uživo RAT U UKRAJINI Rusija lansirala interkontinentalnu balističku raketu iz Astrahana; U napadu na Krivi Rog 17 povređenih
Komentari21/11/2024
-07:11
Rat u Ukrajini traje 1.002 dana. Američka ambasada u Kijevu privremeno je bila zatvorena iz predostrožnosti u sredu zbog mogućeg napada i na snazi je bila vazdušna uzbuna. Na ratištu su Ukrajinci prvi put koristili rakete "Storm Šedou" iz Velike Britanije za ciljeve na ruskoj teritoriji, a dva poslednja holandska aviona F-16 za obuku ukrajinskih pilota stigla su u Rumuniju. Dok ukrajinske snage sve češće američkim raketama napadaju rusku teritoriju po dubini, ruske trupe postepeno napreduju na širokom ukrajinskom frontu. Ministarstvo odbrane Rusije pripremilo je osnovni dokument sa prognozom razvoja vojne i političke situacije u svetu do 2045. godine, u kojem se navodi da ukrajinska državnost treba da bude likvidirana, a teritorija Ukrajine podeljena na tri dela.
Ključni događaji:
- Kremlj: Zamrzavanje rata ne bi odgovaralo Rusiji
- UN: U oktobru najmanje 183 ukrajinska civila poginula u ruskim napadima
- Blumberg: Ukrajina lansirala britanske rakete Storm Šedou na Rusiju
- Mediji: Rusija će pokušati da prenese SAD plan o podeli teritorije Ukrajine
- Nemačka šalje novi paket vojne pomoći Ukrajini
Kako je protekao prethodni dan rata u Ukrajini pročitajte u jučerašnjem blogu.
Dešavanja u Ukrajini pratite uživo u našem LIVE blogu
12.15 Najmanje 17 povređenih u ruskom napadu na Krivi Rog
Najmanje 17 osoba, među kojima i dvoje dece, povređeno je u napadu ruskih snaga na grad u Dnjepropetrovskoj oblasti, Krivi Rog, saopštile su ukrajinske vlasti. Prema rečima predsednika Dnjepropetrovske regionalne državne uprave, Sergeja Lisaka, u napadu je pogođena upravna zgrada u centru grada, kao i nekoliko stambenih objekata, preneo je Unian.
U napadu je 10 osoba hospitalizovano, a jedna žena je u teškom stanju sa posekotinama na glavi, rekao je Lisak. Pored upravne zgrade, oštećeno je pet stambenih objekata, dva minibusa i putnički automobil. Predsednik Saveta za odbranu Krivog Roga Aleksandar Vilkul, potvrdio je da je raketa pogodila upravnu zgradu, a spasioci su odmah pokrenuli akciju. Ruske trupe su ranije danas napale i grad Dnjepar, koristeći različite vrste raketa.
Prema informacijama iz Vazduhoplovstva, interkontinentalna balistička raketa lansirana je iz Astrahanske oblasti Ruske Federacije, dok je aerobalistička raketa Kh-47M2 Kinžal ispaljena sa lovca MiG-31K iznad Tambovske oblasti.
11.07 Ruska vojska oborila dve rakete "Storm Shadow" i šest Himars raketa
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su ruski sistemi protivvazduhoplovne odbrane u poslednjih 24 sata oborili dve britanske krstareće rakete Storm Šedou. Pored toga, oboreno je i šest raketa Himars američke proizvodnje, kao i 67 bespilotnih letelica, preneo je "Interfaks".
10.58 Merkel u memoarima otkrila zašto se protivila ulasku Ukrajine u NATO
Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel je u svojim memoarima priznala da se protivila želji Ukrajine da se brzo pridruži NATO-u.
Odlomke iz memoara koji uskoro treba da budu objavljeni citirao je nedeljnik "Die Zeit". Tu se pominje da je na odlučujućem samitu NATO-a u Bukureštu 2008. godine, kada je na dnevnom redu bio status kandidata Ukrajine i Gruzije, Merkel rekla da bi prijem novih članica ne bi trebalo da donese veću sigurnost tim zemljama, već i celoj alijansi.
Imajući to u vidu, Merkelova je uvidela vojne rizike u pogledu prisustva ruske crnomorske flote na ukrajinskom poluostrvu Krim. Osim toga, u to vreme je samo manjina ukrajinskog stanovništva podržavala članstvo svoje zemlje u NATO.
Ovo se poklapa sa izveštajem Der Spiegel-a iz septembra prošle godine, u kojem se navodi da je mogući ulazak Ukrajine u NATO u proleće 2008. godine blokirala upravo bivša kancelarka.
Tadašnji američki predsednik Džordž Buš je navodno podržao članstvo Kijeva u vojnom savezu, ali Merkel nije. Piše i da je tadašnja američka državna sekretarka Kondoliza Rajs bila izuzetno ljuta na bivšu nemačku kancelarku.
Tadašnji poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski je, navodno, čak verbalno napao svog nemačkog kolegu Franka Valtera Štajnmajera.
10.08 Bloomberg: Bajdenova administracija planira da otpiše dug Ukrajine od 4,65 milijardi dolara
Administracija odlazećeg američkog predsednika Džoa Bajdena saopštila je Kongresu da planira da otpiše dug Ukrajine u vrednosti od 4,65 milijardi dolara, preneo je danas Bloomberg.
"Otkazivanje duga, čime se pomaže Ukrajini da pobedi u ratu protiv Rusije, je u nacionalnom nteresu SAD i njihovih partnera iz EU, G7+ i NATO-a", navodi Stejt department u pismu Kongresu od 18. novembra.
Stejt department je saopštio da su akcije administracije u skladu sa ovlašćenjima Kongresa, ali je plan naišao na kritike republikanaca.
Senator Rend Pol iz Kentakija rekao je da će pozvati na glasanje u Senatu kako bi sprečio da ukrajinski dug "postane odgovornost američkog naroda".
Oba doma Kongresa bi morala da odobre Polovu rezoluciju, što je malo verovatno s obzirom na to da demokrate trenutno kontrolišu Senat, pre nego što republikanci preuzmu u januaru, navodi Blumberg.
10.02 Ukrajinski mediji: Rusija akumurilara oko 1.500 projektila sa dometom iznad 350 km
Rusija je akumulirala oko 1.500 projektila sa dometom većim od 350 kilometara i uspela je da poveća određene stope proizvodnje, piše ukrajinski portal RBK, pozivajući se na sopstvene izvore.
Navodi se da Rusija proizvedi oko 170 projektila mesečno, dok je pre godinu dana ova brojka bila 115-130, što govori o značajnom je povećanju obima proizvodnje.
Takođe, u novembru Rusija planira da proizvede ukupno oko 70 raketa Iskander-M od 20. novembra, dok je treutna zaliha oko 350 komada, prema tvrdnji ukrajinskog medija.
Proizvodnja raketa H-101 u novembru bi trebalo da bude 50 jedinica, a zaliha 20. novembra trebalo bi da je 220, navodi se u tekstu.
09.12 Rusija lansirala interkontinentalnu balističku raketu iz Astrahana, prvi put tokom rata
Rusija je danas lansirala interkontinentalnu balističku raketu Kindžal iz svoje južne oblasti Astrahan i sedam krstarećih raketa, saopštila je ukrajinska vojska. Rusija je prvi put tokom rata upotrebila to oružje dugog dometa.
Napad je usledio nakon što je Ukrajina ove nedelje iskoristila američke i britanske rakete za napade na ciljeve unutar Rusije, što je Moskva mesecima upozoravala kao potencijalnu eskalaciju, preneo je Rojters.
Napad je bio usmeren na preduzeća i kritičnu infrastrukturu u centralnoistočnom ukrajinskom gradu Dnjepar, saopštile su vlasti. Nije poznato šta je konkretno pogođeno interkontinentalnom raketom niti da li je došlo do većih oštećenja.
08.05 U ruskom napadu na Dnjepar oštećeno industrijsko preduzeće
U napadu ruskih snaga rano jutros na ukrajinski grad Dnjepar oštećeno je industrijsko postrojenje, a izazvana su i dva požara, saopštile su regionalne vlasti.
Širom Ukrajine na snazi je vazdušna uzbuna zbog raketne pretnje.
Guverner Dnjepropetrovske oblasti, Serhij Lisak, rekao je da službe i dalje rade na proceni posledica napada, koji je usledio nakon što je ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo jutros upozorilo građane na pretnju od raketnog napada, preneo je Reuters.
Gradonačelnik Dnjepra, Boris Filatov, rekao je da je napad oštetio centar za rehabilitaciju, uništivši prozore.
Ukrajinski najveći privatni proizvođač i distributer električne energije, kompanija DTEK, prijavio je hitna isključenja struje u Kijevu, Odesi, Dnjepropetrovskoj i Donjeckoj oblasti.
07.10 Zelenski: Krim mora da se vrati Ukrajini diplomatskim putem
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da će Krim, poluostrvo koje je Rusija pripojila 2014. godine, morati da bude vraćen Ukrajini diplomatskim putem, a ne vojnom silom.
U intervjuu za "Foks njuz" (Fox News), snimljenom u Ukrajini dok je bio u vozu, Zelenski je naglasio da Ukrajina ne može sebi da priušti gubitak tolikog broja života koji bi bio potreban za vojnu opsadu Krima.
"Već sam spominjao da smo spremni diplomatski da vratimo Krim", rekao je Zelenski i dodao da Ukrajina "ne može legalno da prizna bilo koji okupirani deo Ukrajine kao ruski".
On je rekao da nije sigurno da bi Krim mogao da se "vrati oružjem", preneo je Rojters.
06.55 Kremlj: Zamrzavanje rata ne bi odgovaralo Rusiji
Kremlj poručuje da je zamrzavanje rata u Ukrajini opcija koja ne bi odgovarala Rusiji. Međutim, portparol Kremlja Dmitrij Peskov ponovio je stav Rusije da je Vladimir Putin otvoren za pregovore.
Ipak, smatra se da Rusija ne bi bila voljna da se odrekne teritorija koje je aneksirala od Ukrajine.
Peskov je odbio da komentariše zatvaranje američke ambasade u Kijevu, ali je optužio odlazeću administraciju Džoa Bajdena da pokušava da produži rat.
06.50 Holandija poslala poslednja dva aviona F-16 za obuku ukrajinskih pilota u Rumuniji
Holandija je poslala poslednja dva od ukupno 18 obećanih borbenih aviona F-16 za obuku u Rumuniji, gde se obučavaju ukrajinski piloti i osoblje za održavanje aviona, saopštilo je holandsko ministarstvo odbrane. Holandija je takođe obećala da će isporučiti 24 aviona F-16 Ukrajini.
06.45 UN: U oktobru najmanje 183 ukrajinska civila poginula u ruskim napadima
U oktobru ove godine, najmanje 183 osobe su poginule, uključujući devetoro dece, a još 903 su povređene u ruskom granatiranju, navodi se u mesečnom izveštaju Posmatračke misije UN za ljudska prava u Ukrajini.
Napominje se da je 80 odsto žrtava (smrti i povrede) zabeleženo u blizini linije fronta kao posledica vazdušnog bombardovanja, artiljerijskog granatiranja, udara MLRS-a i dronova.
Najviše poginulih i povređenih je u Donjeckoj, Harkovskoj i Hersonskoj oblasti, navodi se u saopštenju UN.
06.35 Nemačka šalje novi paket vojne pomoći Ukrajini
Nemačka je saopštila da šalje novi paket vojne pomoći Ukrajini, uključujući samohodne Pancer haubice 2000, oklopna vozila i dronove, kao i municiju i rezervne delove, objavili su juče ukrajinski mediji. Najnovija pomoć uključuje i 47 oklopnih vozila sa protivminskom zaštitom, prenela je agencija "Unian"
06.20 Mediji: Rusija će pokušati da prenese SAD plan o podeli teritorije Ukrajine
Ministarstvo odbrane Rusije pripremilo je osnovni dokument sa prognozom razvoja vojne i političke situacije u svetu do 2045. godine, u kojem se navodi da ukrajinska državnost treba da bude likvidirana, a teritorija Ukrajine podeljena na tri dela, prenosi ukrajinska agencija Interfaks, pozivajući se na obaveštajne izvore.
Kako se navodi u dokumentu, teritoriju Ukrajine treba podeliti na "nove regione Rusije", "proruski državni entitet" i "sporne teritorije".
06.10 Blumberg: Ukrajina lansirala britanske rakete Storm Šedou na Rusiju
Ukrajina je po prvi put ispalila britanske rakete Storm Šedou na teritoriju Rusije, prenosi Blumberg, pozivajući se na izvore.
Prema izveštaju, rakete su ispaljene u okviru ukrajinske ofanzive, a zvaničnici britanske vlade nisu komentarisali specifične operacije ili izveštaje.
Britanija je prethodno dozvolila Ukrajini da koristi pomenute rakete unutar svoje teritorije, dok su ukrajinske vlasti tokom poslednjih meseci tražile od SAD-a da omoguće upotrebu tih raketa za napade na ciljeve unutar Rusije.
06.05 Vazdušna uzbuna u Kijevu: Ambasada SAD zatvorena zbog mogućeg napada
Američka ambasada u Kijevu privremeno je zatvorena u sredu zbog "konkretnih informacija o potencijalnom značajnom vazdušnom napadu" u toku dana, saopštio je Stejt department.
"Iz predostrožnosti, ambasada će biti zatvorena, a zaposlenima ambasade je naloženo da se sklone na sigurno. Ambasada SAD preporučuje građanima SAD da budu spremni da se odmah sklone u slučaju da se objavi vazdušna uzbuna", navodi se u saopštenju, prenosi Skaj njuz.
Istovremeno, Ukrinfrom izveštava da je u Kijevu bila na snazi vazdušna uzbuna, a da se u prestonici čuju eksplozije. Ukrajinska vojska je takođe upozorila građane na bespilotne letelice iznad Kijeva i aktivirani su sistemi PVO.
Komentari (0)