Nemačka postaje "tvrđa" u izbegličkoj politici: Zbog rasta desnice Šolc okreće leđa pristupu "dobrodošlice migrantima"?

Nakon dva izborna poraza njegove koalicije, nemački kancelar Olaf Šolc sada zauzima drugačiji, oštriji, stav po pitanju migracija u ovoj zemlji. Za razliku od svojih suseda, Nemačka je duži vremenski period negovala politiku dobrodošlice za migrante, međutim vlasti su počele da rade na tome da se ona poprilično promeni.

Usled široko rasprostranjene panike koju su delile mnoge evropske zemlje tokom migrantske krize 2015 - 2016. godine, Nemačka je za izbeglice predstavljala svetionik optimizma. Njega je tada postavila tadašnja kancelarka Angela Merkel koja je slavno otvorila svoju zemlju velikom broju migranata. 

Prema pisanju Euronews-a, pod njenim vođstvom i politikom "kultura dobrodošlice", zemlja je primila više od 1,2 miliona izbeglica i tražilaca azila u periodu između 2015. i 2016. godine.  Međutim, kako je nivo ilegalne migracije u Evropi ponovo u porastu, Nemačka se sada nalazi u sasvim drugačijem položaju. Naime, ona je prinuđena da okrene leđa kulturi po kojoj je bila poznata i kojom se do nedavno ponosila.

Naslednik Merkelove, Šolc, sada oko ovog pitanja ima potpuno drugačiju retoriku: " Ograničavamo neregularnu migraciju u Nemačkoj. Previše ljudi dolazi. Moraćemo da ih što češće i što brže deportujemo".

Tanjug/AP/Bernd von Jutrczenka

Kako je dodao, Nemačka bi sada trebalo da pojača proterivanje migranata kojima nije dozvoljeno da ostanu u zemlji. Samo nekoliko dana nakon ove izjave njegov kabinet je odobrio zakonski predlog koji ma za cilj da pojednostavi proces deportacije neuspešnih tražilaca azila. 

Politikolog i član Komisije za osnovnu vrednost SPD Majl Broning rekao je da je to velika promena za Nemačku i Šolca, jer se pre svega od njega očekivalo da će nastaviti sa politikom koju su negovali njegovi prethodnici.

"Došlo je do značajne promene u retorici i politici sa jasnim ciljem da se smanji broj migracija. Predloženi koraci uključuju olakšavanje deportacije, strože sankcije za trgovinu ljudima, ponovno uspostavljanje privremenih graničnih kontrola, dalje bilateralne sporazume sa zemljama porekla i proširenje liste zemalja koje se smatraju bezbednim. Sve u svemu, ovo je drastična promena u politici koja signalizira kraj jedinstvene nemačke "kulture dobrodošlice" o kojoj smo svedočili 2015", rekao je on.

 

 

Oštra promena politike nakon izbornih nedaća

Tokom trodnevne posete Nigeriji ranije ove nedelje, Šolc je zamolio predsednika te afričke zemlje Bola Tinubua za pomoć u borbi protiv rastuće migracije, sugerišući partnerstvo donekle slično onom koje je italijanska premijerka Đorđa Meloni sklopila sa Tunisom ranije ove godine.

Ideja je da se prošire migracioni centri u Nigeriji, gde bi deportovani iz Nemačke mogli da nađu sklonište, zdravstvenu zaštitu i posao.

Inicijativa je deo sve oštrijeg pristupa koji Šolc i njegova vlada pokazuju prema ilegalnoj migraciji nakon što je njegova trostranačka koalicija imala loš učinak na dva regionalna izbora ranije ovog meseca. U obe izborne trke pobedili su mejnstrim konzervativci, dok je krajnja desnica ostvarila značajan uspeh.

Broning je rekao da je "nemoguće reći da li će se ova promena direktno pretočiti u veću podršku vladi" na budućim izborima.

"Važno je videti da se promena politike ne dešava u vakuumu, već u pozadini rastućeg izazova nemačke krajnje desnice", nastavio je on. 

Poslednjih meseci, AfD je skočio u anketama i postigao značajne izborne uspehe u Bavarskoj i Hesenu.

profimedia

Dr Kurt Ričard Luter profesor komparativne politike na Univerzitetu Kile u Velikoj Britaniji rekao je za Euronews kaže da nije iznenađen ovim dešavanjima.

"Mislim da ovakav razvoj događaja nije netipičan za trendove koji se mogu videti u drugim levim ili socijaldemokratskim partijama, koje se godinama suočavaju sa dilemom kako da odgovore na izazove populističke radikalne desnice", rekao je on.

Šolc je sada pod značajnim pritiskom da smanji sve veći broj tražilaca azila u zemlji, jer raste nezadovoljstvo vladinim postupanjem sa izbegličkom situacijom.

Nedavno istraživanje ARD DeutschlandTrend pokazalo je da 44 odsto Nemaca trenutno smatra ilegalnu imigraciju najvažnijim političkim problemom u Nemačkoj kojem političari treba da daju prioritet.

"Rešavanje ovog pitanja je očigledno redosled dana. Izazov će biti upravljanje krizom bez ugrožavanja stabilnosti koalicione vlade ili unutarstranačke kohezije. Jasno je da nije svaki socijaldemokrata ili nemački zeleni glasač zadovoljan predloženim promenama, tako da pretpostavljam da je pošteno reći da smo na početku debate, a ne na njenom kraju", rekao je Broning.

Šta se desilo sa tim entuzijazmom za nemačke pridošlice?

Dok su mnoge zemlje širom Evrope pooštravale graničnu kontrolu još 2015. godine, bilo je uobičajeno videti razdragane gomile Nemaca kako pozdravljaju hiljade migranata koji stižu u zemlju nakon dugog putovanja Bliskim istokom i Evropom.

Broning kaže da uprkos tome što bi Šolcova promena u politici sugerisala, "mnogi Nemci su i dalje za dobrodošlicu ljudima kojima je potrebna i postoji široka podrška prihvatanju humanitarne odgovornosti – a ne poričući je".

"Međutim, brojke su uticale i raspoloženje iz 2015. se drastično promenilo", dodao je on.

Kako kaže, danas je u nemačkoj javnosti široko rasprostranjeno uverenje da se brojevi moraju smanjiti a reakcije na trenutnu eskalaciju na Bliskom istoku su odigrale važnu - i neočekivanu - ulogu u ovoj transformaciji debate.

"Propalestinski skupovi, talas antisemitskih incidenata i proslavljanje napada Hamasa u nekim naseljima sa velikom imigracijom bili su oštri podsetnici da nije sve dobro u vezi sa migracijom i integracijom. Na mnogo načina, ovo je otvorilo diskurs za nijansiraniju diskusiju", rekao je on.