Izjava ministra i saopštenje bratstva Borilović pokrenuli pitanje iz 19. veka - krvnu osvetu

Komentari

Autor: Euronews Srbija, RTCG, Vijesti

17/08/2022

19:30

Izjava ministra i saopštenje bratstva Borilović pokrenuli pitanje iz 19. veka - krvnu osvetu - Copyright Prinskrin/RTCG, Facebook/Vuk Borilović

veličina teksta

Aa Aa

Brojna pitanja je otvorila tragedija koja se u petak, 12. avgusta dogodila na Cetinju kada je Vuk Borilović (34) nasumično pucao i usmrtio 10 osoba, među kojima i dvoje dece a na kraju i on sam poginuo u vatrenom okršaju. I dok mnogi smatraju da je policija kasno reagovala, ministar unutrašnjih poslova Filip Adžić kazao je kako je policija u tom trenutku morala da prati ponašanje ljudi koji su se zatekli na mestu zločina. Međutim, rasprava o načinu na koji je policija reagovala dobila je svojevrsni zaokret kada je načelnik kriminalističke policije za suzbijanje krvnih delikata u CB Podgorica Srđan Korać pomenuo krvnu osvetu.

Tako je u crnogorskoj javnost na sto ponovo stavljeno pitanje iz 19. veka, za koje se dugo smatralo da je iskorenjeno.

Načelnik kriminalističke policije, rekao je nakon nezapamćene tragedije, da je porodica Borilovića na sigurnom i da nadležni nemaju "informacije koje ukazuju da će biti krvne osvete".

Poručio je da će se preduzeti sve mere i radnje da ta porodica bude bezbedna, naglasivši da oni ne mogu biti odgovorni za počinjeni zločin.

"Očekujem da to razumeju svi građani Cetinja i porodice oštećenih. Svi razumemo njihovu tugu i bol, ali moramo biti razumni i svesni da oni nisu odgovorni za zločin", istakao je Korać.

I ministar unutrašnjih poslova govorio je o stanju građana Cetinja nakon tragedije kojoj su neki od njih prisustvovali, a neki u njoj izgubili najmilije.

"U trenutku rastrojstva kada su ljudi saznali da su im stradali najmiliji, policija je morala da prati njihovo ponašanje da se ne bi obračunavali s nekim, morali su zaštiti i one koji su hteli da naude sebi...", rekao je između Adžić.

Dan nakon tragedije proglašena je trodnevna žalost u celoj državi, održana je komemoracija, a žrtve su sahranjene u nedelju. Da je Borilović sahranjen maltene tajno potvrdio je načelnik kriminalističke policije u podgoričkom odeljenju bezbednosti Zoran Bašanović koji je rekao za televiziju RTCG da je Borilović sahranjen u krugu najuže porodice. On nije hteo da kaže mesto sahrane, baš iz straha da njegov grob ne bi bio oskrnavljen.

Oglasilo se bratstvo Borilović

Tri dana nakon tragedije, saopštenjem se oglasilo bratstvo Borilović što nije uobičajeno u Crnoj Gori u kojoj porodice i dalje neguju tradiciju podele familija na bratstva.

Borilovići u saopštenju navode da je ovaj nezapamćeni zločin uneo u njihove duše veliku tugu i žalost za svim nevino stradalim sugrađanima.

"Ovaj cetinjski bol je danas ujedinio sve crnogorske domove, što daje nadu da ćemo svi zajedno ljudski i u duhu crnogorskih vrednosti, pronaći snage da ubuduće prepoznamo ovakve probleme i zajednički se borimo protiv njih", naveli su, a prenela RTCG.

Pripadnici tog bratstva, navode da će, dok postoje, nositi u sebi žalost i iskreno saosećanje sa unesrećenim porodicama, kojima je ovaj bezumni čin, naneo nenadoknadive gubitke.

Koliko je priča o krvoj osveti u Crnoj Gori kompleksna, pokazuje i slučaj građanina Cetinja za koga je potvrđeno da je pucao u ubicu. Borilović je, naime, stradao u međusobnom okršaju sa policijom, ali je potvrđeno da je na njega pucao i građanin Nenad Kaluđerović koji je dao iskaz policiji. Za sada još nije utvrđeno da li je Borilović stradao od metka policije ili sugrađanina, pa se strahuje da bi i Cetinjanin mogao biti meta osvete.

Upravo komentarišući taj slučaj, Draško Đuranović glavni urednik dnevnika "Pobjeda" na ranije pitanje Euronews Srbija o tome da li postoji opasnost i od krvne osvete ukoliko Nenad Kaluđerović, bude oslobođen krivice, ukoliko se pokaže da je on likvidirao napadača, kaže da je čitava situacija teško breme za Crnu Goru.

"Poslednja presuda po pitanju krvne osvete izrečena je upravo jednom Kaluđeroviću na Cetinju pre 20-ak godina. Mora se voditi računa o svim tim detaljima, i zato mi mediji nismo izlazili sa imenom i prezimenom i nismo stvarali heroja ni zločinca. Važno je zaštiti Kaluđerovića i njegovu porodicu, kao i porodice svih žrtava. To je teška situacija i teško breme za Crnu Goru i zato je jako važno kako će policija u narednom periodu da reaguje", zaključuje Đuranović dodajući da je Tužilaštvo, za razliku od policije, odradilo dosta dobar posao u ovom slučaju.

Božo Prelević: Nije Crna Gora leglo krvne osvete

Advokat Božo Prelević, koji potiče iz crnogorskog plemena Kuči, za Blic je rekao da veruje da će nakon svega razum prevladati. Navodi da je saopštenje bratstva Borilović svakako dobrodošlo i može da se tumači kao pokušaj da se smanje tenzije i iskoreni i najmanja pomisao na krvnu osvetu.

"Očigledno se ovde radi o patologiji, o bolesti. Tako da se nadam da nikome neće pasti na pamet osveta, pogotovo što se to decenijama više ne događa u Crnoj Gori", kaže Prelević.

On dodaje da je krvna osveta recidiv plemenskog društva.

"Ipak, nije Crna Gora leglo krvne osvete. Bilo je krvne osvete i u Srbiji, Bosni i Hercegovini, na Kosovu. To je više pitanje osećanja ljudi kojima je Borilović pobio najbliže. Zato bi svakako o tome moralo da se vodi računa ako nekome padne na pamet da se sveti", kaže Prelević.

Krvna osveta u Crnoj Gori

Poslednji zabeleženi slučaj krvne osvete u Crnoj Gori koji je privukao veliku pažnju javnosti dogodio se na Cetinju, kada je Nikola Kaluđerović usmrtio dva lica u ime osvete za smrt svog sina koji je ubijen u kafanskom obračunu 1987. godine.

Novinar i publicista Budo Simonović ukazao je govoreći za RTCG na to koliko je takav običaj u društvu bio podržan podsećajući na reči Kaluđerovića koji mu je potvrdio da niko od rodbine ili prijatelja nije pokušao da ga spreči u naumu da ubije ubicu svog jedinca, već su mu nudili pomoć u oružju.

Kaluđerović je sam rekao da je bio svestan da ubistvom ubice svog jedinca neće uspeti da vrati. Za ovo ubistvo osuđen je na 20 godina zatvora koje je jedno vreme izdržavao u ćeliji sa glumcem Žarkom Lauševićem.

Međutim, ovo je vrlo redak primer krvne osvete s kraja 20. veka, jer je ona dogovorom albanskog i crnogorskog stanovništva 1970. godine maltene iskorenjena. RTCG navodi da se 250 izabranih predstavnika sela i plemena Malesije okupilo 28. juna 1970. godine i u ime onih koji su ih delegirali zavetovali su se da se krvna osveta ukida prema porodici ubice, a da se za krv tereti jedino ubica. Procene su da se do tada u ovom delu zemlje izvršavalo između pet i deset krvnih osveta godišnje i da je stotine muškaraca, članova porodice ubice, bilo u kućnim pritvorima u strahu od osvete.

Podsetimo, Borilović je u cetinjskom naselju Medovina najpre ubio ženu i njeno dvoje maloletne dece koji su inače bili njegovi podstanari, a zatim pucao na sve one koji su pokušali da pomognu žrtvama. Pored desetoro poginulih, u pucnjavi je tada bilo ranjeno šestoro ljudi - dvoje je odmah zbrinuto u Cetinjskoj bolnici, dok je četvoro prebačeno u Klinički centar u Podgorici.