RAT U UKRAJINI Zapalio se rezervoar nafte nakon napada Ukrajine na skladište u Belgorodu

Rat u Ukrajini traje 993 dana. Severna Koreja ratifikovala je odbrambeni sporazum sa Rusijom, koji su potpisali lideri dve zemlje u junu, a u kojem se pozivaju obe strane da pomognu jedna drugoj u slučaju oružanog napada. U sporazumu se navodi da dve zemlje "odmah treba da pruže vojnu ili bilo koju drugu pomoć, koristeći sva raspoloživa sredstva", u slučaju da je Severna Koreja ili Rusija u ratu. Seul, Vašington i Kijev tvrde da ima više od 10.000 severnokorejskih vojnika u Rusiji, a pojedini američki i ukrajinski zvaničnici kažu da su neki od njih uključeni u borbe u Kurskoj oblast. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov saopštio je da nije bilo razgovora između ruskog predsednika Vladimira Putina i novoizabranog američkog Donalda Trampa i da su netačne informacije koje je objavio "Vašington post". 

Kako je protekao prethodni dan rata u Ukrajini pročitajte u jučerašnjem blogu.

Dešavanja u Ukrajini pratite uživo u našem LIVE blogu:

22.01 Ekonomist: Izbori u Ukrajini mogli bi da se održe već u maju 2025. godine

Izbori u Ukrajini mogli bi da se održe već u maju 2025. godine, piše Ekonomist, dok iz kabineta ukrajinskog predsednika negiraju da se pripremaju za izbore.

Ekonomist navodi da je najraniji datum za održavanje izbora 25. maj.

List ističe da su neke pripremne radnje za izbore već počele, da se mobilišu regionalni izborni štabovi i da se prave liste kandidata.

Prema anketama, aktuelni ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ima male šanse da pobedi bivšeg glavnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine Valerija Zalužnog u drugom krugu.

20.15 Dobrijakov: Rusija će proizvoditi devet puta više dronova do 2030. godine

Proizvodnja ruskih bespilotnih vazdušnih sistema (UAS) porašće za gotovo devet puta, navedeno je danas u prezentaciji zamenika direktora Federalne agencije za vazdušni saobraćaj (Rosaviacija) Andreja Dobrijakova. Na plenarnoj sednici Vazduhoplovnog kongresa on je dodao da će proizvodnja dronova u pomenutom periodu biti uvećana sa 17.600 u 2024. godini na 157.000 do 2030. godine, preneo je TASS. "Udeo bespilotnih vazdušnih sistema ruske proizvodnje biće značajno povećan, sa 40 odsto na oko 70 odsto", rekao je Dobrijakov.

18.18 Blinken putuje u Brisel u pokušaju da osnaži vojnu pomoć za Ukrajinu

Američki državni sekretar Entoni Blinken odlazi danas u Brisel u pokušaju da da osnaži vojnu pomoć za Ukrajinu tokom poslednjih dana predsedničkog mandata Džozefa Bajdena.

Blinken će se u sredu uključiti u razgovore sa kolegama iz NATO-a i Evropske unije kako bi koordinirao stalnu podršku Ukrajini, dok će se predsednik SAD Džozef Bajden sastati sa novoizabranim predsednikom Donaldom Trampom u Beloj kući gde će, prema tvrdnjama neiemnovanih američkih zvamničnika, tražiti od Trampa da ne napušta Ukrajinu, prenosi Glas Amerike.

Nakon Brisela, Blinken će se pridružiti Bajdenu u glavnom gradu Perua Limi na samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC), a potom će zajedno otputovati u Manaus i Rio de Žaneiro na samit G20.

17.31Rute pozvao SAD i EU da povećaju podršku Ukrajini da "promeni putanju" sukoba

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je danas da SAD, Evropska unija i globalni partneri moraju da se ujedine i povećaju podršku Ukrajini da promeni putanju sukoba.

Rute je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom u Parizu poručio da Zapad mora da poveća cenu za ruskog predsednika Vladimira Putina i, kako je rekao, njegove autoritarne prijatelje, pružajući Ukrajini potrebnu podršku "da promeni putanju sukoba".

"Održavanje visokog nivoa investicija u odbranu održava našu odbranu kredibilnom, našu industriju snažnom i milijardu ljudi bezbednim. Moramo da održimo našu transatlantsku alijansu jakom. Moramo se obavezati da ćemo ostati na kursu na duge staze. I moramo učiniti više nego da samo zadržimo Ukrajinu u borbi", rekao je Rute, objavljeno je na sajtu NATO-a.

11.30 Većina Ukrajinaca ne želi da se odrekne teritorije, skoro trećina spremna na ustupke

Većina Ukrajinaca i dalje se protivi teritorijalnim ustupcima Rusiji, a skoro trećina (32 odsto) je spremna da se odrekne teritorija kako bi se okončao rat, pokazuju rezultati istraživanja Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju (KMIS).

"Posle maja 2023. godine dolazi do postepenog povećanja udela onih koji su spremni na teritorijalne ustupke. Tako je do kraja 2023. spremnost na ustupke porasla na 19 odsto, u februaru ove godine na 26 odsto, u maju - na 32 odsto. Od maja do početka oktobra, situacija se zapravo nije promenila, trenutno je 32 odsto spremno na teritorijalne ustupke", navodi se u izveštaju.

Tanjug AP/Anton Shtuka

Istovremeno, udeo onih koji se protive bilo kakvim teritorijalnim ustupcima smanjio se do maja ove godine i dostigao 55 odsto, prenosi ukrajinski Interfaks. Do početka oktobra, uprkos svim teškim okolnostima, većina Ukrajinaca, 58 odsto, bila je protiv teritorijalnih ustupaka.

Istovremeno, KMIS ukazuje na korelaciju odgovora na pitanje o spremnosti na teritorijalne ustupke sa pitanjem kako Ukrajinci doživljavaju bezbednosnu marginu Ruske Federacije (da li Rusija ima uslovno "neograničenu" rezervu resursa za rat u Ukrajini, ili ih Rusija postepeno iscrpljuje) i o tome koliko je ispitanik spreman da izdrži rat.

"Oni koji veruju u 'neograničene' resurse Rusije spremniji su na teritorijalne ustupke - 48 odsto naspram 44 odsto, koji su i dalje kategorički protiv. Nasuprot tome, među onima koji veruju da će Rusija iscrpeti resurse, samo 18 odsto je spremno na odricanje od teritorija, a 72 odsto je kategorično protiv bilo kakvih ustupaka", ističe se u izveštaju.

Što se tiče lične spremnosti da izdrže rat, što duži period su ispitanici naveli u svojim odgovorima, to je manja i njihova spremnost na ustupke. Dakle, među onima koji su spremni da izdrže rat nekoliko meseci do pola godine, 59 odsto njih spremno na teritorijalne ustupke, među onima koji su spremni da izdrže jednu godinu - 43 odsto, a među onima koji su spremni da izdrže koliko je potrebno - 21 odsto.

Tanjug AP/Anton Shtuka

Najveća spremnost na ustupke je među onima koji nemaju poverenja u predsednika i smatraju da Zapad želi nepravedan mir od Ukrajine (56 odsto je spremno na ustupke, 38 odsto je kategorično protiv). Ako ispitanik ima "pomešane" stavove (ne veruje predsedniku, ali veruje u podršku Zapada ili obrnuto), onda je spremnost na ustupke već manja, a više od polovine je kategorički protiv ustupaka.

Istovremeno, oni koji imaju poverenje i u predsednika i u Zapad najmanje su spremni na ustupke. Među njima je 69 odsto kategorički protiv ustupaka (nasuprot 24 odsto anketiranih koji su spremni na teritorijalne ustupke).

"Naglašavamo da su za samo četiri do sedam odsto Ukrajinaca pomenuti teritorijalni ustupci oni koje je lako prihvatiti. To treba tumačiti kao dokaz nelegitimnosti okupacije bilo kog dela Ukrajine za apsolutnu većinu stanovništva", zaključuje se u izveštaju KMIS-a.

Tanjug AP/Oleg Petrasiuk/Ukrainian 24th Mechanised Brigade via AP

11.05 U Ukrajini od početka rata poginulo 589 dece, povređeno više od 1.600

Od početka rata, u februaru 2022. godine, u Ukrajini je poginulo 589 dece, a više od 1.681 ih je povređeno, saopštilo je ukrajinsko Generalno tužilaštvo za maloletnike. Najviše dece je stradalo u Donjeckoj (598) i Harkovskoj oblasti (459), zatim u Hersonskoj (187), Dnjepropetrovskoj (190), Kijevskoj (133), Zaporoškoj (154) i Nikolajevskoj oblasti (117), prenosi agencija Suspilne.

09.22 FSB uhapsio muškarca sa Krima zbog sumnje da je planirao teroristički napad

Pripadnici ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) uhapsili su stanovnika Sevastopolja zbog sumnje da je nameravao da izvede teroristički napad u blizini Balaklavske termoelektrane (TE) po nalogu ukrajinske obaveštajne službe, saopštio je danas Centar za odnose sa javnošću FSB.

Prema navodima Centra, 29-godišnji lokalni stanovnik je u septembru 2023. godine stupio u kontakt sa Službom bezbednosti Ukrajine kako bi uspostavio saradnju, preneo je Interfaks. Po nalogu ukrajinske obaveštajne službe, on je trebalo da zapali opremu i poremeti rad železničkog transporta.

09.15 Medvedev: Nemačko snabdevanje Ukrajine raketama Taurus povećava rizik od eskalacije

Nemačko snabdevanje Ukrajine raketama Taurus neće promeniti tok rata, ali će u velikoj meri povećati rizik da sukob pređe ''u najopasniju fazu", izjavio je danas zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev.

On je istakao da ''ultimatum'' kandidata za nemačkog kancelara Fridriha Merca Rusiji da okonča rat, ili će Berlin poslati rakete Taurus Kijevu, predstavlja predizbornu strategiju koja ne može da promeni kurs rata, prenosi TASS.

Tanjug/AP/Ekaterina Shtukina, Sputnik

08.57 Zapalio se rezervoar nafte nakon napada Ukrajine na skladište u Belgorodu

U skladištu nafte u ruskoj Belgorodskoj oblasti jedan rezervoar se zapalio nakon napada ukrajinskih Oružanih snaga, saopštio je danas guverner te oblasti Vjačeslav Gladkov.

''Oružane snage Ukrajine su dronom napale skladište nafte na teritoriji gradskog okruga Stari Oskol. Usled eksplozije se zapalio jedan od tenkova'', objavio je on na mreži Telegram. Požar je brzo ugašen, a u incidentu nije bilo žrtava, prenosi agencija RIA Novosti.

08.04 Krivi Rog: Tela troje dece izvučena iz ruševina zgrade nakon napada ruskih snaga

Ispod ruševina petospratnice u ukrajinskom gradu Krivi Rog danas su izvučena tela troje dece koja su ubijena u napadu ruskih snaga u ponedeljak, prenosi Ukrinform. Kako navodi ukrajinska agencija, u napadu su ubijene ukupno četiri osobe.

Šef regionalne vojne uprave Sergej Lisak na mreži Telegram je prvobitno objavio da su pronađena tela dvoje dece, nakon čega je predsednik Saveta za odbranu Krivog Roga Oleksandr Vilkul saopštio da je pronađeno i treće.

06.51 Patrušev: Rusija podiže bezbednosne mere na Baltičkom moru

Pomoćnik predsednika Rusije Nikolaj Patrušev izjavio je da Rusija povećava nivoe obezbeđenja na Baltičkom moru, ocenivši da je to najvažniji vojno-politički zadatak nakon što su Švedska i Finska postale članice NATO-a i posle eksplozije gasovoda Severni tok.

"Amerikanci i njihovi evropski saveznici odredili su kurs za militarizaciju Baltičkog mora, to je tradicionalna strategija za Zapad, čak i tokom Krimskog rata, Britanci i Francuzi su nastojali da zauzmu Kronštat. U oba svetska rata Nemci su pokušavali da se učvrste na ruskoj obali Baltika. Naši mornari su uvek rušili planove agresora", rekao je Patrušev, prenosi RIA.

06.48 Zelenski: Naše snage zadržavaju 50.000 neprijateljskih vojnika u Kurskoj oblasti

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je u objavi na Telegramu naveo kako ukrajinske snage nastavljaju da zadržavaju "50.000 neprijateljskih vojnika" u Kurskoj oblasti u Rusiji. Poručio je i da je doneta odluka o jačanju pozicija na Kurahovskom i Pokrovskom pravcu.

06.40 Severna Koreja ratifikovala odbrambeni sporazum sa Rusijom

Severna Koreja ratifikovala je odbrambeni sporazum sa Rusijom, koji su potpisali lideri dve zemlje u junu, a u kojem se pozivaju obe strane da pomognu jedna drugoj u slučaju oružanog napada. U sporazumu se navodi da dve zemlje "odmah treba da pruže vojnu ili bilo koju drugu pomoć, koristeći sva raspoloživa sredstva", u slučaju da je Severna Koreja ili Rusija u ratu.

Seul, Vašington i Kijev tvrde da ima više od 10.000 severnokorejskih vojnika u Rusiji, a pojedini američki i ukrajinski zvaničnici kažu da su neki od njih uključeni u borbe u Kurskoj oblasti.

Tanjug AP/Gavriil Grigorov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

06.33 Rusi zauzeli Kolesnikovku u Harkovskoj oblasti

Ruske vojne grupe trupa "Zapad" zauzele su selo Kolesnikovka u Harkovskoj oblasti, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

"Jedinice Severne grupe trupa na harkovskom pravcu porazile su formacije 105., 115., 116. i 120. odbrambene brigade u oblastima naselja Volčansk, Olhovatka i Aleksandrovka u oblasti Harkov.  Jedinice grupe trupa `Zapad` oslobodile su selo Kolesnikovka u oblasti Harkov", navodi se u saopštenju Ministarstva.

Tanjug AP/Andriy Dubchak

06.10 Kremlj: Tramp i Putin nisu razgovarali

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov saopštio je da nije bilo razgovora između ruskog predsednika Vladimira Putina i novoizabranog američkog Donalda Trampa.

"Ovo je najjasniji primer kvaliteta informacija koje se u poslednje vreme objavljuju čak i u prilično uglednim novinama. Ovo je potpuno netačno. Ovo je čista fikcija, ovo je jednostavno lažna informacija", rekao je Peskov, prenela je agencija RIA Novosti

Vašington post je u nedelju objavio, pozivajući se na nekoliko izvora, da je Tramp razgovarao telefonom sa ruskim predsednikom.

List je naveo da su dvojica lidera razgovarala u četvrtak i da je to bio njihov prvi telefonski razgovor nakon što je Tramp pobedio na izborima, a da je jedna od tema razgovora bio rat u Ukrajini.