestvuju u odbrani svoje zemlje sa svim što su imali, iako mnogi od njih nisu bili naoružani.

Oni koji su bili naoružani činili su sve što su mogli da odbiju pristigle turske trupe, čak i pucajući sa krovova svojih kuća.

AP/Anonymous

Primirje postignuto između kiparskih i turskih snaga nekoliko dana kasnije bilo je privremeno, jer je Turska u trenutku prekida vatre držala samo oko 3 odsto ostrva.

U avgustu je Ankara izvela završni udarac pod nazivom "Operacija Atila II", drugu fazu svoje vojne invazije, zauzevši velike delove ostrva koje i danas drži, kršeći pritom više rezolucija Ujedinjenih nacija, navodi Euronews.

Ujedinjene nacije više puta su osudile Tursku zbog njene ilegalne invazije na susednu zemlju, kao i zbog humanitarne katastrofe koja je usledila.

Oko 200.000 grčkih Kiprana, koji su prethodno živeli na severu ostrva u području koje je kasnije proglasilo "Tursku Republiku Severni Kipar", bilo je prisiljeno da napusti svoje domove i pređe na jug. Turski Kiprani koji su živeli na jugu bili su primorani da odu na sever.

AP Photo

Samo Turska priznaje otcepljenu državu na severu Kipra, gde održava preko 35.000 vojnika.

Dok je Republika Kipar pod kontrolom grčkih Kiprana na jugu deo Evropske unije, zakon EU ne važi u otcepljenom severnom delu ostrva.

Grčki kiparski deo takođe je osuđen zbog zločina nad turskim Kipranima, posebno zbog masakra u Marati, Santalarisu i Alodi tokom druge turske invazije u avgustu.

Više od 100 turskih Kiprana ubijeno je u napadima koje je izvela ultranacionalistička grčka kiparska paravojna grupa EOKA B.

Više od 2.000 Kiprana se smatra nestalim usled događaja iz 1974. godine, kao i nemira koji su se dešavali tokom 1960-ih. Oko tri četvrtine nestalih su grčki Kiprani, dok su ostali turski Kiprani.

Diplomatski napori da se reši kiparsko pitanje u proteklih pet decenija do sada nisu uspeli. Pregovori koji su prošle nedelje održani u Njujorku završeni su bez rešavanja ključnih sporova.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan tvrdi da Ankara ima legitimno pravo na prisustvo na ostrvu, i ranije je predlagao rešenje sa dve države za Kipar, što mnogi Kiprani odbacuju.