Evropa preispituje bezbednosnu politiku: Pozivi na veća ulaganja u odbranu - da li je kontinent u "predratnom" stanju?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

15/04/2024

11:30

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

U poslednje vreme evropski lideri sve češće preispituju bezbednosnu politiku Evrope. Gotovo jednoglasno pozivaju na veća ulaganja u sistem odbrane usled stanja na ratištu u Ukrajini i poruka bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa. On, uoči izbora u Sjedinjenim državama, sve češće preti da, ako evropske članice NATO ne povećaju ulaganja, ne mogu da računaju na američku zaštitu.

Otkako je na samitu NATO u Velsu 2014. utvrđen obim izdatka za odbranu od dva odsto BDP-a, evropske članice ga se nisu doslovno pridržavale. Međutim, od izbijanja rata u Ukrajini njihova percepcija se naglo promenila.

Nemačka je formirala specijalni fond od 100 milijardi evra, što je nemački kancelar Olaf Šolc nazvao prelomnim momentom u savremenoj istoriji Nemačke. Istovremeno, Bundesver je u Litvaniju poslao 4.800 vojnika, što je prva stalna vojna misija Nemačke u inostranstvu od kraja Drugog svetskog rata.

"Ovo je važan dan za Bundesver. Ovo je prvi put da stacioniramo takvu jedinicu van Nemačke. Dakle, to je važan dan i za NATO, za odbrambenu sposobnost alijanse. Svi ste se dobrovoljno prijavili. Hvala vam puno na tom pravom pionirskom duhu. Vi očigledno želite da preduzmete ovaj korak, što mi je veoma drago, jer je to, naravno, nepoznata teritorija na koju ulazite", rekao je Boris Pistorijus, ministar odbrane Nemačke.

Premijer Poljske Donald Tusk pesimistički je prokomentarisao da se Evropa nalazi u predratnoj eri. Suočena sa ratom na jugoistočnoj granici, njegova zemlja ulaže čak četiri odsto BDP-a u sistem odbrane, što je dvostruko više od standarda koji je NATO definisao na samitu Velsu.

"I Varšava i Berlin su u dometu Iskandera, odnosno sto nuklearnih bojevih glava, možda i više. Iz nekog razloga su modernizovani, iz nekog razloga tamo ih se nedavno pojavilo više. Zato bi bilo dobro da sve ideje i projekte koji bi ojačali našu bezbednost u ovom pogledu shvatimo veoma ozbiljno. Veoma ozbiljno shvatam reči predsednika Makrona da je Francuska spremna da svoje nuklearne kapacitete i potencijal pozajmi celoj Evropi, kako bi ona postala deo panevropskog sistema bezbednosti. Ovakve vrste signala se pojavljuju već neko vreme i mislim da ih vredi shvatiti veoma ozbiljno", rekao je Tusk.

Prestrukturiranje evropske bezbednosne politike je osim u finansijskom, vidljivo i u strateškom domenu. Predsednik Francuske Emanuel Makron ne isključuje mogućnost slanja zapadnih trupa u Ukrajinu, dok bivši britanski ministar oružanih snaga Džejms Hipi smatra da Makronov predlog zaslužuje razmatranje. Za to vreme, u svetlu dešavanja na Crnom i Crvenom moru, francuska ratna mornarica sve intenzivnije uvežbava ratne zadatke.

Stojanović: Sad se već otvoreno govori o tome da je rat gotovo neizbežan

Govoreći o izjavi Makrona, novinar i dugogodišnji dipisnik iz Nemačke Miroslav Stojanović rekao je, gostujući u emisiji Euronews Svet, da je Makron tom idejom malo i ispitao kako bi reagovali saveznici. Naglašava i da su Nemci na početku rata u Ukrajini bili obazrivi, šaljući samo 5.000 šlemova u početku, a sada se govori i o Taurusima.

Euronews TV

Ipak, ne veruje da će Taurusu zaista i stići u Ukrajinu.

"Verujem da će se verovatno neka ideja pojaviti. Nešto se ipak iza brda valja, jer su realnosti na ratištu takve da moraju da krenu sa nekim mirovnim inicijativama. Interesantno je recimo da se to može zapaziti po retorici. Doskoro su, recimo, Bajden i Šolc, svi govorili da treba Rusiju poraziti na frontu. Sada više to niko ne pominje, nego samo kažu - ne smemo odozvoliti da Ukrajina izgubi. U tom međuprostoru se očigledno nešto dešava. Međutim, mnogo je baruta u vazduhu i lomova mnogo u celom svetu i svaka od tih ideja zaista može da se realizuje", rekao je on.

Komentarišući to da li su odjednom svi shvatili da možda Amerika nije ta država koja će uvek imati taj NATO kišobran iznad njih i da li je Evropa u "predratnom stanju" kako to komentarišu istoričari i politikolozi, Stojanović kaže da očigledno jeste.

"Sad se već otvoreno govori o tome da je rat gotovo neizbežan. Naravno strašno to zvuči i recimo u Nemačkoj, toj najnovijoj takozvanoj odbrambenoj ili ratnoj doktrini koja je na nekih 30 stranica, ali na tih 30 stranica 17 puta se pominje rat i ta ideja da se Nemačka mora pripremiti za nekoliko godina da bude spremna da ratuje", dodao je on.

Kako dodaje, nije samo reč o pripremi javnog mnenja, nego se zaista ulaže ogroman novac.

"Recimo, prvi put je Nemačka u toj militarizaciji koja je, istina, počela nešto ranije, izdvojila jedan specijalni fond od 100 milijardi za opremu Bundesvera, jer se Bundesver zaista nalazi u jednoj dosta slaboj opremi i haotičnom pomalo stanju. I onih famoznih dva odsto, to je efekat Trampa", rekao je Stojanović.