Evropa se naoružava: Rat u Ukrajini naterao zemlje EU da povećaju budžete za odbranu, šta je sa Srbijom

Od početka rata u Ukrajini, pojedine evropske zemlje odlučile su da ulože više novca u svoje naoružanje. Najpre je Nemačka izdvojila poseban fond od 100 milijardi evra za naoružanje, Francuska je takođe donela odluku o povećanju sredstava u te svrhe do kraja decenije, dok Poljska ima cilj da do 2026. godine stvori najveću kopnenu vojsku u Evropi.

Nedavno je u Briselu generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg saopštio da je 11 od 31 članice alijanse ostvarilo cilj da za odbranu izdvoji dva odsto ili više BDP, navodeći da jačanje odbrane NATO uključuje "nove i ambicioznije planove odbrane Evrope".

Iako su se članice iz Evrope godinama oglušavale o smernicu NATO o izdvajanju dva odsto BDP-a za odbranu, pritisinute ratnim krizama na istoku, pojedine evropske zemlje planiraju da u narednim godinama značajno promene bezbednosnu poltiku, tako što će izdvajati značajno veće sume u odbranu.

"Ovo radimo zbog sebe", izjavio je početkom prošle godine nemački kancelar Olaf Šolc u obraćanju Bundestagu, nakon što je donesena odlukao da se preko posebnog fonda izdvoji 100 milijardi evra za investicije i projekte naoružanja te zemlje.

Tanjug/AP/Markus Schreiber

Sličnu poruku poslao je Emanuel Makron rekavši da njegova zemlja mora biti spremna za novu eru, nakon čega je francuski parlament odobrio vojni budžet te zemlje koj će u periodu od 2024. do 2030. iznositi 413 milijrdi evra, u odnosu na 295 milijardi koliko je za odbranu Francuska izdvojila od 2019. do 2025. godine.

Iako prema rangiranju vojne snage Global Firepower 2023, Velika Britanija, Francuska i Italija imaju najjače vojske u Evropi nakon Rusije, kako prenosi Al Džazira, poljski ministar odbrane Marijuš Blaščak izjavio je da će ta zemlja imati najjaču kopnenu vojsku u Evropi do 2026. godine.

A da se Poljska "ne šali" dokazuje nedavni sporazum koji je potpisala sa američkom vladom za nabavku 486 dalekometnih artiljerijskih bacača HIMARS. Takođe, poljska državna agencija za naoružanje saopštila je da je država potpisala ugovor vredan 2,6 milijardi dolara o kupovini dodatnih 150 K9 haubica od Južne Koreje.

Rekordni budžeti za odbranu Evrope

Nakon što im je rat stigao u predvorje, zemlje Evrope tokom 2022. godine ukupno su izdvojile oko 240 milijardi evra, što je rekordna cifra. Međutim, iz Brisela su ove nedelje saopštili da će vojna potrošnja EU dostići rekordnih 270 milijardi evra u 2023. godini. 

Uprkos rekordnoj cifri, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao da Evropska unija "mora da radi na jedinstvenom odbrambenom tržištu" kako bi bolje koordinisala potrošnju i osigurala da blok može da deluje brže zajedno.

"Šaljemo našoj odbrambenoj industriji jasnu poruku: proizvodite i mi ćemo kupovati", rekao je Mišel u govoru u Briselu.

Slična poruka dolazi i od šefa diplomatije EU Žozepa Borelja koji kaže da odbrambene snage EU "moraju biti spremne za mnogo zahtevniju eru".

"Prilagođavanje ovoj novoj stvarnosti pre svega znači više ulaganja u odbranu", izjavio je Borelj, koji upozorava da EU i dalje "zaostaje za drugim globalnim igračima". 

Kada je stokholmski Institut za mirovna istraživanja SIPRI objavio koliko su evropske zemlje izdvajale za odbranu tokom 2022, prve godine rata u Ukrajini, viši istraživač sa instituta SIPRI Dijego Lopez da Silva izjavio je za Gardijan da je ta godina pokazala da se verovatno radi samo o početku "ponovnog masovnog naoružavanja Evrope". 

"Invazija Ukrajine je odmah uticala na odluke o vojnim troškovima u centralnoj i zapadnoj Evropi", izjavio je tom prilikom Da Silva, navodeći da kao rezultat toga "možemo razumno očekivati da će vojni troškovi u centralnoj i zapadnoj Evropi nastaviti da rastu u godinama koje su pred nama". 

Istraživač sa Instituta SIPRI tom prilikom je rekao da će se 2022. verovatno pokazati kao početak masovnog ponovnog naoružavanja Evrope.

Obećanja o ispunjenju NATO standarda od 2% BDP-a

SAD godinama kritikuje zemlje EU što ne ispunjava NATO kriterijum na osnovu koga svaka članica mora da potroši dva posto bruto nacionalnog proizvoda na odbranu. 

U 2014. godini su se države članice NATO obavezale da će u roku od 10 godina izdvajati bar dva odsto svog BDP-a za odbranu, ali većina njih je daleko od tog cilja. Međutim, tokom ove godine, svega 11 od 30 NATO zemalja izdvojilo je dva odsto BDP-a za odbranu, pokazao je izveštaj Instituta za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena.

Zanimljivo je da su najveće ekonomije EU - Francuska, Nemačka i Italija, najveće ekonomije, ispod praga NATO.

Dok iz Italije tvrde da ta  zemlja, uprkos zahtevima NATO, "nema šanse da poveća vojnu potrošnju na dva odsto", kako je izjavio italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto, iz Nemačke dolaze drugačija obećanja. 

Tanjug/AP/Michael Kappeler

Na zajedničkoj konferenciji sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom u Berlinu, nemački kancelar Olaf Šolc poručio je da će vojni budžet te zemlje naredne godine dostići zacrtanih 2 odsto BDP-a. 

U tekstu za Velike priče, vojni analitičar Aleksandar Radić piše da je u toku priprema budžeta za narednu godinu te da "svi iz NATO obećavaju da će potrošiti barem onih dva posto bruto nacionalnog proizvoda što je trebalo da bude poželjna vrednost još od 2006. godine, ali tek kada se zaratilo puno zemalja se prenulo iz uljuljkanosti u procene da nema rizika od velikih konvencionalnih ratova". 

"Pričalo se jedno da treba pripremiti NATO, a radilo drugačije – novac se usmeravao za neke namene koje su bile od veće koristi za dnevnu politiku. Sada svi troše puno, a cene su visoke i rastu. Kažu da su u nemačkom Rajnmetalu povećali cenu haubičkog projektila 155 mm sa 2.000 evra u 2021. na 3.300 evra ove godine", piše Radić. 

"Nebeski štit" iznad Evrope

Osim što je obećao da će naredne godine izdvojiti 2 odsto BDP-a za odbranu, Šolc je pokrenuo inicijativu "Nebeski štit" koja ima za cilj da ojača zaštitni kišobran NATO-a za Evropu.

U slučaju da sukob na istoku Evrope proširi na druge zemlje Starog kontineta, u bojazni od potencijalnih ruskih raketnih napada, cilj Evropskog nebeskog štita je nabavka odbrambenih sistema kratkog, srednjeg i dugog dometa na što koordinisaniji način, piše Dojče vele.

Osim Nemačke kao inicijatora, ideji su se priključile Belgija, Bugarska, Estonija, Finska, Velika Britanija, Letonija, Litvanija, Holandija, Norveška, Rumunija kao i Slovačka, Slovenija, Češka i Mađarska.

Nešto kasnije inicijativi su se pridružile Danska, Švedska, Austrija i Švajcarska. Međutim Francuska, Italija i Poljska još uvek nisu pristupile Šolcovoj inicijativi. 

A gde smo tu mi?

I dok se Evropa naoružava, Srbija će naredne godine za odbranu izdvojiti oko 40 miliona evra manje nego tekuće. 

A koliko je to zapravo, u odnosu na Evropu, u tekstu za Velike priče, oslikava vojni analitičar Aleksandar Radić.

Tanjug/Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije

"Ilustracija cene je nabavka jednog tenkovskog bataljona za rumunsku armiju koja je pre neki dan odobrena u parlamentu u Bukureštu i prema proceduri u SAD mora se dobiti potvrda od njihove zakonodavne vlasti sa listom sredstava i cenom – američka agencija za vojnobezbednosnu saradnju 9. novembra navela je da jedan jedini bataljon košta 2,53 milijarde dolara! Da preračunamo u nama bliže evre (previše je to za dinare), to bi bilo oko 2,365 milijardi evrića, a budžet Ministarstva odbrane Srbije za 2024. godinu biće veliki za naše prilike – 1,356 milijardi evra", piše Radić.

Osim toga uređivački tim platforme Balkanska bezbednosna mreža, čiji je član i Radić, piše da struktura budžeta odbrane Srbije 2024, bitno se menja u odnosu dokument za 2023. godinu kada je najviše novca opredeljeno za investicije, odnosno kupovinu naoružanja i vojne opreme. 

"Prema nacrtu budžeta, najviše novca MO i VS dobiće za personalne troškove", odnosno za plate, doprinose, dnevnice, novčane nagrade i druge dodatke za zaposlene, piše Balkanska bezbednosna mreža, dok će za nabavku naoružanja, kako piše BBS -Srbija naredne godine izdvojiti 99,66 miliona evra manje nego ove.