Još jedno moguće žarište u Evropi: Zbog čega poljske kamiondžije blokiraju istočnu granicu EU sa Ukrajinom?

Poljski vozači kamiona provode mesec dana blokirajući različite prelaze duž granice sa Ukrajinom, a prošlog petka su im se pridružili i slovački vozači, pa ova kriza preti da postane sveopšte evropska.

Naime, Poljaci su 6. novembra započeli protest zahtevajući da Evropska unija ponovo uvede sistem dozvola za ukrajinske kamiondžije koje ulaze u blok i one koji iz EU ulaze u Ukrajinu, uz izuzetke za humanitarnu pomoć i vojne zalihe, a koji je ukinut posle ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Vozači zahtevaju da se prazni kamioni iz Evropske unije isključe iz elektronskog sistema čekanja u Ukrajinu. Takođe, traže i mere kojima bi se zaustavilo osnivanje beloruskih i ruskih kompanija prevoznika u Poljskoj koje žele da zaobiđu sankcije.

Sa druge strane, Ukrajina smatra da protest dodatno šteti njenoj, od rata već krhkoj, privredi. Kijev takođe tvrdi da je humanitarna pomoć blokirana, što demonstranti poriču.

Naime, dnevna ograničenja ostavila su sada hiljade ukrajinskih vozača zarobljene u Poljskoj, čekajući danima za redom da pređu na drugu stranu. Lokalni mediji govore o redovima koji se protežu više od 30 kilometara do teritorije Poljske.

Teški uslovi u toj oblasti, uključujući temperature ispod nule, oskudne zalihe hrane i nedostatak sanitarnih usluga, izazvali su ozbiljne bezbednosne zabrinutosti, sa izveštajima da su dva ukrajinska vozača umrla prirodnom smrću dok su se zadržavala u svojim vozilima. S druge strane, Poljska kaže da je samo jedan umro do sada, piše Euronews.

profimedia

Zvaničnici u Kijevu opisali su situaciju kao "katastrofalnu" i čak su naveli plan za vanredne situacije za evakuaciju onih koji su ostali na cedilu. Savez poslodavaca Ukrajine procenjuje da je nacionalna privreda izgubila najmanje 400 miliona evra zbog ove situacije.

Da kriza polako poprima širu sliku potvrđuju i nedavne reakcije iz Brisela. Evropska komisija poslala je Varšavi poruku snažnog neodobravanja i zapretila da će pokrenuti pravni postupak ako se pravila EU ne primenjuju na odgovarajući način.

Frustracije na obe strane - zbog čega su kamiondžije ljute?

Naime, protest kamiondžija proizilazi iz pitanja tržišne konkurencije. Kao deo višestruke podrške Evropske unije Ukrajini, blok se složio da ukrajinske drumske prevoznike tereta izuzme od nošenja dozvola koje su tradicionalno potrebne za prevoznike koji nisu iz EU. Vozačke dozvole i potvrde o stručnoj osposobljenosti izdate od jedne strane automatski su priznate kao važeće od druge strane.

Jerži je član nedavno osnovanog Odbora za odbranu prevozničkih preduzeća i poslodavaca u logističkoj branši, koji je pozvao na proteste. Sa svojim kolegom Marekom Oklinskim nalazi se na 24-časovnoj smeni u malom šatoru pored dva kamiona poljskih špeditera.

"Nema problema s humanitarnim i vojnim transportima. Oni se propuštaju mimo kolone", kaže Oklinski za DW i dodaje da to važi i za kvarljivu robu. Ali, dodaje, za sve druge kamione važi pravilo da za vreme blokade preko granice smeju da pređu samo tri vozila za sat vremena.

Mera koja je Poljacima sporna uvedena je u junu prošle godine da bi se pojačale takozvane "trake solidarnosti". One treba da pomognu Ukrajini da održi svoju nacionalnu ekonomiju i trgovinske odnose dok je suočena sa ruskom agresijom. Delimična okupacija ruskih trupa u istočnoj Ukrajini lišila je ovu zemlju pristupa Crnom moru, njenom glavnom izvoznom pravcu.

Prema Evropskoj komisiji, "trake solidarnosti" su omogućile Ukrajini da izveze više od 60 miliona tona prehrambenih proizvoda, poput žitarica i uljarica, između marta 2022. i novembra 2023. godine, pored 48 miliona tona nepoljoprivredne robe.

AP/Virginia Mayo

Međutim, poljski kamiondžije nisu zadovoljne zbog ovoga. Naime, oni tvrde da je ukrajinskim vozačima dato previše slobode i da koriste prednosti novih pravila da pokriju transportne rute između država članica koje ne uključuju Ukrajinu.

Pošto ukrajinski prevoznici nude niže cene za svoje usluge i nisu obavezani standardima EU, poljski kamiondžije, koji godinama uživaju vodeću poziciju u evropskom sektoru drumskog transporta, smatraju da je situacija nelojalna konkurencija i zahtevaju hitno ponovno nametanje obaveza nošenja dozvola.

Oni takođe žele da se prazni kamioni, koji se vraćaju iz Ukrajine izuzmu iz eCherha, elektronskog sistema čekanja u redu koji je postavio Kijev, za koji demonstranti kažu da stvara prekomerno vreme čekanja i izlaže kompanije ekonomskim gubicima. Sa njima se slažu i vozači i Slovačke i podržavaju ih u svemu.

I među ukrajinskim vozačima raspoloženje je loše, piše DW. Kada je počela blokada oni su pokušali da blokiraju put poljskim vozilima, a nakon svega, sada granični prelaz osigurava naoružana poljska policija. 

"Poljaci se svete za to što moraju da čekaju na ukrajinskoj strani, ali mi vozači nismo krivi za to. Nije istina da im oduzimamo posao. Na kraju krajeva, oni za sebe još uvek imaju kompletno evropsko tržište", ljutito kaže jedan vozač iz Kovela na severozapadu Ukrajine za DW.

Koliki je obim prometa i da li je povezan sa sporom oko ukrajinskog žita?

Protesti su počeli šestog novembra i u roku od mesec dana su se proširili na četiri kontrolna punkta duž granice između Poljske i Ukrajine: Dorohusk-Jahodin, Hrebene-Rava-Ruska, Korčova-Krakovec i poslednji Medika-Šehini.

Inače, zemlja ima ukupno osam prelaza sa Ukrajinom za drumski i teretni transport. U međuvremenu, slovački vozači blokirali su kontrolni punkt Visne Nemecke-Užgorod, najprometniju graničnu kapiju Slovačke sa Ukrajinom.

Na pitanje da li je protest povezan sa sporom oko ukrjanskog žita - Euronews navodi da nije, ali da ima obrisa ove teme. Protesti koji su u toku odnose se na konkurenciju ukrajinskih kamiondžija, koji su sada u mogućnosti da lakše opslužuju evropske klijente.

Međutim, blokada, prema pisanju Euronews-a, svakako ima veze sa sporom oko žita. Kao odgovor na invaziju Rusije, EU je ukinula carine na ukrajinske poljoprivredne proizvode, koji su izvezeni iz zemlje "trakama solidarnosti". Ukidanje carina dovelo je do prezasićenosti jeftinim ukrajinskim žitom širom evropskog tržišta, posebno u pet perifernih država članica: Poljskoj, Mađarskoj, Slovačkoj, Rumuniji i Bugarskoj.

Poljska, suočena sa gnevom farmera, reagovala je uvođenjem jednostrane zabrane kojom se zabranjuje prodaja ili skladištenje ukrajinskih žitarica unutar zemlje. Zabranu je osmislila i uspostavila vlada kao meru politike.

Kamiondžije koje protestuju su lokalni pokret, bez direktnog podsticanja države. Varšava je, međutim, izrazila solidarnost sa pogođenim vozačima, podržala obrazloženje njihovih tvrdnji i pozvala Brisel da ponovo uspostavi dozvole za prevoz.

Brojke koje je objavilo Ministarstvo infrastrukture Poljske služe da podvuku nezadovoljstvo demonstranata: 2021. godine, godinu dana pre nego što je Rusija započela rat, poljske kamiondžije su imali 38 odsto tržišnog udela u odnosu na 62 odsto svojih ukrajinskih konkurenata. Krajem oktobra brojke su se okrenule na osam odsto, odnosno 92 odsto.

Kakve su rekacije Poljske, Ukrajine i EU i da li se rešenje nazire?

Međutim, svakako postoje i reakcije poljskih zvaničnika. Premijer Poljske Mateuš Moravjecki pozvao je u ponedeljak Evropsku uniju da obnovi sistem po kojem su ukrajinskim kamiondžijama potrebne dozvole za ulazak u Uniju.

"Mi ćemo snažno i nedvosmisleno zahtevati vraćanje dozvola za prevoz ukrajinskim vozačima", rekao je Moravjecki novinarima, prenosi Rojters.

I ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski oglasio se o toj krizi: "Mislim da moramo da damo malo vremena našim komšijama", rekao je on a prenosi DW.  Međutim, za ukrajinske vozače, koji moraju da čekaju po hladnom zimskom vremenu, to nije velika uteha. Zamenik ukrajinskog ministra za infrastrukturu Sergij Derkah već je više puta obišao svoje sunarodnike na graničnom prelazu u Dorohusku i delio hranu vozačima.

Tanjug/AP/Efrem Lukatsky

"Mi preko područja Republike Poljske dobijamo oko 30 odsto svega što nam je potrebno za naš energetski sektor", poručio je on.

Adina Valean, evropski komesar za transport, opisala je situaciju kao "apsolutno neprihvatljivu" i pozvala na brzo rešenje.

"I ako podržavam pravo ljudi da protestuju, važno je da kažemo i da je cela Ukrajina u ratu i ne može biti uzeta kao talac blokiratije naših spoljnih granica. To je tako jednostavno", rekao je Valean prošle nedelje.

Valean je kritikovala poljsku vladu što nije učinila svoj deo da ublaži sukob i rekla da bi Komisija mogla da otvori postupak za kršenje zakona kako bi osigurala poštovanje zakona EU.

"Ne postoji dobra vera u pronalaženju rešenja. Postoji skoro potpuni nedostatak učešća poljskih vlasti. To govorim zato što su poljske vlasti te koje treba da sprovode zakon na toj granici", rekla je ona.

Razgovori su u toku između različitih strana, ali se još nije pojavila mapa puta za trajno rešenje. Tokom vikenda, Poljska i Ukrajina su postigle ciljani dogovor da omoguće kretanje praznih kamiona otvaranjem kontrolnog punkta Dolhobiczov-Uhriniv i stvaranjem odvojenih mesta na prelazima Dorohusk-Jahodin i Korczova-Krakovets.

Međutim, poljska vlada, koja je usred tranzicije moći nakon osam godina tvrdo desničarske vlade pod partijom Pravo i pravda (PiS), takođe je najavila strožije inspekcije kamiona duž granice "na zahtev poljskih prevoznika" i pozvala na hitnu reviziju sporazuma o drumskom saobraćaju između EU i Ukrajine.

Evropska komisija je pak predložila listu "tehničkih mera" koje se mogu da utiču na ublažavanje tenzija, ali Brisel je jasno stavio do znanja da se ukidanje dozvola za transport, koje je postalo glavni izvor nelagodnosti, neće dirati jer proizilazi iz međunarodnog sporazuma potpisanog sa Ukrajinom i otisnutog od strane država članica.

Komisija se, kao što je bio slučaj tokom kontroverze o žitu, protivi uvođenju bilo kakvih značajnih izmena u mnoge načine na koje blok podržava Ukrajinu. U međuvremenu, poljski demonstranti su rekli da bi blokada mogla da potraje do početka januara ukoliko njihovi zahtevi ne budu ispunjeni.