Baltički "Viskigejt": Kompanije sa zapada, uz pomoć Letonije, nastavljaju da izvoze alkoholna pića u Rusiju

Uprkos napetosti diplomatskih odnosa između Moskve i Rige od početka rata u Ukrajini, Letonija je u 2023. bila najveći izvoznik viskija u Rusiju, pokazuju podaci ruske agencije Ria Novosti, koja je inače u državnom vlasništvu.

Agencija piše da je Rusija uvezla gotovo 244 miliona evra vredan viski i to u periodu od januara do septembra prošle godine, što je gotovo četiri puta više u odnosu na isti period u 2022.

Najveći deo dolazi iz susedne Letonije, za koju Ria Novosti piše da je isporučila 177,4 miliona evra vredan alkohol, dok je iz susedne Litvanije u Rusiju izvezen viski u vrednosti od 26,9 miliona evra.

Ukupan izvoz iz Letonije u Rusiju je prošle godine bio vredan više od 1,1 milijardu evra, pokazuju podaci do kojih je došla nemačka agencija Deutche Welle. Više od polovine činila su pića, žestoki alkoholni proizvodi i sirće.

Baltičke zemlje izvezle su u Rusiju više vina (73 miliona evra) i od Italije (68 miliona evra), koja je daleko veći proizvođač tog pića u odnosu na njih.

"Letonija glasno podržava Ukrajinu i pridružila se pritiscima za uvođenje sankcija Rusiji nakon invazije. Istovremeno i dalje predstavlja glavni izvor viskija za Rusiju, budući da je više od 70 odsto viskija u toj zemlji uvezeno baš iz Letonije tokom 2023", rekao je za Euronews Džon Rajt iz Agencije za moralni rejting, koja procenjuje u kojoj meri zapadne kompanije ispunjavaju svoje obećanje da će se povući iz Rusije nakon napada na Ukrajinu.

Unsplash/ Louis Hansel

"Nastavak letonskog izvoza u Rusiju je istovremeno sraman i u suprotnosti sa vrednostima Letonije. Interno, mi u Agenciji za moralni rejting o letonskoj trgovini viskijem govorimo kao o 'Viskigejtu' - pored toga što je reč o skandalu, Letonija služi kao prolaz za proizvođače žestokih pića iz Evrope na rusko tržište", dodao je Rajt.

Posrednik za zapadne kompanije

Lokalni stručnjaci tvrde da se Letonija ponaša kao posrednik u procesu između zapadnih kompanija koje ne žele da se zna da prodaju svoje proizvode u Rusiji tokom razornog rata koji se vodi u Ukrajini.

Matis Mirosnikovs, ekonomista iz Letonske banke za Euronews kaže da iako je ta zemlja dugo bila posrednik između Zapada i Rusije, iznenada dobila mnogo više zahteva za reizvoz različitih dobara nakon početka rata.

"Mislim da zapadne kompanije pokušavaju da skrenu pažnju sa svoje uloge prodavaca i da okrive druge distributere. Dok se imena velikih matičnih kompanija ne prikazuju u ovoj trgovini, ne vidi se da su direktno povezani sa Rusijom. Nismo mi krivi. Mi smo na granici i neki zapadni izvoznici koriste tu priliku", smatra Mirosnikovs. 

S tim se slaže i Dejvis Vitols, direktor letonske Asocijacije alkoholne industrije (LANA), koji podseća da se time ne krše sankcije.

"Pre nego što je Rusija započela rat u Ukrajini, Letonija je bila jedno od glavnih, ako ne i glavno, čvorište mnogih proizvođača alkoholnih pića za reizvoz u Rusiju, Belorusiju, Ukrajinu i Kazahstan", kaže Vitols za Euronews.

"Prema sankcijama Evropske unije, izvoz alkohola u Rusiju i Belorusiju je i dalje dozvoljen, sem za pića koja koštaju više od 300 evra po flaši, pa pošto Letonija ne proizvodi viski, on se reizvozi iz drugih zemalja, a u Letoniji se te flaše označavaju prema zakonima zemlje izvoznice", dodao je on.

Unsplash/John Cafazza

Rajt je rekao za Euronews da Letonija "očigledno služi kao tajni prolaz na rusko tržište za zapadne proizvođače alkohola". On objašnjava da je ta zemlja šesti najveći uvoznik viskija na svetu, "iako ima manje stanovnika od američke države Ajdaho", odnosno nešto više od 1,8 miliona.

"Naši proračuni ukazuju da kada bi letonsko stanovništvo zaista koristilo sav alkohol koji ta zemlja uvozi, onda bi svaki muškarac, žena i dete u Letoniji bilo pijan tokom najvećeg dela svakog dana. Ali to nije slučaj. Umesto toga, podaci pokazuju da na svaku flašu viskija koju konzumiraju kod kuće, Letonci izvezu pet flaša u Rusiju", tvrdi Rajt.

To su potvrdili i ruski izvori. 

"Ako je ranije, prema dokumentaciji, izvoz za Rusiju jednostavno išao preko Letonije i Litvanije, sada su konačna destinacija baltičke države, a onda odatle izvoz ide za Rusku Federaciju", rekao je Venjamin Grabar, predsednik ruske kompanije Ladoga za Ria Novosti.

"Logistički lanac se nije promenio, ali se malo promenila papirologija. Razlog je taj što strani dobavljači ne žele da rizikuju i ukažu da je Rusija konačna destinacija isporuke", dodaje on.

Mirosnjikov je za Euronews ispričao da je izvoz u Rusiju drastično opao još od 2014. Pre deset godina Rusija je bila drugi najveći izvozni partner Letoniji i uzimala 14 odsto izvezenih dobara, dok je sada manje od šest posto.

"I dalje je visoko, ali je njena uloga umanjena tokom godina", dodaje Mirosnjikov.

"Ključna" ujedinjenost kompanija sa Zapada

Za Rajta je "od ključnog značaja da zajednica privrednika sa Zapada bude ujedinjena i da nastavi da šalje jasan signal Rusiji da će njena vojna agresija dovesti do ekonomskog ostrakizma iz zapadnog sveta", rekao je on.

"Kakvu poruku ruskoj eliti šalje to da su neke zapadne zemlje i kompanije spremne da se nasade na glavu kako bi nastavile da pružaju luksuzna dobra Rusiji? A kakvu poruku to šalje ostatku Evrope kada čak i baltičke zemlje podržavaju Rusiju? Bilo koja zemlja koja je u iskušenju da hvata krivine, bilo da se bogati ili da se dodvori Putinu, treba da se seti opomene predsednika Džona F. Kenedija da su 'u prošlosti oni koji su nesmotreno tražili moć jašući na leđima tigra, na kraju završili u njegovom stomaku'", zaključuje Rajt.