Odbrambena dilema Evrope: Koje su prednosti i nedostaci povećanja budžeta za odbranu nakon rata u Ukrajini

Ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine izazvala je šokove širom Evrope, što je uticalo na to da se vrši nova procena bezbedonosnih prioriteta i odbrambenih strategija u celini. Kao odgovor na eskalaciju tenzija i razvoj geopolitičkog pejzaža, većina evropskih nacija krenula je putem povećanje potrošnje za odbranu dok EU generalno pokušava da omogući zajednički poduhvat kako bi se rešila dilema o kontinentalnoj bezbednosti.

Od kraja Hladnog rata, evropske zemlje su uglavnom smanjivale izdatke za odbranu u korist društvenih, infrastrukturnih ili tehnoloških investicija. Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, ukupna potrošnja na odbranu razvijenih ekonomija, kojoj pripadaju članice evrozone, skoro je prepolovljena od 1991. godine (podaci se upoređuju onima iz 2015. godine), piše "Euronews".

Naime, razvijene ekonomije su trošile više od tri odsto svog bruto domaćeg proizvoda (BDP) na vojne ciljeve, i to sve do 1991. godine. Ovaj broj je smanjen na čak 1,6 odsto BDP-a do 2015. Tek nakon što je Rusija anektirala Krim 2014. potrošnja na odbranu u Evropi počinje postepeno da raste, iako ne naglo na opštem nivou. Do 2019. godine Evropa još uvek nije ulagala nominalnih dva odsto BDP-a, što je inače obavezno prema pravilima NATO-a.

Sa druge strane, novi osećaj hitnosti u međuvremenu je zahvatio Evropu, i to u trenutku dok ruski napredak u Ukrajini vraća skoro zaboravljena sećanja na konfrontacijski Hladni rat. Ruske snage u Ukrajini pokazuju da ipak postoji potencijal za rat.

Istraživač na Finskom institutu za međunarodne odnose (FIIA) Mina Alande objasnila je za Euronews da je više nego očigledno ratovi utiču na zemlje da razmišljaju o bezbednosti i pored toga što možda tako ranije nisu mislile.

"Jasno je da ratovi više nisu daleka pojava i da evropske zemlje ne mogu da biraju kada i gde da se uključe. Stoga, male oružane snage koje su većini evropskih zemalja napustile iz ekspedicione ere više nisu dovoljne, bilo kao sredstvo odvraćanja od širenja ruske agresije, a posebno nedovoljne kao odbrana od nje", rekla je ona.

Predviđeno evropsko povećanje potrošnje za odbranu, koje je danas dostiglo završnu fazu Hladnog rata, prema podacima koje je objavio Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira, takođe je vezan za rat koji Rusija vodi protiv Ukrajine.

Zvaničnik NATO-a i viši naučni saradnik FIIA-e Edvard Hanter Kristi objasnio je za Euronews da evropske zemlje ne mogu da razmišljaju samo o Ukrajini koja je u ratu, već i o sebi ukoliko procene da postoji određeni rizik.

"Evropske države ne mogu trajno snabdevati Ukrajinu bez povećanja sopstvenih odbrambenih industrijskih kapaciteta i kapaciteta. U isto vreme, da bi se pripremile protiv budućih, širih ruskih pretnji, same evropske države moraju da povećaju svoje odbrambene sposobnosti i svoju spremnost za borbu", rekao je.

Treba povećati potrošnju na odbranu

Uzimajući u obzir rastuće pretnje u različitim regionima, ne samo u istočnoj Evropi, već i u severnoj Evropi, podsaharskoj Africi i na Bliskom istoku, čak dva odsto nivoa potrošnje BDP-a neće biti dovoljno da Evropi obezbedi dovoljno defanzivne kapacitet u doglednoj budućnosti.

Saradnica za Evropu na Studijskom programu Dejvida Rokfelera Liana Fik kaže da je izvesno da mnoge zemlje razmatraju kako da reaguju ukoliko dođe do nekog napada.

"Moguće je da se kontinent kreće ka hladnoratovskim nivoima potrošnje na odbranu, koji su bili između tri i četiri odsto BDP-a za mnoge evropske zemlje", kaže.

Kako dodaje, ovi nivoi potrošnje će obezbediti i nove industrijske i tehnološke mogućnosti za evropsku ekonomiju, ali će takođe izazvati stres jer se budžetska potrošnja preusmerava na sferu odbrane.

Profimedia

Kristi dodaje da je takva primena skupa i da je zbog toga neophodno unapred razmotriti budžetsko planiranje.

"To zahteva veće nacionalne odbrambene budžete širom Evrope, kao i veće finansiranje za postojeće ili nove politike podrške i na nacionalnom i na nivou EU. Na primer za podršku evropskoj odbrambenoj industrijskoj bazi", rekao je.

Potrošnja na odbranu može da pokrene ekonomski rast

Povećana potrošnja za odbranu može delovati kao značajan pokretač ekonomskog rasta, posebno u sektorima koji se odnose na odbrambenu proizvodnju i tehnologiju, navodi "Euronews".

Odbrambeni ugovori i projekti nabavke stvaraju mogućnosti za zapošljavanje, stimulišu inovacije i podstiču razvoj visokotehnoloških industrija. Štaviše, investicije u odbranu često imaju multiplikativne efekte, stvarajući pomoćne koristi za dobavljače i lokalne zajednice.

Troškovi za odbranu olakšavaju tehnološke inovacije i istraživanje, podstičući napredak u oblastima kao što su sajber bezbednost, veštačka inteligencija i vazduhoplovstvo. Ova tehnološka otkrića ne samo da poboljšavaju vojne kapacitete već imaju i širu primenu u civilnim sektorima, doprinoseći ukupnoj nacionalnoj konkurentnosti i otpornosti industrije.

S druge strane, povećana potrošnja na odbranu zahteva preusmeravanje resursa sa drugih oblasti javne potrošnje, kao što su zdravstvo, obrazovanje i infrastruktura. 

Ovo može dovesti do kompromisa u finansiranju osnovnih socijalnih usluga i investicija od ključne važnosti za dugoročni ekonomski razvoj i društveno blagostanje. Balansiranje konkurentskih prioriteta postaje posebno izazovno u vremenima fiskalne štednje ili ekonomskog pada.

profimedia

Brza povećanja budžeta za odbranu mogu opteretiti nacionalne finansije, pogoršavajući budžetske deficite i nivoe javnog duga. Održavanje povišenih vojnih rashoda na dugi rok zahteva pažljivo fiskalno planiranje i može podrazumevati teške izbore, uključujući povećanje poreza, smanjenje potrošnje ili zaduživanje. Neuspeh da se efikasno upravlja budžetskim pritiscima može potkopati ekonomsku stabilnost i poverenje investitora.

U ovom trenutku, one evropske zemlje koje su geografski bliže Rusiji usvojile su proaktivniji pristup izdvajanjima za odbranu. Oni su na čelu nadolazećeg trenda potrošnje.

Vanredni profesor Univerziteta Vaterlo Aleksandar Lanoška, rekao je za "Euronews" da zemlje spremaju  svoju obranu u zavisnosti od pozicije u kojoj se nalaze.

"Poljska, baltičke zemlje i Finska su se intenzivno pripremale različito dugo. Delimično zbog svoje blizine Rusiji, generalno imaju širok društveni i politički konsenzus o prirodi njihovog strateškog okruženja kao i o tome šta da se radi u vezi s tim", rekao je.

To takođe znači da povećana potrošnja na odbranu u demokratskim zemljama često predstavlja kontroverznu temu, o kojoj treba raspravljati kao deo političkog procesa. Diktaturama je u tom pogledu mnogo lakše – ne moraju da konsultuju svoje građane, dok planiraju ratoborne akcije. Demokratije moraju biti promišljene, čak i kada se brane.

Nemački političari oklevaju

Najveća ekonomije Evrope, Nemačka, ne radi sve što potencijalno može kada je u pitanju odbrana. Saradnica za Evropu na Studijskom programu Dejvida Rokfelera Liana Fik kaže da Nemačka ima veliki potencijal za oblast obrane, koji verovatno neće da iskoristi.

"Nemačka ima najveći potencijal, finansijski i sa svojom odbrambenom infrastrukturom, da postane novi stub Evrope, ali ozbiljnost u debati je izgubljena. Verovatno će dostići dva odsto BDP-a u odbrani", rekla je ona.

Euronews navodi da je negativan faktor udaljavanje od evropskog bezbednosnog trenda koji dolazi iz Vašingtona, bez obzira da li će Donald Tramp izgubiti ili ne na predstojećim predsedničkim izborima.

Kristi kaže da odnosi SAD prvenstveno sa Azijom mogu da ostave određene posledice po Evropu.

"Postoje dva glavna trenda u američkom diskursu, smanjenje ili čak izolacionizam, i veći fokus Amerike na Aziju kako bi se obuzdala Kina. I jedno i drugo predstavlja pretnju za sadašnji nivo evropske bezbednosti", kaže on.

Odluka da se poveća potrošnja za odbranu kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu uključuje složene kompromise i razmatranja za evropske nacije.

Dok jačanje vojnih sposobnosti može poboljšati odvraćanje, stimulisati ekonomski rast i ispuniti međunarodne obaveze, ono takođe predstavlja izazove u pogledu fiskalne održivosti, oportunitetnih troškova, dinamike trke u naoružanju i diplomatskog angažmana. Evropske nacije će morati i da povećaju svoje troškove za odbranu i da pažljivo prate porast populističkih političkih opcija.

Aćimović: Promene u ekonomiji koje je doneo rat u Ukrajini su velike i nepovratne

Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Slobodan Aćimović rekao je ranije za Tanjug da je rat u Ukrajini bez sumnje doveo do promena u međunarodnoj ekonomiji koje su velike i nepovratne. Kako kaže, Evropa nikada više neće imati toliko jeftine energente, dok zemlje članice BRIKS-a sve više jačaju saradnju.

Ocenio je da su posledice rata dovele do međusobnog ekonomskog povezivanja unutar zemalja BRIKS-a, koji je u međuvremenu ojačao, te sad ima veći broj članova i bar još 30 potencijalno zainteresovanih država. 

profimedia

"To nije sad samo jedna labava organizacija. Na to gledam, pre svega, kroz njihovu ekonomsku povezanost. Zamislite kakva je to diversifikacija izvoza energenata iz Rusije, koja je uspela da potpuno zatvori izvoz ka zapadnoj Evropi i da se orijentiše na Kinu. Razmena Rusije i Kine je sad na nivou 200 milijardi dolara, što je nekoliko puta povećana razmena", rekao je Aćimović.

Dodao je i da je rat doprineo da unutar Rusije dođe do repozicioniranja privrednih grana, pa su take neke grane relativno lako zamenjene, a neke malo teže, navodeći primer automobilske industrije. 

"S druge strane, oni su podigli i svoj vojnotehnički kompleks zbog rata i to je uticalo da se Rusija nađe, što je za neverovati jer je pod sankcijama,  na petom mestu po paritetu kupovne moći BDP-a. Definitivno su promene velike i ono što je najvažnije, nikad se više to neće vratiti na onaj nekadašnji period", smatra Aćimović. 

Aćimović smatra da bi uskoro moglo doći do razrešenja sukoba u Ukrajini i da bi moglo doći do određenog političkog kompromisa.

Naveo je da će ekonomski potencijal Ukrajine nakon toga biti sigurno manji i da ostaje da se vidi da li će zemlja moći samostalno ekonomski da se održava.

On je primetio da se određeni biznisi i velike kompanije koje su bile u  centralnom ili u kijevskom delu Ukrajine sada prebacuju u onaj zapadniji deo, u Lavov. 

"Očigledno i te velike zapadne kompanije poimaju da će to sigurno biti jedan od važnijih gradova u onom delu Ukrajine koji će nastaviti da funkcioniše. Verujem da će biti velike međunarodne obnove i sigurno da će u toj obnovi da učestvuju i Zapad i Rusija", rekao je Aćimović za Tanjug.