Igre 
Nestaje magija brendova "Made in Germany": Oni koje su Nemci ismevali ih sada "gaze", Šolcova politika doživela sunovrat
Komentari20/09/2024
-14:11
Nakon godina zatvaranja očiju pred onim što bi ostatak sveta mogao jasno da vidi, Nemci se polako suočavaju sa realnošću da su u dubokoj nevolji dok se "četiri konjanika" njihove ekonomske apokalipse pojavljuju u vidu: egzodusa teške industrije, demografske slika koja se brzo pogoršava, urušene infrastrukture i nedostatka inovacija, piše u analizi briselskog Politica.
Dok su Nemci poslednjih godina bili zaokupljeni migracijama i ratom u Ukrajini, njihova ekonomija je tiho implodirala. Ekonomska slabost podstiče strahove da bi zemlja mogla da doživi dalji zaokret u političke ekstreme. Koalicija kancelara Olafa Šolca, sputana ustavnim ograničenjima potrošnje koja vladi gotovo onemogućavaju da preduzme ambiciozne ekonomske podsticaje, opterećena je sukobima i čini se da joj je ponestalo ideja šta da radi.
Iako ekonomske poteškoće nisu bile u prvom planu Nemaca već neko vreme, one su se iznenada istakle nakon niza loših ekonomskih vesti uključujući tradicionalno stabilne fabrike smeštene u Nemačkoj, poput "Folksvagena" i "Intela". Upitani da rangiraju najpreče probleme u zemlji, Nemci su ekonomiju stavili na drugo mesto iza migracija u nedavnom istraživanju javnog mnjenja državne televizije.
Tanjug AP/Michael Sohn
To su loše vesti za kancelara Olafa Šolca i njegovu koaliciju "Semafor" od tri stranke. Čak i pre nedavnih ekonomskih problema, već je zaradio najniži pozitivan rejting ikada za jednog nemačkog lidera. Naime, samo 18 odsto Nemaca je zadovoljno Šolcovim učinkom na poslu. Poređenja radi, najniži nivo ikada zabeležen za Angelu Merkel tokom njenih 16 godina na funkciji bio je 40 odsto. Gerhard Šreder, njen prethodnik, dostigao je dno sa 24 odsto.
Šolcu se ove nedelje nazire još poniženja u vidu još jedne potencijalne pobede krajnje desnice na regionalnim izborima na istoku zemlje, ovog puta u njegovoj matičnoj državi Brandenburg. Šolcova Socijaldemokratska partija (SPD) levog centra vlada Brandenburgom još od ujedinjenja Nemačke. Međutim, ankete pokazuju da tamo vodi krajnje desničarska partija Alternativa za Nemačku (AfD). Ako krajnja desnica ponovo pobedi na istoku, kao što je to učinila u Tiringiji ranije ovog meseca, to bi predstavljalo još jedno odbacivanje Šolcovog vođstva, pojačavajući spekulacije da njegova oslabljena koalicija neće trajati do sledećih saveznih izbora zakazanih za godinu dana.
Ekonomski pokazatelji sigurno neće doprineti Šolcovim šansama, a Nemačka je već najslabija ekonomija u G7.
Natpis "Made in Germany“ sve više gubi na težini
Pre samo 15 godina, dok se veći deo Zapada još uvek oporavljao od finansijske krize 2007, Nemačka je delovala kao da je otkrila formulu za trajni prosperitet. Uspela je da nadoknadi slabost u SAD i Evropi povećanjem izvoza u Kinu, gde je potražnja za njenim kapitalnim dobrima ostala jaka. To više nije slučaj.
Povezane vesti
Sa industrijskom bazom ukorenjenom u tehnologijama iz 19. veka, kao što je hemijska industrija i teška mašinerija, kao i ogromnim deficitom u digitalnoj sferi, Nemačkoj je sve teže da se takmiči. Nekada je to bio dom nekih od vodećih svetskih kompanija, od "BMW-a" do "Adidasa", a sada zemlja sve više tone ka začelju. Od 100 najvrednijih kompanija na svetu, primera radi, samo jedna, programer softvera "SAP", je nemačka.
Tanjug/AP/Matthias Schrader
Na veliku žalost nemačkog inženjerskog sektora, Kinezi su ih sustigli i manje se oslanjaju na sve slabiju magiju natpisa "Made in Germany“. U međuvremenu, smrtonosna kombinacija agresivne američke industrijske politike i domišljatosti dovela je Nemce u sve veći zaostatak, posebno za "Teslom", kojoj su se nemački menadžeri automobilske industrije ranije podsmevali. Ona je više nego četvorostruko vrednija od svih nemačkih proizvođača automobila zajedno. Uz to, došlo je i do slabljenja potrošnje među kineskim potrošačima.
Najnovija epizoda nemačkog sunovrata desila se u ponedeljak uveče sa najavom američkog giganta čipova "Intel" da stopira svoju planiranu nemačku ekspanziju vrednu 30 milijardi evra. Investicija, koja je trebalo da donese 3.000 radnih mesta, bila bi najveće ulaganje strane kompanije u istoriji Nemačke. Iako je Intel rekao da će projekat biti odložen otprilike dve godine, ne postoji garancija da će se ikada ostvariti.
Tanjug/AP/Michael Sohn
"Intelov" potez usledio je nakon vesti ranije ovog meseca da "Folksvagen" razmatra zatvaranje fabrika u Nemačkoj po prvi put u svojoj 87-godišnjoj istoriji. Automobilski gigant, zajedno sa ostatkom nekada proslavljene nemačke auto industrije, presporo je ulazio na tržište električnih vozila i bilo mu je teško sustigne rivala iz "Tesle" i kineskog "BID-a". Sada plaća cenu oklevanja.
Tanjug/AP/David Zalubowski
Otkriće rukovodstva "Folksvagena" da su veliki rezovi verovatno neizbežni protreslo je Nemačku iz neke vrste kolektivne pospanosti. Iako se ekonomski parametri Nemačke već neko vreme bili ispod optimalnih, jer je ova država u produženom periodu stagnacije od 2020. najteže tegobe nisu pogađale domaćinstva jer je zaposlenost ostala na visokom nivou.
Ali to možda neće biti slučaj još dugo jer se Čini da su ekonomske prognoze sve mračnije. Kao što je nedavno rekao veoma cenjeni ekonomski institut Ifo sa sedištem u Minhenu: „Nemačka ekonomija je u krizi.
Povezane vesti
Pretnja od porasta nezaposlenosti
Pored duboko ukorenjenih izazova sa kojima se Nemačka suočava, kao što su brzo starenje njenog društva i niska produktivnost radne snage, zemlja je takođe teško pogođena cikličnim razvojem događaja, uključujući usporavanje ekonomije u Kini i pad domaće potrošnje.
Ipak, nezaposlenost, ekonomski pokazatelj koji obično zaostaje, do sada je ostala prilično prihvatljiva. U avgustu je dostigla 6,1 odsto, što je porast od 0,3 odsto u odnosu na godinu ranije. Ali klima zapošljavanja bi se mogla brzo promeniti ako "Folksvagen" i drugi veliki industrijski igrači počnu da smanjuju svoju radnu snagu.
profimedia
Te brige nisu ograničene samo na auto industriju. Iako su se nemačke cene energenata stabilizovale nakon šoka izazvanog invazijom Rusije na Ukrajinu 2022. godine, koja je prekinula pristup nemačkoj industriji jeftinom ruskom gasu, kompanije nastavljaju da navode visoke troškove energije kao konkurentnu slabost, što je otežano sve strožijim ekološkim normama za tradicionalne nemačke industrije.
Povezane vesti
U Duizburgu, domu najvećih evropskih čeličana, radnici se pripremaju za značajne rezove. "Tisen Krup", nekadašnji nacionalni lider u proizvodnji čelika, muči se da ostane konkurentan uprkos obećanju od oko sve milijarde evra vladinih subvencija kako bi se olakšala njegova "transformacija“ sa proizvodnog procesa koja emituje previše ugljen-dioksida.
Tanjug AP/Markus Schreiber
Cilj vlade je da Duizburg pretvori u centar za "zeleni“ čelik, zamenjujući čelične peći na ugalj novim koje pokreće vodonik. Da li je to realan cilj je upitno, s obzirom na to da stvaranje "zelenog vodonika“ ili vodonika proizvedenog iz obnovljivih izvora energije zahteva velike količine i vetra i električne energije, što je i skupo i logistički teško.
Berbel Bas iz SPD-a, predsednica nemačkog parlamenta koja je rodom iz Duizburga, posetila je ove nedelje svoj grad na "čeličanom samitu“ na kojem je razgovarala o krizi koja je zahvatila industriju. Skrećući pažnju se na desetine hiljada poslova koji su pod znakom pitanja, Bas je insistirala da budućnost za jezgro čelične industrije u Duizburgu mora da nastavi da postoji.
"Domaća proizvodnja čelika je takođe neophodna za Nemačku. Nemačka ne bi trebalo da zavisi od drugih za ovu važnu sirovinu“, dodala je ona.
profimedia
Pitanje je, međutim, kako će industrija čelika preživeti s obzirom na dodatni izazov, slabljanje potražnje. Nemačka industrija čelika zapošljava oko 80.000 radnika, ali većina proizvođača je smanjila proizvodnju usred sve većeg prezasićenja tržišta, izazvanog slabošću nemačkog automobilskog sektora i mašinske industrije. Akcije "Tisen Krupa" pale su za skoro 60 odsto tokom prošle godine. Prošlog meseca, nekoliko članova upravnog odbora "Tisen Krup-ove" podružnice, uključujući bivšeg lidera SPD-a i ministra ekonomije Zigmara Gabrijela, podnelo je ostavku usred spora oko strategije menadžmenta za poslovanje.
Problemi u srcu SPD-a
Pre nekoliko meseci se činilo da stvari teško mogu da budu gore po SPD. Na evropskim izborima u junu, stranka je pretrpela najgore rezultate na nacionalnim izborima u više od 100 godina. Zatim, na državnim izborima na istoku Nemačke ranije ovog meseca, stranke u koalicije koju predvodi SPD pretrpele su velike gubitke.
Sada, ekonomske nevolje posebno pogađaju ono što je ostalo od tradicionalnih proizvodnih uporišta SPD-a, od nemačke "zemlje čelika" na zapadu do baze Folsvagena u Donjoj Saksoniji.
Tanjug/AP/Michael Kappeler
To znači da će zadatak preokretanja kursa nemačke privrede verovatno pasti na opoziciju desnog centra i Fridriha Merca, lidera Hrišćansko-demokratske unije (CDU), koja je trenutno daleko ispred svih drugih partija. Ove nedelje, Merc, bivši korporativni advokat sa bliskim vezama sa nemačkim biznisom, najavio je da će se kandidovati kao glavni kandidat konzervativaca, što ga čini favoritom za sledećeg kancelara.
Merc se uzda u platformu za vraćanje starih dobrih vremena nemačke privrede, uključujući očuvanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem i povećanje produktivnosti.
"Želimo i moramo ostati industrijska zemlja“, rekao je on nedavno u Berlinu.
Ali imajući u vidu strukturne probleme sa kojima se nemačka privreda suočava, malo je verovatno da će bilo koja strana u skorije vreme moći da pokrene industrijski preporod.
Drugim rečima, vreme je da Nemci pređu na sledeću fazu tugovanja zbog svoje nekada velike ekonomije: prihvatanje, zaključak je teksta Politica.
Komentari (0)