Sovjetski spomenici padaju širom Evrope: Posle duge rasprave, počelo demontiranje jednog od simbola Sofije

Gradski radnici u Kijevu demontirali su prošle nedelje konjičku statuu komandanta Crvene armije, što je najnoviji slučaj uklanjanja spomenika iz svojetskog doba iz ukrajinske prestonice otkako je Rusija pokrenula invaziju na tu zemlju prošle godine. Uklanjanje sovjetskih spomenika, međutim, nije svojstveno samo za Ukrajinu, već oni "padaju" širom Evrope, a i u Bugarskoj je počelo demontiranje jednog od simbola grada - velelepnog spomenika posvećenog sovjetskoj armiji koji se u Sofiji nalazi skoro sedam decenija.

Statua Mikole Ščorsa na konju, podignuta pedesetihg godina, skinuta je sa postamenta u centru Kijeva uz aplauz male grupe posmatrača. Gradski zvaničnici navode da će on da bude premešten u Državni muzej vazduhoplovstva, prenosi AP.

"Derusifikacija i dekomunizacija se nastavljaju. Već smo demontirali više od 60 spomenika u vezi sa istorijom i kulturom Rusije i Sovjetskog saveza", rekao je Mihail Budilov, direktor gradskog Odeljenja za teritorijalnu kontrolu.

Nekoliko desetina ljudi okupilo se oko Ščorsovog spomenika dok su radnici sekli statuu sa postamena i uklanjali je dizalicom.

"Kada sam čuo da se ovo dešava, obukao sam kaput i dotrčao ovamo da vidim istorijski trenutak", rekao je Grigorij Lukjančuk, stanovnik Kijeva.

Još jedan stanovnik Aleksij Prokopets rekao je da podržava uklanjanje sovjetskih spomenika, ali je postavio pitanje da li je to vredno tih resursa jer se Ukrajina bori protiv ruske invazije skoro dve godine.

"Pretpostavljam da nije pravo vreme da se potroši mnogo novca za njihovo uklanjanje. Moglo bi se samo umotati u crno platno i baviti se time posle pobede", rekao je on.

Još nije jasno čime će ovaj spomenik da bude zamenjen, ali napori da se uklone simboli sovjetske ere, koje mnogi Ukrajinci izjednačavaju sa ruskim imperijalizmom, ubrzali su se nakon što su ruske snage napale Ukrajinu u februaru 2022. godine. 

U avgustu ove godine zvaničnici su uklonili simbol srpa i čekića sa statue "Majke Ukrajine" u Kijevu - jednog od najprepoznatljivijih znamenitosti zemlje - i zamenili ga trozupcem.

Kako je pisao Dojče vele, za jedne sovjetski spomenici simbolišu vreme okupacije Crvene armije i Staljinov režim. Za druge, oni predstavljaju simbol pobede nad nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu. Ruski napad na Ukrajinu je tu debatu ponovo oživeo, pre svega u Poljskoj, Letoniji i Litvaniji.

Bugarska je u odnosu na ovo pitanje bila podeljena. Jedan od razloga je izostanak suočavanja sa komunističkom prošlošću u zemlji, ali je došlo vreme da se i to pitanje reši.

Spomenik sovjetskoj armiji u Sofiji

Džinovski spomenik u parku, usred glavnog grada Bugarske je stub visok 40 metara na kraju platoa koji je napravljen za skupove. Na vrhu spomenika crvenoarmejac je digao oružje nad glavom jedne seljanke i jednog radnika. U podnožju tri reljefa pričaju priču o Crvenoj armiji.

Pre deset godina pokrenuta je "Inicijativa za demontažu Spomenika u čast Sovjetske armije". Spomenik je podignut 1954, deset godina nakon što je Sovjetski savez objavio rat Bugarskoj. Tek prošle nedelje počelo je i njegovo demontiranje.

"Ovaj spomenik ismeva bugarsku istoriju jer ne postoji evropska nezavisna država, a mi tvrdimo da mi to jesmo, koja ovekoveči okupatorsku vojku, koja nije donela nikakvo oslobođenje, već je naprotiv rušila sve bugarske nacionalne interese", rekla je studentkinja istorije na Sofijskom univerzitetu Mira Popova.

Poslednjih godina spomenik je postao žarište podele između proruskih i prozapadnih grupa bugarskog društva i često je bio polivan farbom, uglavnom žutom i plavom - bojama ukrajinske zastave. Gradske vlasti navode da nije 70 godina obnovljen i da su počele da se pojavljuju pukotine na figurama.

"Pred nama je još dug put, ovo je jedan od prvih koraka sa ovim najistaknutijim simbolom nasilja i okupacije u Bugarskoj", navela je regionalna guvernerka Sofije Vjada Todeva.

Profimedia

Socijalisti i druge grupe u bugarskom parlamentu koje se protive uklanjanju spomenika saopštile su da će ražiti referendum o ovom pitanju. Oni tvrde da su slični antifašistički spomenici u drugim evropskim gradovima ostali netaknuti.

"Ovaj spomenik nije ovde postavljen slučajno. Podigut je u znak sećanja na sve poginule ruske vojnike protiv fašizma. To nije samo spomenik sovjetskoj vojsci već svim žrtvama fazizma, zato su antifašističke pristalice došle da ga zaštite", rekao je aktivista bugarske Socijalističke partije Filip Plamenov.

Zvanična Moskva upozorila je da bi demontaža spomenika mogla da dovede do pogoršanja odnosa Rusije i Bugarske.

"Rušenje spomenika našoj zajedničkoj prošlosti smatramo još jednim neprijateljskim korakom zvanične Sofije, koji dodatno pogoršavaju zastoj u bilateralnim odnosima. Bugarska ponovo bira pogrešnu stranu istorije", navela je portparolka MSP Rusije Marija Zaharova.

Očekuje se da će demontiranje trajati mesec dana nakon čega će spomenik verovatno da bude prebačen u Muzej socijalističke umetnosti u Sofiji.

Bugarska se za vreme Drugog svetskog rata, između 1941. i 1944, borila na strani Trojnog pakta, ali nije slala vojnike na istočna ratišta, odbijajući da objavi rat Sovjetskom Savezu. Bugarska je 1944. raskinula pakt s nacističkom Nemačkom i proglasila neutralnost. Sovjetski Savez je odbio ponudu za primirje i Moskva je Sofiji objavila rat.  Samo tri meseca posle sovetske invazije, komunisti su 9. septembra 1944. preuzeli vlast.