uživo RAT U UKRAJINI Evropska unija usvojila 15. paket sankcija protiv Rusije zbog rata u Ukrajini

Rat u Ukrajini traje 1.027 dana. I ruska i ukrajinska strana izvodi žestoke udare dronovima. Na frontu je zabeleženo ukupno 166 borbenih okršaja, od kojih se 45 dogodilo u pravcu Kurska. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je u večernjem obraćanju rekao da je teška situacija u Pokrovsku i Kurahovu. Ruske snage napreduju u osvajanju Kurahova, a na zgradi Gradskog veća istaknuta ruska trobojka. Eksplozije su u nedelju odjekivale u Čečeniji, dok ukrajinska snaga pokušava da dokaže prisustvo severnokorejskih vojnika na frontu, koji se bore na strani Rusije. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski tvrdi da postoje prvi dokazi koji su to potvrdili. 

Kako je protekao prethodni dan rata u Ukrajini pročitajte u jučerašnjem blogu.

Dešavanja u Ukrajini pratite uživo u našem LIVE blogu:

18.41 Tramp: Broj žrtava rata u Ukrajini mnogo veći s obe strane nego što se javno tvrdi

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da je broj žrtava rata u Ukrajini na obe zaraćene strane mnogo veći nego što se javno tvrdi.

Detaljnije pročitajte u odvojenom tekstu. 

16.27 Italijanska vlada odobrila novi paket vojne pomoći Ukrajini

Italijanska vlada odobrila je danas novi, deseti po redu paket vojne pomoći Ukrajini, a spisak materijala i opreme koji će biti upućeni Kijevu je poverljiv kao i u prethodnim slučajevima, naveli su dobro obavešteni izvori.

Šef italijanske diplomatije Antonio Tajani rekao je da Italija stoji uz Kijev "u potpunoj posvećenosti pravednom miru, koji ne može značiti predaju Ukrajine", prenela je agencija Ansa. Prema njegovim rečima, u toku je priprema druge mirovne konferencije u kojoj će takođe učestvovati i Rusija, kao I partneri poput Kine, Indije i Brazila.

Tanjug/HINA/Mario Strmotić

Tajani je podsetio da je tokom nedavnog sastanka šefova diplomatija zemalja grupe G7 u Italiji naglašena podrška energetskoj bezbednosti i obnovi Ukrajine. Kako je dodao, takva posvećenost čini da Italija bude u prvim redovima ovakvih nastojanja, što će potvrditi i održavanje Konferencije o obnovi Ukrajine koja će biti organizovana u Rimu u julu naredne godine.

15.35 Stejt department: Zapad najoštrije osuđuje vojnu saradnju Severne Koreje i Rusije

Ministri spoljnih poslova Australije, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana, Južne Koreje, Novog Zelanda, Ujedinjenog Kraljevstva, Sjedinjenih Američkih Država i visoki predstavnik Evropske unije najoštrije su osudili sve veće vojno partnerstvo između Severne Koreje (NDRK) i Ruske Federacije, uključujući raspoređivanje trupa NDRK u Rusiji za potrebe sukoba u Ukrajini, navodi se u zajedničkom saopštenju koje je objavio američki Stejt department.

"Direktna podrška NDRK za rat Rusije protiv Ukrajine predstavlja opasno širenje konflikta, sa ozbiljnim posledicama po sigurnost Evrope i Indopacifičkog regiona. Izvoz balističkih raketa, artiljerijskih granata i druge vojne opreme iz NDRK u Rusiju za rat protiv Ukrajine, kao i obuka vojnika NDRK u Rusiji sa oružjem i povezanim materijalom, predstavljaju flagrantna kršenja rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1718 (2006), 1874 (2009) i 2270 (2016)", navodi se u saopštenju.

Izražava se duboka zabrinutost zbog bilo kakve političke, vojne ili ekonomske podrške koju Rusija može pružati ilegalnim vojnim programima NDRK, uključujući oružja za masovno uništenje i sredstva za njihovo isporučivanje i upozorava se da bi to moglo da pogorša inače napetu situaciju na Korejskom poluostrvu.

12.45 Evropska unija usvojila 15. paket sankcija protiv Rusije zbog rata u Ukrajini

Evropska unija usvojila je danas 15. paket ekonomskih i individualnih restriktivnih mera da bi još više ograničila mugućnosti Rusije da vodi rat u Ukrajini. Nove restrikcije su usmerene na suzbijanje zaobilaženja dosadašnjih sankcija Evropske unije na rusku naftu preko takozvane "Putinove flote tankera u senci", kao i na slabljenje ruskog vojno-industrijskog kompleksa, navodi se u saopštenju.

"Ovaj paket sankcija je deo našeg odgovora koji treba da oslabi rusku ratnu mašineriju i one koji omogućavaju ovaj rat, uključujući i kineske kompanije", izjavila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas.

Na novoj listi sankcija Evropske unije se nalazi 54 osoba i 30 subjekata koji su navodno odgovorni za radnje "kojima se podriva ili ugrožava teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine".

Što se tiče pojedinaca, EU je sankcionisala vojnu jedinicu koju smatra odgovornom za udar na dečju bolnicu u Kijevu, kao i više menadžere u vodećim kompanijama ruskog energetskog sektora, pojedince odgovorne za deportaciju dece, propagandu i zaobilaženje sankcija, kao i dva visoka zvaničnika Severne Koreje.

Evropska unija je istovremeno usmerila sankcije protiv ruskih vojnih i brodarskih kompanija koje su odgovorne za transport sirove nafte i naftnih derivata morskim putem, kao i protiv hemijske fabrike i civilne ruske avio-kompanije koja je "važan pružalac logističke podrške ruskoj vojsci", objavčljeno je na veb stranici Evropske komisije.

12.41 Putin: Zapad gura Rusiju na crvenu liniju, Moskva na to mora da odgovori

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je  na kolegijumu Ministarstva odbrane Rusije da vojno-politička situacija u svetu ostaje teška i nestabilna, da "Zapad gura Rusiju na crvenu liniju", a da Moskva ne može a da ne odgovori na to. Putin je rekao da se nastavlja krvoproliće na Bliskom istoku, kao i da SAD nastavljaju da podstiču eskalaciju sukoba u Ukrajini slanjem oružja, novca i plaćenika.

Putin je istakao da sadašnja američka administracija i kolektivni Zapad ne odustaju od pokušaja da održe dominaciju u svetu, kao i da zemlje članice NATO-a povećavaju budžete za odbranu, prenele su RIA Novosti. Upozorio je da se grupe udarnih snaga raspoređuju u blizini granica Rusije.

Takođe je upozorio da NATO povećava svoje prisustvo i u azijsko-pacifičkom regionu, raspoređivanjem raketnih sistema, navodeći da će Rusija odgovoriti na rizike u vezi sa potencijalnim raspoređivanjem američkih raketa u tom regionu.

"SAD plaše svoje stanovništvo mitskim izjavama da Rusija navodno planira nekoga da napadne", naveo je Putin.

Tanjug/AP/Sergei Bobylev, Sputnik, Kremlin

11.38 Peskov: Ukrajina nastavlja da odbija pregovore sa Rusijom

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Ukrajina nastavlja da odbija pregovore sa Rusijom, dok je Moskva i dalje spremna da nastavi pregovore na osnovu sporazuma iz Istanbula iz 2022. godine. Peskov je istakao da je prerano govoriti o raspoređivanju mirovnih snaga u Ukrajini, o čemu su pisali pojedini mediji, prenele su RIA Novosti.

"Znate da za sada ukrajinska strana odbija bilo kakve pregovore. Faktički, sam predsednik (Volodimir) Zelenski je dokumentima sam sebi zabranio ove pregovore", rekao je Peskov novinarima.

On je podsetio na predlog Mađarske za razmenu zarobljenika i Božićno primirje u Ukrajini koje je podržala Moskva, ali ne i Kijev. Takođe je podsetio da je ruski predsednik Vladimir Putin razgovarao sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom i da je Putin podržao mirovne napore Mađarske, dok je ukrajinska strana to odbila.

Tanjug/AP/Sergei Bobylev, Sputnik, Kremlin

10.26 Kijev: Najmanje 30 vojnika iz Severne Koreje poginulo ili ranjeno 

Najmanje 30 severnokorejskih vojnika poginulo je ili je ranjeno u Kurskoj oblasti u Rusiji, tvrdi ukrajinska vojno-obaveštajna agencija. Kako je navedeno, severnokorejski vojnici borili su se na strani Rusije protiv ukrajinskih snaga u okolini sela Pljohovo, Vorožba i Martinovka.

Rusija nije ni potvrdila niti porekla te navode, dok je Pjongjang naveo da su izveštaji o severnokorejskim trupama lažni.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski u subotu je izjavio da Rusija prvi put koristi severnokorejske trupe u značajnijem broju da bi izvodila napade u Kursku. Agencija Rojters navodi da su procene Kijeva da u Kurskoj oblasti na strani Rusije ratuje oko 11.000 vojnika iz Severne Koreje.

10.01 Norveška će pomoći Ratnu mornaricu Ukrajine sa više od 242 miliona dolara

Vlada Norveške saopštila je danas da će izdvojiti 242,38 miliona dolara za pomoć Kijevu, kako bi ojačala Ratnu mornaricu Ukrajine i pomogla joj u odvraćanju ruskih mornaričkih snaga u Crnom moru.

"Ključno je da se ukrajinsko stanovništvo i infrastruktura zaštite od napada ruske Crnomorske flote", izjavio je premijer Norveške Jonas Gar Stere, prenosi Reuters.

Prema njegovim rečima, važno je i da se zaštiti izvoz žitarica i drugih proizvoda morem, odakle Ukrajini "dolaze ključni prihodi".

Tanjug/AP Photo/Dan Bashakov

08.34 Holandija: Evropski lideri treba da započnu pregovore za Ukrajinu pre Trampa

Holandski ministar odbrane Ruben Brekelmans izjavio je da želi da Evropa započne mirovne pregovore za Ukrajinu pre novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa, kao i da više ne isključuje pregovore sa Rusijom.

Brekelmans je rekao u intervjuu za holandski dnevnik Trouv da smatra da bi evropski lideri trebalo da preuzmu inicijativu za mirovne pregovore o Ukrajini pre Trampa zbog hitnosti rešavanja tog pitanja.

"Moramo da se pobrinemo da evropske zemlje budu za stolom kako Tramp ne bi sa Putinom odlučivao o bezbednosnoj arhitekturi u Evropi", naveo je Brekelmans.

To je prvi put da je Brekelmans otvoreno pomenuo opciju mirovnih pregovora, a  do sada je stav holandske vlade bio da pregovori treba da se vode tek kada Ukrajina bude spremna, preneo je "NL Times".

Brekelmans je ukazao da bi bilo teško postići konsenzus u EU o odlukama o eventualnim mirovnim snagama i da bi, zbog hitnosti, moglo da se odluči da nije potrebna jednoglasnost za donošenje odluka.

Pomenuo je mogućnost da odluku o pregovorima za Ukrajinu donese grupa evropskih zemalja.

Brekelmans je istakao da i dalje u potpunosti podržava politiku da se Holandija neće boriti u Ukrajini, napominjući da je učešće u mirovnoj misiji nešto drugo jer je reč  o održavanju mira.

Francuski predsednik Emanuel Makron i poljski premijer Donald Tusk razgovarali su u četvrtak u Varšavi o mirovnom procesu za Ukrajinu.

Tramp će biti inaugurisan za predsednika SAD 20. januara i više puta je izjavljivao da želi brzo da okonča rat u Ukrajini.

Tanjug AP/Olivier Matthys

07.22 Pelegrini: Ukrajina će morati da se pomiri sa ustupkom svojih teritorija

Režim u Kijevu će morati da pristane na teritorijalne ustupke kako bi rešio ukrajinski sukob, izjavio je u nedelju slovački predsednik Peter Pelegrini.

Slovački predsednik je za televiziju STVR rekao da će Ukrajna morati da se pomiri sa ustupanjem Rusiji dela svojih teritorija.

"Ako govorite o miru, mislim da treba da budete realni, već danas verovatno niko u Evropi ko normalno misli ne misli da će biti moguće uspostaviti mir bez nekih delimičnih teritorijalnih gubitaka Ukrajine", rekao je on.

Pelegrini je istovremeno pozvao strane u sukobu da što pre sednu za pregovarački sto.

profimedia

07.13 Rusija: Ukrajinska vojska upotrebila NATO kasetnu municiju u napadu na Gorlovku

Ukrajinska vojska upotrebila je NATO kasetnu municiju tokom granatiranja hotela u Gorlovki u samoproglašenoj Donjeckoj Narodnoj Republici (DNR), saopštile su u nedelju ruske oružane snage.

"Sudeći po karakterističnim fragmentima i fragmentima pronađenim na mestu granatiranja, Oružane snage Ukrajine koristile su artiljeriju NATO kalibra 155 mm sa kasetnom bojevom glavom", navodi se u izveštaju, prenela je agencija RIA Novosti.

Tokom granatiranja oštećena je fasada zgrade hotela Stirol i obližnjih stambenih zgrada, a potpuno je izgoreo jedan privatni automobil.

Gorlovka se nalazi 50 kilometara severno od Donjecka i bila je jedno  od najvećih naseljenih područja DNR pre početka sukoba u Donbasu, kada je brojala više od 250.000 stanovnika.

Oružane snage Ukrajine su u protekla 24 časa otvorile vatru na teritoriju DNR 29 puta, a u napadima je povređeno pet civila, prenose RIA Novosti.

profimedia

07.01 Dva ruska tankera oštećena u Kerčkom moreuzu

Dva ruska tankera oštećena su zbog lošeg vremena u Kerčkom moreuzu između kontinentalne Rusije i Krima i zatražili su pomoć, saopštilo je rusko Ministarstvo za vanredne situacije. Oluja u Crnom moru izazvala je oštećenje na tankerima usled čega su se izlili naftni derivati, javila je novinska agencija Interfaks ruska Federalna agencija za pomorski i unutrašnji vodni saobraćaj.

Tanjug/AP/The Russian Southern Transport Prosecutor's Office

06.38 Zelenski: Postoje dokazi da Rusija koristi vojnika iz Severne Koreje u Kurskoj oblasti

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je izjavio da već postoje prvi dokazi da je Rusija počela da koristi značajan broj vojnika iz Severne Koreje za operacije u Kurskoj oblasti.

"Rusi su te vojnike uključili u operacije za sada samo u regionu Kurska , ali imamo informacije da bi oni mogli biti angažovani i na drugim delovima fronta. Već su primetni i gubici među ovim vojnicima", kazao je on u video obraćanju, prenela je agencija Ukrinform.

Zelenski je rekao da je Moskva "maksimalno umešala drugu državu u rat u Ukrajini" i poručio da to predstavlja eskalaciju.

"Putin je taj koji preduzima korake da proširi i prolongira ovaj rat. On udaljuje mogućnost mira i želi da svet ima više problema u Aziji. Upravo iz tog razloga Rusi uče vojnike Severne Koreje modernom ratovanju”, poručio je ukrajinski predsednik.

On je dodao da Moskva ignoriše pozive svih zemalja, od Kine i Brazila do mnogih drugih, o potrebi da učini sve da bi došlo do deeskalacije.

Tanjug AP/Ukrainian Presidential Press Office via AP

06.22  Sijarto: Ukrajina oštro odbila dozvolu za telefonski razgovor Orbana i Zelenskog

Šef mađarske diplomatije Peter Sijarto izjavio je da je od ukrajinskog ministra spoljnih poslova i šefa kabineta predsednika Ukrajine tražio da dozvole telefonski razgovor Orbana i predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, ali da su oni to odbili, kako je naveo, "oštro, ali kulturno". Sijarto je podsetio za radio Košut da je mađarski premijer Viktor Orban, s obzirom na približavanje Božića, predložio višednevni prekid vatre u Ukrajini i veliku razmenu ratnih zarobljenika da bi stotine ili čak i hiljade ljudi mogli da provedu praznik u svojim domovima i sa svojim porodicama, a da je ukrajinska strana to odbila. 

06.10 Lider AfD doveo u pitanje članstvo Nemačke u NATO

Lider stranke Alternativa za Nemačku (AfD) Tino Hrupala doveo je u pitanje  članstvo Nemačke u NATO, rekavši da Berlin treba da razmotri u kojoj meri je taj savez i dalje koristan za zemlju.

Kako je dodao, odbrambena zajednica mora prihvatiti i poštovati interese svih evropskih zemalja, uključujući Rusiju.

"Ako NATO ne može to da osigura, Nemačka mora da razmotri u kojoj meri je ova Alijansa još od koristi za nas", kazao je lider AdF.

On je takođe pozvao nemačku vladu da prizna pobedu Rusije u ratu u Ukrajini.

"Rusija je dobila ovaj rat", kazao je Hrupala, dodajući da je stvarnost stigla one koji tvrde da žele da omoguće Ukrajini da dobije rat.