Neizvesna trka za predsednika Crne Gore: Završni udarac DPS-u ili novi krug za Mila Đukanovića

Nešto više od dve nedelje ostalo je do održavnja predsedničkih izbora u Crnoj Gori, na kojima će, kako sada stvari stoje, učestvovati šest kandidata. Izbori, koji se posmatraju kao jedni od presudnih i najneizvesnijih do sada, bar kada je izbor predsednika u pitanju, dolaze u trenutku institucionalne krize u zemlji kada je vlada u tehničkom mandatu, dok novom mandataru ističe rok da sastavi kabinet. Analitičari kažu da je dobar signal deblokada Ustavnog suda do koje je došlo izborom troje sudija ove nedelje, nakon više od pet meseci nefunkcionisanja najviše sudske istance u zemlji, što je kako ocenjuju, preduslov da predsednički izbori budu okončani u zakonitoj proceduri.

Posle promene vlasti 2020. godine predsednički izbori u Crnoj Gori donose dilemu da li će ovo biti završni udarac DPS-u ili će aktuelni predsednik Milo Đukanović dobiti "novi krug" nakon što se već dugo spekuliše o njegovom odlasku u političku penziju.

Državna izborna komisija je, osim Đukanoviću, potvrdila kandidature i Andrije Mandića iz Demokratskog fronta, jednog od lidera koalicije Za budućnost Crne Gore i Aleksa Bečić iz Demokratske Crne Gore. Obojica su bili u koaliciji koja je predvođena Zdravkom Krivokapićem porazila Đukanovićev DPS na prethodnim parlamentarnim izborima. 

U trku za predsednički mandat ušao je i Jakov Milatović iz Pokreta "Evropa sad". Kandidatura nekadašnjeg Krivokapićevog ministra zanimljiva je jer je zamenio Milojka Spajića koji je diskvalifikovan pošto je utvrđeno da ima srpsko državljanstvo i prebivalište u Beogradu. 

Građani Crne Gore će 19. marta za predsednika moći da biraju i Draginju Vuksanović Stanković iz Socijaldemokratske partije, koja je jedina žena među kandidatima i lidera Ujedinjene Crne Gore Gorana Danilovića.

Drugi krug izvestan

Analitičari očekuju da će Crna Gora predsednika dobiti u drugom krugu jer u prvom nijedan od kandidata verovatno neće imati preko 50 odsto glasova.   

"Imajući u vidu da su od obnove nezavisnosti Crne Gore svi predsednički izbori, a imali smo ih tri, bili završeni u prvom krugu, iako su oni održani 2013. godine bili neizvesni, ovo su prvi izbori za koje je očigledno da će se ući u drugi krug. Ono što je dodatno neizvesno je da, iako svi smatraju da će najverovatnije dosadašnji predsednik Crne Gore Milo Đukanović, biti u drugom krugu, još nije izvesno ko će biti njegov protivkandidat", kaže za Euronews Srbija Miloš Vukanović iz Centra za monitoring i istraživanja.

Dodaje da u Crnoj Gori, prema analitičarima, postoje tri pola i da cepanje koalicije koja je na izborima 2020. godine porazila DPS i ulazak trojice kandidata iz njihovih redova u trku za predsednika, moglo da poveća šanse Đukanoviću na ovim izborima. 

"Iz jednog pola dolazi Mandić i Danilović, iz drugog Đukanović i Vuksanović Stanković, a iz trećeg, centralističkog dolaze Bečić i Milatović. Smatralo se da kandidat centralističkog pola ima najviše šanse da pobedi Đukanovića. Moguće je da je tu najveća šansa Đukanovića da ostvari pobedu jer se centralistički pol nije ujedinio oko jednog kandidata, već izlaze sa dva. Ukoliko u drugom krugu Đukanović bude protiv nekog iz centralističkog pola, moguće je da će taj kandidat imati određenu prednost. Međutim ukoliko se u drugom krugu nađe Mandić, dolazimo do jedne izuzetno neizvesne situacije gde Đukanović ima određenu prednost, međutim sve ankete ukazuju na veoma nisku izlaznost, pri čemu je dosta opcija moguće", objašnjava on.

Ovde bi se mogao tražiti razlog što je jedan od lidera Demokratskog fronta Milan Knežević pozvao lidera Demokrata Aleksu Bečića i zamenika predsednika Pokreta Evropa sad Jakova Milatovića da sednu sa Andrijom Mandićem i potpišu sporazum u kojem će podržati anti-DPS kandidata koji se nađe u drugom krugu predsedničkih izbora.

"Mi se nećemo svađati ni sa kim. Da sedne Andrija sa Milatovićem i Bečićem, potpišemo sporazum, ovde u Crnoj Gori, u bilo kom gradu, i obavežemo se. Neko mora da zna, da politika podrazumeva i odgovornost. Odgovornost je ovo što mi radimo i nemamo dilemu na ta pitanja i sada da me neko pita, u drugom krugu, a ja sam uveren da u drugi krug ne može niko ući bez Andrija Mandić, i sad da mi neko kaže "hoćeš li u drugom krugu da glasaš Milatovića ili Đukanovića?". Ja nemam dilemu da bih glasao Milatovića, iako se ne slažem sa možda osamdeset posto njegove politke, ali očekujem da to i Milatović kaže za Andriju Mandića i prozivaćemo ih svuda po Crnoj Gori da to potpišu, ne da se svađamo, nego da vidi Crna Gora ko je iskren u tome da treba da se pobedi Milo Đukanović", rekao je Knežević u objavi na Fejsbuku.

Deblokada Ustavnog suda preduslov da izbori budu u zakonitoj proceduri

Dok se izborna kampanja zahuktava, Skupština Crne Gore donela je odluku o imenovanju troje od četvoro nedostajućih sudija Ustavnog suda. Uz nove sudije Ustavnog suda izabrani su Snežana Armenko, Dragan Đuranović i Momirka Tešić, dok predloženi Faruk Resulbegović nije dobio dovoljan broj poslaničkih glasova, čime će ovo telo imati šest od sedam članova. Deblokada najviše sudske istance u zemlji, nakon više od pet meseci, prema oceni analitičara, preduslov je da predsednički izbori budu okončani u zakonitoj proceduri.

"U slučaju da imamo bilo kakave izborne žalbe, taj sud bi morao brzo o njima da odlučuje jer su rokovi jako kratki i bilo bi loše da smo došli u situaciju da zbog nefunkcionalnog ustavnog suda mi imamo blokiran i proces izbora predsednika", kaže za Euronews Srbija Daliborka Uljarević, izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje. 

Dodaje da je izglasavanje troje sudija ustavnog suda predstavljao ogroman korak napred.

"Činjenica je da je sud bio blokiran od polovine septembra prošle godine i da je pred njim preko 2.000 žalbi pojedinačnih, plus stotine inicijativa za proveru ustavnosti različitih zakonskih tekstova ali ono što je takođe dosta zaokupilo pažnju javnosti je nedovršen izborni proces. Govorim o lokalnim izborima jer u tri opštine ne može da se ustanovi nova vlast zato što nemamo konačne rezultate jer Ustavni sud nije odlučio o ustavnim žalbama", kaže ona.

Da je deblokada rada Ustavnog suda bila neophodna stav je i pravnika Milana Antonijevića i Marka Pejovića, programskog direktora Udruženja za odgovorni i održivi razvoj (UZOR).

"Bilo je različitih elemenata koji su na to ukazivali i jedan od njih su predsednički izbori koji se bliže, a gde ste vi zaista bez Ustavnog suda bili potpuno ostavljeni bez pravnih lekova u nekim situacijama, pa i onoj koja se dešavala u procesu kandidovanja", kaže Antonijević.

"Lokalni izbori u 14 opština su se održali bez funkcionalnog Ustavnog suda i to je dovelo da i nekoliko meseci od proglašenja preliminarnih rezultata izbora nemamo formiranu vlast u Podgorici jer nije bilo kvoruma za donošenje odluka u Ustavnom sudu po podnetim izbornim žalbama. S obzirom da je nakon Državne izborne komisije, Ustavni sud poslednja instanca za rešavanje izbornih žalbi onda je od izuzetne važnosti postojanje kvoruma kako se ne bi ponovila situacija odgađanja proglašenja konačnih rezultata predsedničkih izbora usled eventualnih izbornih žalbi", ističe Pejović.

On međutim upozorava da je ceo proces izbora sudija ispolitizovan te da je ostvarivanje pune funkcionalnosti Suda upitno zbog neizbora četvrtog sudije iz redova manjina.

"Izborom troje sudija Ustavnog suda konačno postoji dovoljan broj sudija za donošenje odluka. Međutim, neizborom četvrtog sudije iz reda manjinskih naroda postaje upitna većina za donošenja odluka na sednicama Ustavnog suda jer sada Ustavni sud ima šest sudija, a na sednicima Ustavnog suda odlučuje se većinom glasova svih sudija o ustavnosudskim predmetima i o predmetima po ustavnoj žalbi ako na sednici veća nije postignuta jednoglasnost", objašnjava Pejović.

Ističe da prema objavama u medijima troje sudija slove za bliske prethodnoj vlasti i troje koji se povezuju sa partijama parlamentarne većine od 2020. godine. 

"S tim u vezi, postavlja se pitanje na koji način će odlučivati o predmetima odnosno da li će se voditi partijskim interesima ili onim što je propisano Ustavom Crne Gore i zakonima", kaže on.

Google Earth

Da popunjavanje sa troje sudija, a ne sa četiri, ukazuje da se ceo proces politizovao, stav je i Antonijevića.

"Proces izbora je meni više izgledao na predizborni proces, predizbornu kampanju, gde je svako shodno svojoj političkoj snazi davao kandidate. Moramo se vratiti i na Ustav i na zakone Crne Gore koji govore o nepristrasnosti sudija o njihovoj ulozi koja nije stranačka i ne treba nikako da oslikava politički i stranački život u Crnoj Gori. To se u ovom trenutku propustilo da se uradi, ne znam da li će sa izborom četvrtog sudije to biti ispravljeno", kaže on.

Antonijević međutim dodaje da se nada da sudije imaju svest o tome da paraliza političkog života i uticaj na politički život u Crnoj Gori nije u mandatu Ustavnog suda.
 
"Naprotiv u njihovom mandatu je da otklanjaju probleme sa funkcionisanjem ustava, zakona, da daju rešenja a ne da kreiraju probleme. Mislim da se to što ranije mora reći, to su ljudi koji imaju i životnog i pravničkog iskustva, a i na to treba apelovati svakodnevno jer tu instituciju čine ti pojedinci", zaključuje on.

Daliborka Uljarević ističe da se do sada nisu čule negativne ocene rada imenovanih sudija i da će imati dovoljno odgovornosti da tom poslu priđu na profesionalan način.

"Mandat sudija Ustavnog suda je 12 godina. Mi imamo dve osobe koje su mlade, koje su na vrhuncu svoje karijere. Ja mislim da bi teško bilo zamisliti za nekoga ko je u toj materiji, a nismo čuli do sada negativne njihovog ocene rada ni zamerke koje bi ukazivale da su oni toliko neprofesionalni da bi žrtvovali sopstvenu profesionalnu budućnost, a imajući u vidu da je to najpoželjnija stepenica za sve koji su u pravu, ja misli da će imati dovoljno odgovornosti da tom poslu priđu na profesionalan način".

Crna Gora pred novim parlamentarnim izborima?

I dok su pred zemljom neizvesni predsednički izbori i bojazan da li će Ustavni sud uspostaviti punu funkcionalnost, u Crnoj Gori je upitna i vlada. Miodragu Lekiću, koji je mandatar za sastav nove vlade, ističe rok za sastavljanje kabineta, a dogovor nije na vidiku, dok je za to vreme Vlada Dritana Abazovića u tehničkom mandatu.   

Vukanović ističe da je moguć scenario po kom će između dva predsednička kruga doći i do raspisivanja parlamentarnih izbora.

"Dritan Abazović je u tehničkom mandatu. Novi mandatar Miodrag Lekić je predložen kraje decembra 2022. i prema zakonu ima rok od 90 dana da uspostavi vladu. Taj rok ističe 31. marta ove godine. Tako da između dva kruga predsedničkih izbora Đukanović ima zakonsku mogućnost da raspusti parlament i raspiše parlamentarne izbore", objašnjava Vukanović.

Uljarević navodi i da su se izborom novih sudija stvorili uslovi za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

"U parlamentarne izbore takođe ne bismo mogli ući bez funkcionalnog Ustavnog suda, a oni su zapravo način da počnemo polako izlaziti iz krize jer na njima politički subjekti treba da pokažu svoj istinski legitimitet, da mi znamo ko ima tu vrstu ovlašćenja od građana da donosi odluke u naše ime i u kojem kapacitetu odnosno sa kojom podrškom. Sada je to vrlo nejasno jer se mnogo stvari promenilo od avgusta 2020. godine. Pojavili su se i novi akteri, tako da je to potrebno da građani to verifikuju", zaključuje Uljarević.