Nemačka u krizi: Kako će niži privredni rast i komplikovana politička situacija uticati na dalji razvoj događaja?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

05/12/2024

20:00

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Evropski i nemački mediji pišu o tome da Saveznu Republiku Nemačku potresaju problemi ekonomske, ali i političke prirode, koji utiču na privrednu aktivnost zemlje i usporavaju rast.

Nemačke firme manje zapošljavaju nove kadrove i sve češće prelaze na skraćeno radno vreme da bi se izborile sa krizom, ističe se u nedavno objavljenom izveštaju Instituta za ekonomske istraživanja iz Minhena za novembar.

Posebno teška situacija vlada u nemačkoj proizvodnji, gde se zbog pada broja narudžbina smanjuje i potreba za radnicima, a slična situacija vlada i u trgovini.

Nije bolja situacija ni na političkom planu, nakon što se tročlana koalicija kancelara Olafa Šolca raspala početkom novembra.

Nemačka vlada formalno će pasti na glasanju u Bundestagu 16. decembra, a novi parlamentarni izbori održaće se 23. februara.

O stanju u Nemačkoj za Euronews Srbija je govorila Olivija Straud, dopisnica iz Berlina.

Straud: Malo je verovatno da će Pistorijus zameniti Šolca

"Spremaju se velika otpuštanja u narednoj godini. Obišla sam štrajk Folksvagena koji je održan u ponedeljak. Očekuje se gubitak desetina hiljada radnih mesta, smanjenje plate za 10 odsto i smanjenje broja radnika generalno. U Nemačkoj ekonomija je u velikoj meri usporena, teška su vremena. Vidimo i da je u Francuskoj kriza jer je pala vlada, tako da je to zabrinjavajući trenutak i za Nemačku, jer su ovo najjače ekonomije u Evropi", kaže Straud i dodaje:

"Kao što znate, prošlog meseca, samo nekoliko sati, pošto je Tramp po drugi put izabran za predsednika Amerike, nemačka vlada je pala. Videli smo to kada je kancelar Olaf Šolc otpustio ministra finansija. Tehnički vlada još nije pala, to će se desiti u narednih nekoliko nedelja. Ministar finansija je dobio otkaz praktično i Šolc će 16. decembra sazvati glasanje o poverenju vladi i podneće pisani zahtev za to glasanje o poverenju i predsednik Nemačke, Štajnmajer će raspustiti Skupštinu i izbori bi trebalo da se održe 23. februara iduće godine, najranije. To je dosta brzo ako pogledamo istoriju Nemačke i koliko inače treba da se realizuje glasanje o poverenju, odnosno o nepoverenju. To je dosta brzo inače".

Prema istraživanjima, budući kancelar bi mogao da bude Fridrih Merc iz CDU, ali ostaje pitanje da li će biti nekakve jasne većine u parlamentu.

"Prema najnovijim anketama, CDU će dobiti oko 32 odsto, na drugom mestu je AFD, dakle desničarska stranka, a posle Šolcova stranke SPD - socijaldemokrate, koji su neka dva poena iza njih. Malo je verovatno da ćemo imati većinu. Poslednji put kad se to desilo bilo je je pod Angelom Merkel, pre nekoliko godina, tada je CDU bio u većini. Ono što je više verovatno je da će se udružiti CDU sa Zelenima ili sa SPD-om. U ovom trenutku traje izborna kampanja između vicekancelara i ministra ekonomije i kancelara Olafa Šolca. Ali očekujemo da ćemo dobiti za kancelara Fridriha Merca od februara iduće godine"

Još jedna od opcija o kojoj se govorilo je da postoji mogućnost da će SPD zameniti nepopularnog Šolca popularnim ministrom odbrane Pistorijusom.

"U poslednje vreme su rađena istraživanja koja pokazuju da je Pistorijus mnogo popularniji od Šolca. Međutim, u nemačkoj javnosti razočarani su Šolcom, koji je imao četiri godine da primeni svoje politike, ali i većina ljudi koji glasaju za SPD glasaće i dalje za SPD, jer ne žele još jednu vladu koja će uvesti mere štednje. Oni žele dakle demokratske vrednosti koje su korisne za radnike, a to nije realizovano, nažalost, pod kancelarom Šolcom. Tako da je malo verovatno da bi zamenili Šolca Pistorijusom. Takođe, bila sam u subotu na konferenciji na kojoj je govorio Šolc, Juče, kada je on odgovarao na pitanja u parlamentu u Bundestagu, Pistorijus je bio odmah iza njega, tako da možda i ne postoje neke velike tenzije između njih u ovom trenutku", zaključuje Straud.

O stanju u Nemačkoj govorio je i Nenad Zafirović, urednik redakcije spoljne politike u NIN-u, koji je bio gost u segmentu Prelistavanje na Euronews Srbija.

Euronews Serbia

Zafirović: Izdvajanja za rat u Ukrajini oslabile Nemačku i Francusku

Još uvek aktuelni nemački kancelar Olaf Šolc je rekao da će predstojeći izbori predstavljati fundamentalno odlučivanje o budućnosti Nemačke.

"Ja verujem da to znači kraj političke karijere Olafa Šolca i da ćemo najverovatnije na čelu nove nemačke vlade videti gospodina Merca. To je moja procena. A sa druge strane, veliki problem za celu Evropu, posebno za Evropsku uniju je što dve vodeće zemlje, dve osovine, ako možemo tako da kažemo, Evropske unije, sada ulaze u svoje najturbulentnije političke trenutke kada su u pitanju vlasti u tim zemljama", kaže Zafirović i dodaje da je u pitanju kriza vlasti:

"To će biti domino efekat. Imamo sada potpuno novu Evropsku komisiju. Očekivalo se da će i Francuska i Nemačka ipak imati neku reč bez obzira što nemaju toliko svojih predstavnika više u telima, tu je Ursula fon der Lajen, ali sada se postavlja pitanje na koji način će Nemačka i Francuska moći da utiču na ono što se dešava unutar same Evropske unije. Evo videli smo i ovo što se tiče klastera. Druga stvar, imajmo u vidu da Mađarska još uvek predsedava Evropskom unijom, koja je i ovako i onako trn u oku većine u Briselu. Tako da, ne mogu da se setim, doduše, ja sam dugo radio Ameriku i boravio u Americi, ali ne mogu da se setim da je Evropa bila u ovakvim političkim previrenjima kao što je danas", kaže on.

Problemi sa kojima se susreću Nemačka i Francuska, smatra Zafirović, imaće uticaja i na Srbiju, pre svega u ekonomskom smislu.

"To za nas u svakom slučaju, ako su dve najveće zemlje u Evropi u ekonomskoj krizi, to za nas verovatno može da znači manje direktnih stranih investicija, manje fabrika, manji broj radnih mesta koja će biti otvorena u narednih šest meseci i to jeste ono što može da bude problem i što može da pogodi direktno Srbiju", kaže on i dodaje:

"Nemačka, a mislim i Evropa na neki način, plaća i svoju politiku prema Rusiji. Niko ne spori da je Rusija izvršila agresiju na Ukrajinu i da je nešto moralo da se uradi, ali toliki set sankcija, tolika izdvajanja za rat u Ukrajini su u velikoj meri pre svega oslabile i Francusku i Nemačku. Šolc je u jednom trenutku rekao: 'Neću', pa se onda na pritisak Bajdenove administracije predomislio i ponovo počeo da ulaže sredstva u Ukrajinu. Naravno, jasno je da budžet nije slavina koju možete da pustite da teče. U jednom trenutku morala je da presuši, a posebno što smo sada na kraju fiskalne godine, sada se polažu računi", zaključio je on.

Gostovanje Nenada Zafirovića u celosti pogledajte u video prilogu.