"Ulje na vatru inače tankih odnosa": Nove tenzije na relaciji Sofija-Skoplje, dva razloga otežavaju put ka rešenju

Odnosi između Bugarske i Severne Makedonije u poslednjih nekoliko godina bili su veoma napeti, a taman kada se činilo da su se strasti malo smirile, usledile su nove "varnice". Iz Sofije su nezadovoljni jer smatraju da se Bugari u Severnoj Makedoniji ne tretiraju onako kako bi trebalo, dok iz Skoplja protestuju zbog poteza pojedinih bugarskih političara koje smatraju provokacijom. Sve to povećava strahove od novih bugarskih blokada na putu Severne Makedonije ka EU, a analitičari ukazuju da rešavanje problema otežava unutrašnjepolitička situacija u obe države.

Najnoviji povod za pogoršanje odnosa Skoplja i Sofije bio je napad na Hristijana Pendikova, sekretara bugarskog kulturnog centra u Ohridu, koji se dogodio 19. januara. On je odmah nakon toga prebačen na lečenje u Sofiju, gde su ga posetili ministri spoljnih poslova obeju zemalja.

Šef makedonske diplomatije, Bujar Osmani, prilikom posete Pendikovu osudio je ovaj napad.

"Ovaj incident ne odražava vrednosti našeg multietničkog društva. Pobrinućemo se da nema tolerancije prema nasilju kao odgovoru na bilo koji problem, a ponajmanje na međuetnički suživot. Provokacije koje dolaze sa obe strane granice moraju da prestanu. Nećemo dozvoliti nipodaštavanje bugarske zajednice u Severnoj Makedoniji, baš kao što nećemo dopustiti nikome da nipodaštava makedonski narod", rekao je Osmani.

Uprkos pomirljivim izjavama makedonskih zvaničnika i jasnog distanciranja zvaničnog Skoplja od onoga što izgleda kao individualni čin, iz Bugarske su oštro kritikovali ovaj slučaj, kao i prethodno usvojenu izmenu Zakona o fondacijama i udruženjima, koja obuhvata i imena nekoliko bugarskih organizacija u Severnoj Makedoniji.

profimedia

Incident je prilično nerazjašnjen, rekao je za Euronews Srbija urednik na Internet portalu RTS-a Rade Maroević i dodao da je to dolilo dodatno ulje na vatru inače tankih odnosa Sofije i Skoplja.

"Šta znamo? Znamo da je generalni sekretar tog udruženja u Ohridu prebijen i sa teškim telesnim povredama prebačen u Sofiju vladinim avionom, Znamo i ko ga je prebio. Zašto? To još ostaje predmet istrage. Postoje različite verzije o tome, recimo ja sam poslednjih dana čuo bar pet", ukazao je Maroević.

Ulsedilo "diplomatsko zahlađenje"

Međutim, sve to je dovelo do novog diplomatskog zahlađenja koje se ogleda u nekoliko poteza bugarske vlade.

Prvo je bugarski ambasador Angel Angelov povučen iz Skoplja, a šef bugarske diplomatije Nikolaj Milkov rekao je da će Angelov "ostati u Sofiji dok ne bude registrovan napredak u odnosu prema tretmanu makedonskih državljana sa bugarskom samosvesnošću".

"Dok ne vidim znake neke promene, ambasador će ostati u Bugarskoj koliko bude potrebno", rekao je Milkov, a prenela makedonska "Telma".

U najskorijem potezu Sofije, 2. februara, bugarski parlament usvojio je Deklaraciju kojom, kako se navodi, "najoštrije osuđuje nasilje nad makedonskim Bugarima i zanemarivanje njihovih prava i bezbednosti u Severnoj Makedoniji".

Kako je preneo BGNES, Deklaracijom se "osuđuje govor mržnje i insistira na primeni Sporazuma o prijateljstvu", koji, kako se navodi, "vlasti u Skoplju ne poštuju".

Iz ministarstva spoljnih poslova Severne Makedonije ubrzo je stigla i reakcija na usvajanje ove deklaracije za koju su rekli da "nije u skladu sa dogovorenom politikom unapređenja odnosa dveju država".

parliament.bg

Makedonsko ministarstvo je konstatovalo da, "s obzirom na trenutak u kome je usvojen ovaj dokument, sve ide u prilog provokatorima koji imaju za cilj da izazovu političke aktivnosti koje negativno utiču na odnose dve zemlje, čime se podrivaju napori za povratak na konstruktivni put i brigu o partnerstvu".

Rade Maroević ističe da situacija politički jeste napeta, iako smatra da među građanima dve države nema neke preterane napetosti jer nije reč o pitanju koji ih direktno dodiruje.

"Na političkom nivou je taj problem prilično ozbiljan. Za Makedonce je ozbiljan zato što blokira nastavak evrointegracija, za Bugare zato što su već pune dve godine u predizbornoj kampanji, gde pitanje tog nacionalnog identiteta predstavlja jednu od ključnih poruka koju lokalni političari predstavljaju biračima pred izbore", naveo je on.  

Trojici bugarskih državljana zabranjen ulaz u Severnu Makedoniju

Sa strane Severne Makedonije, najveća zabrinutost za kvarenje odnosa između dveju zemalja dolazi zbog poteza pojedinih bugarskih političara. Tu se pre svega misli na evroposlanika iz redova Bugarske Angela Džambaskog i njegove javne istupe, kao što je onaj kada je pre nekoliko sedmica zajedno sa jednim bugarskim poslanikom bio u Skoplju, i pritom dao izjavu da je "Makedonija zapravo Bugarska". 

Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski predložio je vladi da se, kako je navedeno, "zabrani ulazak u zemlju poslaniku Evropskog parlamenta iz Bugarske kao i još nekim osobama državljanima Bugarske zbog radnji koje su ranije preduzeli, i još ih preduzimaju, protiv Severne Makedonije". 

Pendarovski je uz taj predlog naveo da bi određene "strukture iz Bugarske" mogle da prave nerede na obeležavanju dana Goce Delčeva, i pozvao "bugarske vlasti, koje nisu deo ovih scenarija, da politički izoluju ljude koji ne žele dobrosusedske odnose". 

Trojica bugarskih državljana, na dan obeležavanja dana Goce Delčeva, zadržani su na granici i nije im dozvoljeno da uđu u Severnu Makeodniju. Kako je navedeno iz makedonskog ministarstva spoljnih poslova, njima su napisane kazne od 300 evra zbog napada na policajce, i zabranjen im je ulaz u Severnu Makedoniju u naredne tri godine.

Iz bugarskog ministarstva spoljnih poslova su protestovali protiv ovakvih mera, rekavši da su i drugi njihovi državljani satima držani na granici, iako su se dve zemlje dogovorile da i Bugarska učestvuje u obeležavanju ove svečanosti. Međutim, iz makedonskog ministarstva spoljnih poslova stigao je poduži odgovor u kom se poriče da je postojao bilo kakav dogovor o učestvovanju Sofije, kao i da smatraju da Bugarska "nije uradila dovoljno kako bi sprečila radikalne pojedince da pokušaju da pređu granicu", navela je makedonska Telma.

"Strane mogu da se saglase ko je bio kralj Samuilo, ali teško ko je bio Goce Delčev"

Pitanje ko je bio Goce Delčev već dugo opterećuje odnose Bugarske i Severne Makedonije, a upitan da li mešovita komisija koja je sastavljena može da reši određene probleme, Rade Maroević kaže da je ona formirana po uzoru na slične slučajeve koje su imali Nemačka i Češka, Nemačka i Poljska, Slovenija i Austrija... 

"Komisija postoji pet godina, sastala se dvadesetak puta i došli su negde do devetog veka. Dve strane sada negde mogu da se saglase oko toga ko je bio kralj Samuilo, ali teško o tome ko je bio Goce Delčev. U ovom trenutku smo daleko od Goce Delčeva, recimo hijadu godina", ukazao je Maroević.  

Podseća da je Nemcima i Poljacima trebalo 50 godina da definišu obostrano prihvatljivo tumačenje istorije u Drugom svetskom ratu. 

A sve to opet podstiče strahove od novih bugarskih rampi za Severnu Makedoniju na putu ka Evropskoj uniji. 

profimedia

"Severna Makedonija ima jedan prilično ozbiljan zadatak ne bi li prešla u sledeći stepen evrointegracija, da uključi bugarsku manjinu u ustav. Za to im treba dvotrećinska većina u parlamentu. Vladajuća koalicija to u ovom trenutku nema. Veliko je pitanje da li uopšte ima većinu u parlamentu", rekao je Maroević i naglasio da u Skoplju u ovom trenutku ne postoji potencijal za ustavne promene  te vrste.  

Kaže da je postoji i veliki pritisak opozicije da se raspišu novi izbori, što vladajuća koalicija hoće po svaku cenu da izbegne.  

Istovremeno, kako kaže, predizborna kampanjau Bugarskoj, peta za dve godine, tek počinje. 

"U prethodne tri smo videli da je makedonsko pitanje tu jedno od najvažnijih koje se postavlja", istakao je Maroević i naglasio da je ono negde najlakše za potkusurivanje između različitih političkih francija.