Grčka ostrva imaju veću muku od masovnog turizma: Više stotina migranata razvilo šatore u centru popularnog letovališta

Migrantska kriza na grčkim ostrvima Gavdos, Kos i Rodos postala je jedan od najozbiljnijih humanitarnih izazova u regionu, sa dubokim društvenim i ekonomskim posledicama. Ova mala, ali strateški značajna ostrva suočavaju se sa upornim prilivom izbeglica i migranata, koji beže od ratova i siromaštva u potrazi za sigurnim mestom za život. Dok Grčka nastoji da upravlja ovom krizom u okviru složene evropske imigracione politike, lokalne zajednice se suočavaju sa izazovima pružanja pomoći i resursa, dok istovremeno brane svoje granice i identitet.

Da je problem dolazaka migranata na jug Krita, Gavdos i ostrva Dodekaneza postao svakonevica od početka 2024. godine, svedoći i činjenica da grčko ministarstvo za migracije i azil planira uspostavljanje malih struktura za smeštaj izbeglica na Rodosu i Kritu.

Kako piše "Ta Nea", plan uključuje male strukture za kratkoročni smeštaj u Hanji, Retimnu i na Rodosu, a u koji bi se privremeno smeštale izbeglice i migranti koji stižu na jug zemlje do postupka identifikacije.

Centri za prijem će imati kapacitet od 300 mesta sa vremenskim ograničenjem boravka od 48 sati.

rodiaki.gr

Grčke vlasti još uvek traže podobne objekte za privremeni smeštaj migranata, kao što su neaktivni vojni kampovi i bivše vojne baze ili drugi prostori koje opštine budu predložile.

Inače, scenario o otvaranju ovakvih objekata na pomenutim ostrvima počeo je da se razmatra pre leta, kada se priliv migranata na jugu zemlje značajno povećao. Podsetimo, dolasci na Gavdos i na Krit od početka godine premašili su 3.500, dok ih je tokom cele 2023. bilo tek 780.

Migranti spavaju ispred Starog grada na Rodosu

Sve je veća zabrinutost i u gradu Rodosu zbog prisustva stotine ilegalnih migranata na ulicama ostrva. Fotografije objavljene na portalu rodiaki.gr prikazuju migrante kako postavljaju šatore i kartonske kutije za privremeni smeštaj na različitim mestima u gradu.

Prema procenama lokalnog lista, na Rodosu se trenutno nalazi 700 nelegalnih migranata, pa ostrvske vlasti traže da se oni prebace u objekte za smeštaj na grčkom kopnu.

U međuvremenu, predsednik Sindikata policije Južnih Dodekaneza Manolis Andrulakis ponovio je hitnu potrebu da se olakša pritisak na objekte na Lerosu i Kosu tako što će se migranti prebacivati na kopno. On je u razgovoru za Rodiaki rekao da ti objekti moraju da funkcionišu onako kako je predviđeno i da primaju više ljudi.

Ističe i da je objekat na Kosu, sa kapacitetom od 3.200 mesta, već do 50 odsto popunjen, odnosno da u njemu boravi 1.600 izbeglica. To je delimično zbog toga što je tokom pobune migranata prošle godine nekoliko stambenih jedinica izgorelo i one od tada nisu rekonstruisane.

Apeluje i na to da se prebacivanje migranata u objekte na kopnu često otkazuje. Na primer, prebacivanje 120 ilegalnih migranata sa Rodosa u Pirej je otkazano jer nije bilo dostupnog prevoza do konačne destinacije.

Što se tiče prostora za smeštaj iza luke Rodos, Andrulakis je u radijskom intervjuu rekao da je on nedovoljan, jer je predviđen za 100 osoba, dok je broj imigranata u centru ovog grada mnogo veći. "Može stati 100 imigranata, ali gde će otići ostali? Ništa se neće promeniti", dodao je on.

Sve češći brodolomi

Najjužnije grčko ostrvo Gavdos, koje van sezone broji do 200 stanovnika i izuzetno je popularno leti među turistima, postalo je svojevrsna stanica migranata koji, tražeći novi koridor, sve više počinju da koriste rutu od obale Libije do ostrvceta nadomak Krita, pa čak i južnu obalu Krita.

U međuvremenu, sveukupan broj migranata koji stižu u Grčku se udvostručio u odnosu na isti period prošle godine, dok je Gavdos posebno zabeležio dramatičan porast dolazaka migranata iz severne Afrike.

To je sa sobom donelo i nevolje. Naime, pre samo dve nedelje jedan muškarac je pronađen mrtav nakon što je potonuo brod sa migrantima kod Gavdosa, dok se dve osobe i dalje vode kao nestale.

Prema infromacijama Grčke obalske straže, nesreća se dogodila 21 nautičku milju južno od ostrva, a tokom operacije spasavanja, 97 migranata je spaseno i prebačeno u selo Kali Limenes na Kritu.

Kako je proizašlo iz izjava preživelih, tri osobe su nestale, što je dovelo do nastavka potrage sa dva broda Grčke obalske straže, šest obližnjih brodova i jednim helikopterom mornarice. Tokom potrage je pronađeno samo jedno telo.

AP Photo/Panagiotis Balaskas

U slučno vreme, i na Kosu je došlo do tragičnog brodoloma gde su četiri osobe, među kojima dva maloletna dečaka uzrasta tri i pet godina, izgubile život.

Vodeća opoziciona partija Siriza pozvala je grčku vladu na brzu i odlčunu reakciju jer se, kako kažu, ovakvi incidenti ne mogu smatrati "normalnim". Siriza je pozvala Grčku i EU da redefiniše tačke novog migrantskog pakta.

"Nažalost, Evropa sa predlozima Fon der Lajen pokazuje da se povlači i neprekidno klizi pod pritiskom ekstremne desnice do tačke da odobrava zatvorene centre u trećim zemljama i ne interveniše da se povuče jednostrano zatvaranje granica od strane Nemačke. Sve ovo predstavlja kršenje osnovnih dostignuća i odredbi međunarodnog i evropskog prava", naveli su u saopštenju nakon brodoloma na Kosu.

Micotakis: EU nedostaje efikasna politika deportacije

Grčki premijer Kirjakos Micotakis je pre nekoliko dana rekao da je tema migracija "vruć krompir", naglašavajući da Grčka sprovodi strogu, ali pravednu politiku, ističući da u okviru EU nedostaje efektivna politika deportacije.

"Grčka je već pet godina na prvoj liniji sprovođenja stroge, ali pravedne politike u vezi sa ilegalnom migracijom", istakao je premijer i dodao:

"Postepeno se Evropski savet, kao i Evropska komisija sve više približavaju grčkim stavovima, dajući značaj spoljnim dimenzijama problema i efektivnoj zaštiti granica"

AP Photo/Santi Palacios

On je takođe podvukao da Evropskoj uniji nedostaje efikasna politika deportacije.

"To prepoznaje i predsednica Komisije Ursula fon der Lajen koju ćemo ovlastiti da predstavi predloge za povratak onih koji nemaju pravo na azil", istakao je.

Takođe je značajno napomenuo da povratak mora biti i ka Turskoj jer je to u okviru sporazuma EU-Turska iz 2016. godine.

"Tema (imigracije) veoma brine Evropu, ali nije među glavnim problemima koji muče Grke, a to je zato što je naša zemlja veoma efikasna u suočavanju sa ilegalnom migracijom,“ rekao je takođe premijer.

Kako tvrde iz vlade, premijer je više puta naglasio da je prioritet sprovođenje migracionog pakta i azila, kao i podrška i jačanje zemalja prve pomoći za zaštitu i čuvanje granica.