Nemačka AfD ne veruje tajnim službama, sumnja da je bila na meti prisluškivanja agenata bezbednosti

Nemačka desničarska stranka Alternativa za Nemačku (AfD) zatražila je danas da joj se zvanično odgovori da li su tajne službe bezbednosti podmetale agente i doušnike u njeno rukovodstvo.

Ova stranka osporava pravo Savezne kancelarije za zaštitu Ustava (BfV) da koristi sva raspoloživa sredstva koja su joj na raspolaganju i da preko telefona doušnika prisluškuje članove AfD, prenosi Rojters.

AfD ima 78 od 735 poslaničkih mesta u nemačkom parlamentu i vodeća je politička opcija u nekoliko siromašnijih, postindustrijskih istočnih država u kojima stavovi protiv establišmenta, imigracije i nemačke podrške Ukrajini imaju dobar prijem.

Alternativa za Nemačku (AfD) je više puta pokušavala da odloži sudsku raspravu povodom opravdanosti optužbi u kojima se tretira kao moguća ekstremistička organizacija, pri čemu je optužila sudije za pristrasnost jer su odbile da odobre odlaganje ročišta.

Ako bi se se na ročištu utvrdilo da je Savezna kancelarija za zaštitu Ustava (BfV) opravdano klasifikovala AfD i njenu omladinsku organizaciju kao ekstremističke, nemačkim službama bezbednosti bi bilo dozvoljeno da primene sve obaveštajne metode, od prisluškivanja telefona do regrutovanja doušnika, a takva presuda bi zadala udarac ovoj stranci samo šest meseci uoči regionalnih i evropskih izbora, preneo je ranije Rojters.

Advokat AfD-a Majkl Fengler zatražio je da svedoče brojni zvaničnici o tome da li je BfV podmetao "špijune, agente provokatore, tajne agente i doušnike", ali za sada nije predstavljen nijedan dokaz da je Savezna kancelarija za zaštitu Ustava (BfV) to činila.