Dugačak telefonski razgovor Trampa i Zelenskog: Da li je Ukrajina konačno ubedila Vašington da stane uz nju?

Dok je Putin predvodio paradu povodom Dana pobede u Rusiji, čini se da su Kijev i Vašington konačno pronašli zajednički jezik kroz prvi zvanični sporazum između dve zemlje. Da li je to dovoljno da Zelenski konačno pokaže Trampu da Kijev zaista želi kraj rata koji vodi Rusija?

Od prvih predsedničkih debata prošle godine, Donald Tramp je izbegavao da odgovori na pitanje kako vidi kraj rata u Ukrajini.

Poznat je po obećanju da će ga okončati za 24 sata, ali je bio neodređen kada su ga pitali da li bi to značilo pobedu Ukrajine. Od tada, Kijev pokušava da ubedi Trampa da se odluči – preciznije, da stane na stranu Ukrajine, piše Euronews. 

Od susreta sa Trampom u Njujorku u septembru 2024. pred predsedničke izbore, preko optužbi da je "diktator", pa do bez presedana žustre rasprave u Ovalnom kabinetu u februaru – Volodimir Zelenski pokušava da ubedi američkog predsednika da Ukrajina nije prepreka ni primirju, a kamoli mirovnom sporazumu.

Krajem marta, Ukrajina je prihvatila predlog SAD za trenutno 30-dnevno primirje u ruskoj invaziji, pod uslovom da se Kremlj pridržava istih uslova.

Dva meseca kasnije, primirja još nema, a Kijev redovno ponavlja da je spreman da ga odmah prihvati, ako Rusija pristane.

Pravi mir, bezuslovno primirje

U međuvremenu, Rusija je jednostrano proglasila dva kratka primirja – jedno za Uskrs i drugo sada, oko Dana pobede u Moskvi. U oba slučaja, Kremlj je prekršio sopstveno primirje i odbio protivpredlog za bezuslovno 30-dnevno primirje.

Tanjug/AP/Petr David Josek

Za to vreme, Ukrajina je uspela da pregovara i potpiše sporazum o mineralima sa SAD, a ukrajinski parlament je čak ratifikovao partnerstvo, čime su SAD dobile pristup profitu od ukrajinskih bogatih rudnih resursa.

Saradnja Rusije i SAD nije napredovala, a jedini "kompromis" koji je Kremlj navodno bio spreman da prihvati jeste da ne polaže pravo na teritorije Ukrajine koje nikada nije ni kontrolisao – poput većeg dela Hersonske i Zaporoške oblasti.

Izgleda da je Ukrajina pokušala gotovo sve da pokaže SAD da nije prepreka primirju, dok je istovremeno pojačavala pritisak na Rusiju – intenzivirajući napade dronovima na Moskvu uoči parade, parališući vazdušni prostor iznad prestonice baš u trenutku kada je predsednik Vladimir Putin očekivao dolazak visokih gostiju.

Ta strategija možda je i urodila plodom. U četvrtak uveče, Tramp i Zelenski imali su dugačak telefonski razgovor o ratifikovanom sporazumu o mineralima.

Ukrajinski predsednik je kasnije na mreži X objavio izjavu koja se nije ticala minerala, već ponovo izražavala spremnost Ukrajine na bezuslovno primirje.

"Ukrajina je spremna za potpuno primirje odmah, od ovog trenutka – na 30 dana tišine", rekao je Zelenski.

"Ali mora biti stvarno. Bez raketnih ili dron napada, bez stotina napada na frontu. Rusi moraju uzvratiti – podržati primirje. Moraju dokazati da žele da završe rat."

Zelenski je iskoristio ovu priliku da naglasi da ovo nije prvi put da Kijev daje takvu ponudu: "Trideset dana koji mogu postati početak godina mira. Primirje, trajno i pouzdano, bio bi pravi pokazatelj kretanja ka miru."

Tanjug/AP/Evan Vucci

Simbolično, ovu izjavu dao je na Dan sećanja i pobede nad nacizmom u Ukrajini, dodajući: "Amerika može pomoći. Svet sada treba Ameriku, baš kao i pre osamdeset godina."

Tramp je na platformi Truth Social dao umireniju izjavu, rekavši da se pregovori između Rusije i Ukrajine nastavljaju, nagoveštavajući da bi Vašington bio zadovoljan i kraćim primirjem od 30 dana.

"SAD pozivaju na idealno, 30-dnevno bezuslovno primirje. Nadamo se da će prihvatljivo primirje biti poštovano i da će obe strane snositi odgovornost za njegovo poštovanje", napisao je Tramp.

"Ako se primirje ne bude poštovalo, SAD i njeni partneri će uvesti dodatne sankcije", dodao je, očigledno preteći Kremlju, i zaključio: "Svi bi trebalo da žele da ovo stane."

"Ja želim, a žele i Sjedinjene Američke Države. Kao predsednik, ostajem posvećen uspostavljanju mira između Rusije i Ukrajine, zajedno sa Evropljanima – i to će biti trajan mir"

Tramp je zatim izneo sličnu izjavu kao i Zelenski: "Sve to može da se postigne vrlo brzo, a ja sam spreman da se uključim čim zatreba."

Vens: Moskva traži "previše"

Ranije je, u znaku rastuće frustracije u Vašingtonu, potpredsednik SAD Džej-Di Vens izjavio da Rusija traži "previše" u pregovorima sa Ukrajinom.

Govoreći na bezbednosnoj konferenciji u američkoj prestonici, rekao je da Bela kuća insistira na direktnim pregovorima dve strane, i zapretio da će se SAD povući iz procesa ako ne dođe do napretka.

"Ne bih rekao da Rusi nisu zainteresovani da ovo okončaju", rekao je Vans.

"Ali trenutno, Rusi traže određene ustupke da bi prekinuli sukob. Mi smatramo da traže previše. U redu?"

Kremlj očigledno ne smatra da traži previše. U četvrtak je Putinov savetnik Jurij Ušakov priznao da Moskva "verovatno razočarava Vašington" na neki način.

"Oni razočaravaju nas takođe, možda i više nego mi njih – i to već duže vreme", dodao je Ušakov, ističući da dve strane ipak idu ka direktnom susretu Trampa i Putina.

"Pravi prijatelj od čelika" Si

U međuvremenu, Putin je u Moskvi ugostio kineskog predsednika Si Đinpinga, koji je u rusku prestonicu došao na bilateralni sastanak i da prisustvuje Paradi pobede u petak.

Pre dolaska, Si Đinping je objavio članak u kineskim i ruskim medijima, povlačeći paralelu između današnje američke "hegemonije" i "arogantnih fašističkih sila" pre 80 godina.

"Pravedne sile sveta, uključujući Kinu i Sovjetski Savez, borile su se rame uz rame i pobedile arogantne fašističke snage", napisao je.

"Osamdeset godina kasnije, unilateralizam, hegemonija i nasilje nanose ogromnu štetu. Čovečanstvo se ponovo nalazi na raskršću."

Tanjug/Evgenia Novozhenina/Pool Photo via AP

U zajedničkom saopštenju nakon razgovora u četvrtak, Si i Putin su istakli da se rat u Ukrajini može rešiti samo uklanjanjem njegovih "temeljnih uzroka", čime je Kina implicitno podržala rusku invaziju.

Si je takođe rekao da bi Rusija i Kina trebalo da budu "pravi prijatelji od čelika, koji su prošli kroz stotinu ognjeva", a dvojica lidera su se obavezala da će ojačati koordinaciju u svim oblastima, uključujući vojsku, i "odlučno se suprotstaviti dvostrukom obuzdavanju koje Vašington sprovodi protiv Pekinga i Moskve".

Tramp sledeće nedelje na Bliskom istoku

Sledeće nedelje, Tramp putuje na Bliski istok. Od utorka do petka posetiće Saudijsku Arabiju, Katar i Ujedinjene Arapske Emirate.

Sve tri zemlje imale su ključnu ulogu u naporima Ukrajine da uz njihovu pomoć stane na kraj ratu – od razmene ratnih zarobljenika do povratka ukrajinske dece koju je Moskva nasilno deportovala.

Kremlj se nije oglasio o mogućnosti da ruski predsednik poseti Bliski istok.