Veliki strah u EU: Da li će pobeda Donalda Trampa značiti kraj američke pomoći Ukrajini?

Dok se približava datum predsedničkih izbora u SAD, Brisel strahuje da bi Trampova pobeda mogla da ostavi Ukrajinu na cedilu.

Bilo bi blago reći da Evropska unija sa nestrpljenjem čeka ishod predsedničkih izbora u Americi. Glasanje sa druge strane Atlantika ima potencijal da promeni mnoge, ako ne i sve politike EU – od Trgovinskih tokova i industrijskih subvencija, do digitalnog nadzora i antimonopolskih postupaka.

Međutim, nijedno drugo pitanje ne izaziva veće strahove od ruskog rata u Ukrajini. Tu bi svaki poremećaj, čak i minimalni, mogao da promeni odnos snaga na ratištu. Ono što izaziva duboku nelagodnost jesu reči Donalda Trampa koji nije krio nezadovoljstvo zbog američke pomoći Ukrajini.

Ranije ove godine, dok je američki Kongres pregovarao o paketu pomoći od 60 milijardi dolara (55,4 milijarde evra) u vojnim zalihama za Ukrajinu, Tramp je pokušao da utiče na proceduru zalaganjem da pomoć bude strukturisana kao zajam, a ne kao grant (bespovratna sredstva).

"Nikada više ne bi trebalo da dajemo novac, a da se ne nadamo da će biti vraćen, ili bez nekih poveznica. Sjedinjene Američke Države više ne bi trebalo da budu 'glupe'", napisao je on na Truth Social, platformi koju poseduje.

Kanije je na mitingu u junu opisao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog kao "možda najvećeg trgovca od svih političara koji su ikada živeli".

"Svaki put kad dođe u našu zemlju, on ode sa 60 milijardi dolara", rekao je Tramp misleći na paket pomoći.  

"Onda dođe kući i kaže da mu je potrebno još 60 milijardi. To se nikad ne završava", dodao je i rekao da će to rešiti pre nego što preuzme funkciju u Beloj kući. 

Potom se u junu Tramp sreo sa jednim od njegovih najvećih saveznika u Evropi, mađarskim premijerom Viktorom Obranom, sa kojim je razgovara o konfliktu.  

Tanjug/AP/Alex Brandon

"On neće dati ni peni za ukrajinsko-ruski rat. Zbog toga će se rat završiti, jer je očigledno da Ukrajina ne može sama", rekao je Orban posle bilateralnog sastanka sa Trampom. 

Zatim je poslao pismo liderima EU u kojem je upozorio da će Trampov verovatni reizbor promeniti finansijsku dinamiku između SAD i EU kada je reč o pomoći Ukrajini. Upravo ta promena je ono zbog čega je Brisel zabrinut.

Povlačenje ručne kočnice

Od prvih dana ruske invazije na Ukrajinu Brisel je bio u bliskom kontaktu sa Vašingtonom kako bi koordinirao odgovor i pojačao zapadni front koji se stvorio protiv ruskog predsednika Vladimira Putina.

Evropska unija je u predsedniku Džozefu Bajdenu pronašla čvrstog i glasnog zagovornika transatlanske alijanse koji je čvrsto na poziciji da je ruska invazija na Ukrajinu očigledno kršenje međunarodnog prava. On veruje i da Ukrajina ima pravo da se brani i da povrati svoju suverenu teritoriju.

Iako su i EU I SAD ostali nezavisni kad je reč o svojim političkim izborima, njihovi putevi su se približili i spojili u iste linije. S jedne strane to je podrška ukrajinskoj vojsci i ekonomiji, a s druge, pritisak sankcija da se ošteti ruska "ratna mašina".

Amerika se kao proizvođač vojne opreme svetske klase prvenstveno fokusirala na snabdevanje Kijeva naprednim oružjem koje mu je bilo potrebno da odbije ruske napade. Obezbedila je više od 64 milijarde dolara vojne pomoći od početka rata, pokazuju vladini podaci. Donacije su uključivale rakete dugog dometa ATACMS i sisteme protivvazdušne odbrane Patriot. 

Tanjug/AP/J. Scott Applewhite

EU i zemlje članice su takođe pružile vojnu pomoć u vrednosti od 43,5 milijarde evra, ali su pretrpele značajne poteškoće. Cilj da se do marta 2024. isporuči miliona artiljerijskih metaka nije ispunjen, a sredstva od 6,6 milijardi evra još uvek blokira Mađarska.

Unija je postigla veći uspeh kada je reč o injekcijama finansijske, ekonomske i humanitarne podrške, sa već isplaćenih 57,8 milijardi evra i još više u planu.

Osim ovoga, transatlanski partneri su delovali kao kolideri u nekoliko ključnih inicijativa na nivou G7, poput ograničenja cene ruske sirove nafte i zajma od 50 milijardi dolara (45 milijardi evra) za Kijev koji će koristiti zamrznuta sredstva Rusije kao zalog.

"EU nije spremna da preuzme sve u svoje ruke"

Ukoliko Tramp pobedi, ova simetrija bi mogla da se uruši tokom noći, ako bi on ispunio svoju pretnju da povuče američku pomoć.  

"To bi izazvalo veliki problem jer Evropa nije spremna da preuzme sve u svoje ruke. A to znači da bi u roku od tri, četiri, ili šest meseci Ukrajina mogla da se nađe bez dovoljno sirovina za nastavak rata", rekao je Sven Biskop, programski direktor u Institutu Egmont. 

"Uveren sam da će, šta god da se desi na američkim izborima, Evropska unija ostati uz Ukrajinu. Ali pitanje je: šta je kraj naše strategije?”, upitao je Biskop.

"Za sada im dajemo malo danas-malo sutra, tek toliko da ne oslobode teritoriju već da drže liniju. I nekako se čini da se nadamo da će Putin na kraju odustati, ali on neće odustati, tako da nam je potrebna strategija".

Malo je onih u Briselu koji veruju da EU može da nadoknadi odsustvo Vašingtona. Sa ekonomijom koja stagnira, inferiornom odbrambenom industrijom i rastom partija krajnje desnice, bloku nedostaju sredstva da bi sam mogao da nosi čitav teret. 

Sve to se pokazalo prošle godina kada je paket od 60 milijardi dolara bio zakočen u Kongresu SAD. EU je počela ozbiljno da razmatra scenario povlačenja Amerike. 

"Može li Evropa da popuni prazninu koju bi ostavile SAD? Evropa sigurno ne može da zameni SAD", priznao je visoki predstavnik EU Žozep Borelj.  

Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert

Strah među zvaničnicima i diplomatama EU se širi kako se datum američkih izbora približava. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će biti tesna borba između Trampa i Kamale Haris koja je obećala da će čvrsto stajati uz Ukrajinu i da će nastaviti napore G7 da se pritisne Kremlj. 

Tramp je izbegao bilo kakvo dugoročno obavezivanje i govorio je o potrebi da se postigne dogovor o brzom okončanju rata bez pružanja bilo kakvih detalja o tome šta bi taj dogovor podrazumevao. Iz Trampove kampanje nisu odgovorili na zahtev za komentar. 

"Mislim, da ako pobedimo, da ćemo to rešiti veoma brzo", rekao je Tramp krajem septembra posle sastanka sa Zelenskim i dodao: "Ali, znate, za tango je potrebno dvoje". 

Ove reči izazivaju strah da će Tramp, ako ne uspe da postigne dogovor, koji opisuje na striktno transakcioni način, postati nezainteresovan za rat i ostaviti Ukrajinu da se brine sama za sebe – i Evropu u pokušaju da popuni prazninu. 

"Potencijalni drugi Trampov mandat mogao bi da ometa blisko transatlantsko partnerstvo na čijem je negovanju Bajdenova administracija radila zajedno sa EU. To bi moglo da stvori nepotrebne trzavice u saradnji u trenucima kada nam je to najmanje potrebno, posebno unutar NATO-a", rekao je za Euronews Dejvid Mekalister, evroposlanik koji predsedava odborom Evropskog parlamenta za spoljne poslove. 

"Ipak, trebalo bi da pronađemo način da održavamo što bliže veze bez obzira na ishod izbora kako bismo bili 'otporni na vatru' u odnosu EU-SAD".