Hrvatska: Neprihvatljivo, neprimereno i nepotrebno donošenje rezolucije o genocidu u Jasenovcu

Hrvatska smatra neprihvatljivim, neprimerenim i nepotrebnim donošenje rezolucije čija namera nije izgradnja kulture sećanja i pomirenja, već instrumentalizacija sećanja na žrtve Jasenovca radi kratkoročnih političkih ciljeva inicijatora rezolucije, saopštilo je hrvatsko Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova.

Ministarstvo žali što je Crna Gora odlučila da zanemari pozive Hrvatske da ne politizuje žrtve Jasenovca i ne povlači poteze koji bi se na negativan način mogli odraziti na bilateralne odnose i evropski put Crne Gore.

Ističe se da je neupitno da je motiv za donošenje rezolucije sadržan u činjenici da je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila rezoluciju o Međunarodnom danu sećanja na genocid u Srebrenici.

"Iz navedenog jasno proizlazi da je rezolucija o Jasenovcu usvojena kako bi se obezvredila i relativizovala rezolucija UN o genocidu u Srebrenici, koji je utvrđen nizom presuda Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i u presudi Međunarodnog suda od 26. februarta 2007", navodi se u saopštenju, prenosi Index.

Ukazuje se da se ovaj postupak Crne Gore ne može smatrati dobronamernim i dobrosusedskim u odnosu na Hrvatsku, niti je u skladu sa deklarisanim ciljem članstva Crne Gore u Evropskoj uniji.

Hrvatsko ministarstvo podseća da su dobrosusedski odnosi jedan od ključnih elemenata procesa proširenja i procesa stabilizacije i pridruživanja, kao i jedan od ključnih kriterijuma za ocenjivanje napretka u pristupnom procesu Crne Gore, u skladu sa Pregovaračkim okvirom Evropske unije za Crnu Goru.

"S obzirom na nedavni pozitivan izveštaj o ispunjenju privremenih merila za poglavlja 23 i 24 (IBAR), Hrvatska je očekivala da će se Crna Gora uzdržati od svake aktivnosti koja bi mogla voditi ka narušavanju ili pogoršavanju dobrosusedskih odnosa i da će svoje napore usmeriti na ispunjavanje uslova i merila u pristupnom procesu, od kojih su neka posebno važna za Hrvatsku", stoji u saopštenju.

Dodaje se da Hrvatska očekuje da će Crna Gora prioritetno pristupiti rešavanju pitanja utvrđivanja odgovornosti za zločine koje su državljani Crne Gore izvršili tokom agresije na Hrvatsku devedesetih godina, što posebno uključuje i one počinjene prilikom napada na Dubrovnik i opsade grada, kao i zločine počinjene nad hrvatskim državljanima u Crnoj Gori, uključujući u logoru Morinj, u kojem je bilo zatočeno više od 350 hrvatskih državljana, a i pitanje pravednih naknada za sve bivše logoraše.

"Uzimajući u obzir stvarnu svrhu ovog čina Skupštine Crne Gore, kojim se Crna Gora stavila u položaj koji Hrvatska ne može tumačiti dobrosusedskim i suprotan je namerama razvoja prijateljskih odnosa, Hrvatska zadržava pravo da reaguje na odgovarajući način", navodi se u saopštenju.