Igre 
Pozadina političke krize u Gruziji: Vlast upozorava na "ukrajinizaciju" zemlje, dok policija hapsi opozicione lidere
Komentari07/12/2024
-12:06
Nakon odluke gruzijskih vlasti da odlože pregovore o pridruživanju Evropskoj Uniji do 2028. godine, u gradovima širom zemlje usledili su obračuni i demonstracije sa policijom. Od prošlog četvrtka prebrojavaju se uhapšeni i povređeni i ređaju se reakcije međunarodne javnosti.
Avenija Rustaveli u Tbilisiju danima je ispunjena demonstrantima ogrnutim zastavama Gruzije i Evropske unije. Zvižduke i trubljenje vuvuzela zamenili su vatrometi i ostala pirotehnička sredstva usmerena prema snagama bezbednosti. S druge strane odgovor je stigao u vidu suzavca, vodenih topova i gumenih metaka.
Premijer Gruzije Irakli Kobahidze poručio je da neće biti novog Majdana i "ukrajinizacije" Gruzije.
"Apsolutno smo posvećeni potpunoj neutralizaciji radikalne opozicije. U ovoj zemlji u skorije vreme ne bi smeli da ostanu tragovi kohabitacije, a ni tragovi liberalnog fašizma ne bi trebalo da ostanu u našoj zemlji. naša motivacija je da obezbedimo da ni kohabitacija ni liberalni fašizam ne ostave nikakve ostatke u ovoj zemlji, i da omogućimo nezaustavljiv i stabilan razvoj Gruzije", izjavio je Kobahidze.
Tanjug AP/Zurab Tsertsvadze
Do sada je uhapšeno više od 300 ljudi. Nakon oštrog govora premijera Kobahidzea policija je upala u sedište stranke Ahali i uhapsila jednog od opozicionih lidera, Niku Gvaramiju.
Folker Tirk, komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava, upozorava da je korišćenje nepotrebne ili nesrazmerne sile od strane policije izuzetno zabrinjavajuće.
Podrška demonstracijama stigla i od NATO
Podrška gruzijskim demonstrantima stigla je i od prvog čoveka NATO-a Marka Rutea.
Povezane vesti
"Ohrabrujemo Gruziju da se vrati na put evro-atlantskih integracija sa Evropskom unijom. Ali mi smo zaista zabrinuti i pratimo dešavanja u Gruziji. Kada je reč o bilo kakvom mešanju u izbore, to je neprihvatljivo", poručio je Rute.
Sa nastavkom uličnih demonstracija, ređaju se osude na račun gruzijskih vlasti. U kritikama prednjače EU i SAD koje su suspendovale strateško partnerstvo sa Gruzijom.
Na osude se nadovezala i odluka Ukrajine da uvede sankcije Gruziji.
Tanjug AP/Zurab Tsertsvadze
"Potpisao sam ukaz kojim se primenjuje odluka Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu o sankcijama. Ove sankcije ciljaju na deo gruzijske vlade koji predaje Gruziju Vladimiru Putinu", saopštio je tim povodom predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.
Dva najveća iskušenja Gruzije u 21. veku bili su "Revolucija ruža" 2003. i ruska invazija na Abhaziju i Južnu Osetiju 2008. Aktuelna situacija stavlja zemlju na prag trećeg velikog iskušenja u ovom veku.
Kakva je trenutno situacija u Gruziji?
Govoreći o aktuelnim dešavanjima na protestima, urednica Euronews Gruzija Marijam Kukilava kaže za našu televiziju da je situacijama na ulicama Tbilisija trenutno mirna, za razliku od prethodnih dana.
"Trenutno je deveti dan demonstracija. Prošla nedelja je bila veoma stresna i haotična, jer se gruzijski narod buni i nastavlja da protestuje do realizacije njihovog konačnog cilja, a to je nastavak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom i zakazivanje novih izbora", navodi naša sagovornica.
Povezane vesti
Ona takođe dodaje da je tokom prošle nedelje oko 400 demonstranata uhapšeno, ali i da je oko 50 novinara povređeno.
"Ono što je još važnije, opozicioni lideri i aktivisti su pritvoreni, policijski istražitelji dalje upadaju u domove i kancelarije opozicionih stranaka i aktivista, a i izvršeni su i neki pretresi bez prisutstva svedoka. Takođe, neke državne ustanove, odnosno njihovi zaposleni su podneli ostavke sa svojih radnih mesta, glumci nastavljaju da štrajkuju, oni su počeli štrajk pre dva dana i pozivaju i druge da krenu u štrajk zato što smatraju da je to jedini način protesta i da se ostvare njihovi glavni ciljevi", kaže Marijam.
Euronews
Ukazuje i na to da premijer Gruzije nastavlja da izjavljuje da pregovori sa Evropskom unijom nisu stvarno prekinuti, navodeći da je to "deo njihove propagande".
Povezane vesti
"Oni zapravo kažu da ako Evropska unija otvori u ovom trenutku pregovore, oni će potpisati te pregovore. Oni se obraćaju svojim biračima i kažu da je to greška Zapada i greška opozicije, a ne partije na vlasti što su pregovori sa EU obustavljeni", kaže ona dodajući da tamošnja vlast poručuje da pregovori sa Unijom neće biti na stolu do 2028. godine, ali da je koriste termin da su pregovodi "obustavljeni".
"Premijer je izjavio da će nastaviti razgovore sa opozicionim strankama ako su one spremne na to, ali članovi opozicionih stranaka odbijaju bilo kakve razgovore sa premijerom jer kažu da je to isto kao kada bi ukrajinski predsednik Zelenski o bilo čemu pričao sa Vladimirom Putinom. Kažu da neće voditi nikakve razgovore sa ruskom marionetom", zaključuje urednica Euronews Gruzija.
Žilović: U Gruziji najpre vidimo sukob vlasti i opozicije
Profesor Fakulteta političkih nauka Marko Žilović smatra da je kriza u Gruziji najpre izazvana unutrašnjim političkim sukobom, te da u prilog toj tvrdnji ide i "upornost demonstranata", ali i "otpornost režima koji uspeva da zadrži lojalnost represivnog aparata i dela medija".
"To govori i o tome da tu imamo dve strane koje imaju jaka uporišta u gruzijskom društvu i da je, čini mi se, to suština sukoba. Mislim da je zapravo i štetno sve te situacije stalno predstavljati kao neki sukob velikih sila", kaže Žilović.
Euronews
On ocenjuje da je sva politika pre svega unutrašnja i nacionalna, a da tek onda velike sile pokušavaju da izbore određne interese.
"Ako hoćemo zaista da razumemo što se događa, moramo da razumemo unutrašnje procese. Ovo je pre svega sukob jednog režima sa opozicijom. I nekako se ne vidi kraj tom sukobu", naglašava on.
"Dijalog najbolje rešenje"
Žilović takođe ocenjuje da je situacija u toj zemlji zaista napeta, te da bi poziv na dijalog bio najbolje rešenje.
"Ali ne vidimo da su ti pozivi od strane režima preterano iskreni, zato što se istovremeno odvija ova represija i veliki broj hapšenja, hapšenja opozicionih lidera, to govori da ti pozivi na dijalog nisu iskreni, a čini mi se da bi to bio jedini pravi put iz te krize, a to je da strane stanu i razgovaraju i da se na neki način moraju ponoviti izbori", kaže on.
Žilović situaciju u Gruziji pored sa situacijom na našoj političkoj sceni.
"Ako imate jednu političku krizu koja traje i traje, možete je rešiti ili sukobima ili izborima koje će svi prihvatiti kao legitimne, a čini mi se da za te legitimne izbore je potrebna neka prelazna vlada koja će organizovati te izbore na način da sve strane imaju šansu da utiču na to, na uslove pod kojima se ne odvijaju. To nekako tako i ne deluje, ako premijer za protivnike kaže da su radikalna opozicija, liberalni fašisti", zaključuje on.
Komentari (0)