Islamska država ponovo izaziva pažnju: Da li ova teroristička organizacija još predstavlja pretnju za Evropu?

Nakon godina provedenih u senci teroristička grupa Islamska država ponovo je došla u centar pažnje. Evropske države su tokom božićnog perioda pojčale mere bezbednost zbog straha od terorističkih napada i nasilja povezanog sa dešavanjima u Gazi. Prošle nedelje je Islamska država preuzela odgovornsot za smrtonosne bombaške napade u Iranu u kojima su poginule 84 osobe. Posle toga su se mnogi zapitali da li to znači povratak na scenu grupe koja je nekada bila veoma moćna?

Kada je bila na vrhuncu moći, između 2014. i 2015. godine Islamska država je uspostavila sopstveni kalifat kontrolišući velike delove Iraka i Sirije i izvodeći smrtonosne terorističke napade širom sveta.

Od tada su prisustvo ove grupe i njena moć drastično umanjeni. Ipak, Islamska država je ostala pretnja, naročio na Bliskom Istoku, u Avgaistanu i u delovima Afrike.

"Islamska država se prilagodila i evoluirala u odnosu na period kada je bila na vrhuncu moći u Iraku i Siriji. Oni koriste prilike i strateški napadaju kako bi stvorili promene", rekla je za Euronews Kejt Zimerman, doktorand na odeljenju za ratne studije.

Ona je dodala: "Bezbedno utočište koje uživa krilo u Avganistanu omogućilo je Islamskoj državi da ojača, i ona sada može da izvozi teror u region sa aspiracijama da ga proširi na Zapad".  

Islamska država Horasan je ogranak organizacije koji deluje u Avganistanu i Pakistanu. Formiran je 2015. godine kada je frakcija pakistanskih talibana, nezadovoljna svojim rukovodstvom, stupila u savez sa Islamskom državom. Grupa je poznata po svojoj brutalnosti, izvođenju napada usmerenih na civile, vladine snage i verske manjine.

Rat Izraela i Hamasa doneo veliku promenu

Direktor Programa za ekstremizam na Univerzitetu Džordž Vašington Lorenco Vidino rekao je za Euronews da Islamska država nikada nije nestala i da se za tu organizaciju mnogo toga promenilo od kada je izbio rat između Izraela i Hamasa.  

"Islamska država nikada nije nestala, ali od 7. oktobra je postala relevantnija kao izazov", rekao je i dodao da je napad palestinskih militanata bio "blagoslov" za Islamsku državu.

"Istorijski posmatrano, imali smo mehurove pristalica džihadizma kao ideologije u poslednje tri do četiri decenije u Evropi. Ti mehuri rastu i menjaju pravac kada nastupe veliki geopolitički događaji".

Takvi tektonski poremećaji su često povezani sa tim da više ljudi usvoji džihadističku ideologiju, što proizvodi i promene u mestima gde se izvršavaju napadi.

"Ono što mnogi eksperti misle i čega se plaše, to je da bi događaji u Gazi mogli da budu okidač za novi talas džihadizma", rekao je Vidimo, ali je dodao da ništa nije sigurno.

Tanjug/AP/Baderkhan Ahmad

"Ukoliko se to dogodi, nema sumnje da će Islamska država želeti i nastojati da ima veliku ulogu. Grupa mora da pokaže da je još relevantna, da svi udarci koje je pretrpela u poslednjim godinama ne znače da su ispali iz igre". 

Vidino kaže da Islamska država želi da pokaže relevantnost tako što će izvoditi napade: "Tako što će raditi ono što teroristi rade. To je u prirodi njihovog posla".

Da li postoji opasnost za Evropu?

Iako Islamska država predstavlja senku nekadašnje organizacije koja se našla na udaru SAD i saveznika, reč je o i dalje "relativno jakom brendu", rekao je Vidino.

"Može da se kaže da, dok se centralna grupa, odnosno njeno rukovodstvo, suočavaju sa izazovima, podužnice širom sveta dobro funkcionišu i izvode napade. Ime Islamske države još privlači ljude", dodao je.

Sada postoji zabrinutost da će propaganda organizacije, naročito posle rata Izraela i Hamasa, biti efikasnija u privlačenju ovih regruta u Evropi.

"Postoji konsenzus među bezbednosnim službama u Evropi da će ove grupe pokušati da mobilišu ljude da izvode napade", kaže Vidino.  

"Da li to znači mobilizaciju operativaca koji su povezani s njima ili jednostavno mobilizaciju nasumičnih ljudi putem propagande i čekanje usamljenih vukova da se aktiviraju uz onlajn radikalizaciju? Mislim da je reč o oba slučaja", dodao je.

Podsticanje društvenih tenzija i klime straha je ključna strategija terorističkih grupa i to je ono što Islamska država pokušava. Zabrinutost u Evropi zbog terorizma je zasnovana na stvarnom riziku od povratka napada u organizaciji Islamske države.

Tanjug AP/Thomas Banneyer/dpa via AP

Nemačka policija je 31. decembra uhapsila tri osobe osumnjičene za planiranje napada na katedralu u Kelnu tokom novogodišnje noći. Navodni napadači su planirali da iskoriste automobil da bi napali objekat koji je svetski poznat, navela je policija.  

Otkriveno je da osumnjičeni imaju veze sa nekim ko je navodno povezan sa Islamskom državom i ko je zarobljen 24. decembra.

"Uglavnom svaka grupa, od Islamske države do Al Kaide, upućivala je pretnje Evropi posle konflikta u Gazi", rekao je Vidino.  

Podružnica Islamske države u Avganistanu, rekao je, može da aktivira mreže u Evropi i da izvede napade.

"Nema sumnje da Islamska država ima i sposobnost i nameru da izvodi napade u Evropi", zaključio je Vidino.