Igre 
Finska "na liniji fronta": Helsinki ubrzava pripreme za sve potencijalne sukobe, razmatra se i invazija punog obima
Komentari19/12/2024
-21:39
Od kada je krenuo rat u Ukrajini, pitanje militarizacije se sve češće pominje u Finskoj, zemlji koja deli 1.300 kilometara dugu istočnu granicu s Rusijom. Prošle godine, Finska je postala 31. članica NATO saveza, sto je Finsku transformisalo u državu "na liniji fronta", izjavio je predsednik Aleksander Stub u aprilu ove godine.
Finska ubrzava pripreme za sve potencijalne sukobe – nuklearni, hibridni rat ili čak invaziju punog obima.
Sa Rusijom deli granicu od 1.300 kilometara koja je zatvorena više od godinu dana nakon što je Rusija poslala više od 1.000 migranata da destabilizuje zemlju.
Od tada, Finska se bavi i drugim sukobima, kao što su sečenje podmorskih kablova, borba protiv dezinformacija i prisustvo takozvanih ruskih "naftnih flota u senci" koje ilegalno transportuju rusku naftu kršeći sankcije Zapada.
"Finska granična straža je oduvek bila za pripravnost i gradila je svoje sposobnosti da deluje u situaciji kakva je danas, ali je, takođe tačno i da su fenomen "flote u senci" i GPS ometanje nešto što smo vidjali poslednjih godina. Uočili smo i presecanje kablova, mesta kvara kablova, sto je sve pod krivičnom istragom. Videli smo i pretnju ekološkom katastrofom u Finskom zalivu, a jedan deo toga je i GPS veštačko zagušenje koji se može videti u istočnom Finskom zalivu", izjavio je zamenik komandanta Finske obalske straže Miko Hirvi.
Finska je "spremna" za rat
Regruti koji su dugo bili deo bezbednosne politike Finske sada se obučavaju sa mogućnošću da bi mogli braniti celu Evropu, posebno otkako je Finska ušla u NATO.
Finska se nekoliko decenija spremala za bilo kakav rat. Invazija Rusije 1939. godine je nešto na šta se Finci stalno podsećaju, a ključni princip ove sveobuhvatne bezbednosne i odbrambene strategije je odvraćanje.
Povezane vesti
Da bi se odvratio bilo koji potencijalni napadač, posebno Rusija, ova zemlja kao i društvo u celini su pripremljeni, a vojska dobro obučena.
Tanjug/Lauri Heino/Lehtikuva via AP
"Rusija nije usmerena samo na Finsku ili susedne zemlje, već pokušava da destabilizuje celu Evropu. Tako da Evropa mora ozbiljno da shvati ovaj hibridni rat. Rusija ne može da vrši pritisak na nas pretnjom konvencionalnog rata posto smo članica NATO-a, i samim tim je hibridni rat glavna stvar s kojom mogu da nam prete", kaže predsednik Komiteta EU u finskom parlamentu Hajke Auto.
Helsinki kaže da je spreman za nove izdatke Evropske unije za odbranu, uključujući obveznice za odbranu, a ističe da se ulaganje u evropsku bezbednost uklapa u opštu bezbednosnu strategiju Finske.
Askola: Ruske pretnje nuklearnim oružjem znak slabosti
Vojni analitičar iz Finske Joni Askola rekao je za Euronews da su ruske pretnje nuklearnim oružjem znak slabosti Rusije.
Askola je dodao da su ruske hibridne operacije veoma aktivne u Finskoj, da im se ne zna tačan broj i da su počele znatno pre rata u Ukrajini.
"Najveći skandal je bio uništenje naftovoda između Finske i Estonije pre godinu dana i nedavno uništenje podvodnih kablova. To je bila saradnja Kine i Rusije u smislu izvođenja hibridne operacije. Takođe imali smo i migrantsku krizu gde je Rusija izgurivala migrante prema našoj granici2015. a to se ponovilo i za vreme invazije na Ukrajinu sve dok nismo zatvorili granicu. Dakle, puno hibridnih operacija je bilo ali nemamo tačan broj. U vezi sa njima teško je da ako ih ignorišete onda ćete dozvoliti Rusiji da nastavi da ih radi, a ako dignete previše veliku buku onda će nastati panika u populaciji", zaključuje Askola.
Preporuka za vas
Komentari (0)