Ko je novi vrhovni komandant ukrajinske vojske: Iza Oleksandra Sirskog su dve velike pobede i dva teška poraza
Komentari08/02/2024
-20:15
General-pukovnik Aleksandar Stanislavovič Sirski imenovan je večeras za novog glavnokomandujućeg Vojske Ukrajine odlukom predsednika Volodimira Zelenskog, umesto generala Valerija Zalužnog, koji je od početka rata predvodio armiju.
Njega u Ukrajini smatraju iskusnim vojnikom i mozgom iza uspešne ofanzive u Harkovskoj oblasti septembra 2022. godine, ali i odbrane Kijeva na samom početku sukoba. Takođe je važio za drugog najvažnijeg vojskovođu, pa su ga i ukrajinski mediji videli kao najverovatnijeg naslednika Zalužnog.
Sirski je pre ovog unapređena bio komandant najvećeg roda ukrajinske vojske - Kopnene armije.
Sirski je rođen 1965. godine u selu Novinki, u Vladimirskoj oblasti Ruske Sovjetske Republike, ali je najveći deo svog života bio vezan za Ukrajinu i službu u redovima njene vojske.
Svoje prvo vojno obrazovanje stekao je u Moskovskoj kombinovanoj komandnoj školi. Zatim je studirao na Akademiji Oružanih snaga Ukrajine (operativno-taktički nivo) i Univerzitetu nacionalne odbrane (operativno-strateški nivo). Završio visoko obrazovanje sa najvišim ocenama.
Kako je tekao uspon Sirskog do najvišeg čina:
- 1986. godine stupio je u službu komandira motostreljačkog voda
- Od 1993. komandovao je motostreljačkim bataljonom 6. divizije Narodne garde u Čugujevu
- Početkom 2000-ih, Sirski je komandovao 72. mehanizovanom divizijom u gradu Bela Cerkov
- 2009. je dobio čin general-majora
- Godine 2013. je bio zamenik načelnika Glavnog komandnog centra Oružanih snaga Ukrajine. Bio je odgovoran za saradnju sa NATO, učestvovao u pregovorima o reformi ukrajinske vojske po standardima Alijanse
- 2016. je predvodio Zajednički operativni štab Oružanih snaga Ukrajine i dobio čin general-potpukovnika
- 2017. je postao komandant Antiterorističke operacije (ATO), kako su Ukrajinci zvali rat sa milicijama Donbasa. Kasnije je ime zamenjeno sa Operacijom združenih snaga
- 2019. je imenovan za komandanta Združenih snaga na teritoriji vojne operacije na istoku Ukrajine
- Od 5. avgusta 2019. godine je komandant Kopnene vojske Oružanih snaga Ukrajine
- 2020. dobija čin general-pukovnika
Sirski je učestvovao u ratu od samog početka 2014. godine
Na čelu ATO Sirski je komandovao u bitkama protiv proruskih milicija u Uglegorsku i selima Redkodub i Logvinovo. Takođe je bio jedan od komandanata tokom debakla kod Debaljceva pre tačno devet godina, kada Ukrajinci bili opkoljeni tokom povlačenja, prilikom čega je poginulo 136 vojnika, prema zvaničnim podacima Ministarstva odbrane. Tada je pod njegovom komandom bilo oko 4.500 vojnika.
Grupacija Bars, koju je formirao Sirski, pokrivala je odstupanje ukrajinskih trupa iz naselja u februaru 2015. Za bitku na mostobranu Debaljcevo, ili “kazanu” Debaljcevo, kako je Rusi zovu, Sirski je odlikovan Ordenom Bogdana Hmeljnickog 3. stepena.
Pobede kod Kijeva i Harkova i porazi u Bahmutu i Zaporožju
Sirski je više puta tokom rata izneo stav da Ukrajina nema drugu opciju osim pobede, ali da uspeh na bojnom polju ima veoma visoku cenu.
"Od Drugog svetskog rata nije bilo ratova ovakvih razmera ni u Evropi ni u svetu. A mi razumemo da je ovo rat za opstanak našeg naroda i naše države, tako da nemamo drugu opciju osim pobede", rekao je general, prenosi portal RBK Ukrajina u svojoj biografiji Sirskog.
On je na samom početku vodio odbranu Kijeva, koja je kako kaže, bila kombinovana sa "dejstvima mobilnih jedinica koje vode aktivnu odbranu i kontranapad“.
Za uspešnu odbranu prestonice, Sirski je odlikovan Ordenom Bogdana Hmeljnickog 2. stepena, a 5. aprila 2022. godine dobio je titulu Heroja Ukrajine.
Nakon toga, Sirski je postao komandant istočne operativno-strateške grupacije „Hortica“, odgovorne za sektor fronta u pravcima Harkov, Izjum, Limansk, Lisičansk, Kurahovsk, Kupjansk, Bahmut, Avdejevka i Ugledar.
Najveće dostignuće Sirskog je verovatno planiranje kontraofanzivne operacije u oblasti Harkov u jesen 2022. godine. U tom trenutku Rusi su bili fokusirani na odbranu Hersonske oblasti, ali su takođe bili brojčano oslabljeni jer je istekao ugovor velikom broju profesionalnih vojnika koji su započeli napad. Stoga je brzi prodor kroz neutvrđene i slabo branjene položaje oko Kupjanska i Izjuma iznenadio Ruse i naterao ih na povlačenje kako ne bi bili opkoljeni.
"Planirali smo operaciju na jugu i dobili smo zadatak da planiramo diverzantske akcije po sopstvenom nahođenju. Ali kada su događaji počeli da se odvijaju na jugu, neprijatelj je prebacio deo svojih snaga i sredstava na jug. Pomislio sam, zašto ne bi pokušali da isplaniramo ofanzivnu operaciju u tom pravcu?”, rekao je svojevremeno general.
Glavni akcenat je bio na brzom napredovanju, a samo prvog dana Ukrajinci su prodrli 18 kilometara. Poslate su i su specijalne jedinice koje su zauzele teritorije, a zarobljeno je i više komada ruskog naoružanja. Tokom Harkovske operacije povraćena je kontrola nad Izjumom, Balaklejom i Kupjanskom, zatim Limanom i Svjatogorskom u Donjeckoj oblasti.
Tokom te kontraofanzive, koja je počela 6. septembra, Rusi su masovno koristili avione, helikoptere i artiljeriju kako bi usporili prodor Ukrajinaca, da bi ga na kraju potpuno zaustavili kod Kremine, gde su se vodile teške borbe i gde su Ukrajinci napadali u više talasa.
Nakon toga, Sirski je komandovao jednom od najtežih operacija, u pravcu Bahmuta. Tamo su obe strane pretrpele velike gubitke, a Ukrajina je konačno poražena krajem maja 2023. Juriš na utvrđene ukrajinske položaje i krvave gradske borbe predvodila je plaćenička grupa "Vagner", koja je pretrpela i većinu gobitaka. Imali su podršku regularne vojske, pre svega u vidu artiljerije i aviona.
Ukrajinci su se svim silama borili za svaku zgradu, a ponekad i svaki sprat, i konstantno slali pojačanja. Ona su često bila na udaru artiljerije i dronova dok su prelazila izuzetno opasan put između Časov Jara i Bahmuta.
Još jedan poraz Sirski je doživeo prilikom najnovije letnje kontraofanzive prošle godine. Ona je pre svega bila u pravcu Zaporožja, ka jugu, sa ciljem zauzimanja Melitopolja, da bi zatim bio presečen kopneni koridor prema Krimu prodorom do Azovskog mora. Dva najjača pravca napada krenula su iz Velike Novoselke i Orehova, i zauzeto je 14 sela.
Međutim, Ukrajinci su naleteli na izuzetno utvrđene ruske položaje sa mrežom betonskih bunkera, rovova, podzemnih tunela, kao i ogromnim minskim poljima. Tzv. "Surovikinovu liniju", nazvanu po ruskom generalu Sergeju Surovikinu, nisu mogle da probiju ni brigade trenirane u NATO državama sa zapadnim naoružanjem, a posle ogromnih gubitaka napadi su polako obustavljeni.
Komentari (0)