Evropska komisija: Nije rešena pomorska granica između Crne Gore i Albanije

Evropska komisija upozorila je da razgraničenje na moru između Crne Gore i Albanije ostaje otvoreno.

Ta informacija navedena je u poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Crne Gore, što je još jedna potvrda da pitanje granice sa Hrvatskom na Prevlaci nije jedino koje je ostalo otvoreno i koje službena Podgorica treba da rešava, piše Dan.

"Odnosi sa Albanijom ostaju dobri sa nekim daljim poboljšanjima u infrastrukturi i prekograničnoj saradnji. Razgraničenje na moru između ove dve zemlje ostaje otvoreno. Prvi sastanak Međudržavne komisije za upravljanje vodama održan je u septembru 2019. godine”, navela je Evropska komisija.

Kako se ističe u izveštaju EK, što se tiče bilateralnih odnosa, niz poseta na visokom nivou održano je između Crne Gore i drugih zemalja u procesu proširenja i susednih zemalja članica EU, prenosi RTCG.

Crna Gora je potpisala bilateralne konvencije o regionalnoj saradnji u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa svim partnerima kod kojih je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju na snazi.

U maju 2019. godine, trilateralni protokol o određivanju tromeđne tačke Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore potpisan je u Sarajevu.

EU: Odnosi Crne Gore sa drugim državama uglavnom dobri

Evropska komisija dodaje da su odnosi sa Hrvatskom ostali ukupno dobri, uprkos nekim bilateralnim otvorenim pitanjima. Navodi se da nije bilo dešavanja u vezi sa demarkacijom granice između Crne Gore i Hrvatske.

Analizirajući odnose sa Italijom, EK uočava da su odnosi službene Podgorice i zvaničnog Rima ostali dobri.

Crna Gora je otvorila počasne konzulate u Trstu i Bolonji u junu 2019. godine, a tokom pandemije virusa korona, Crna Gora je ponudila da bude domaćin starijim licima iz Lombardije na crnogorskom primorju nakon otvaranja granica.

Izvršno telo EU uočava da odnosi Crne Gore sa Bosnom i Hercegovinom ostaju dobri, te da su dve zemlje potpisale Protokol o trgovini ljudima i Protokol o saradnji u traženju nestalih osoba, čime su stvoreni neophodni zakonski preduslovi za rešavanje jednog od ključnih pitanja u bilateralnim odnosima.

O potrebi da se na Balkanu rešavaju otvorena pitanja ranije su posebno govorili evropski komesar za pregovore o pridruživanju Oliver Varhelji i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žosep Borel.

Dokumenta EU koja se odnose na uslove da bi zemlje sa Zapadnog Balkana ušle u Uniju, sadrže i konstatacije da svi kandidati moraju rešiti otvorena pitanja, posebno granične sporove, i to pre nego što pristupe Evropskoj uniji.