Igre 
Ko je Zoran Milanović, novi-stari predsednik Hrvatske, čije izjave domaći mediji karakterišu kao "zoranizmi"?
Komentari12/01/2025
-20:05
Zoran Milanović je hrvatski pravnik i političar, nekadašnji predsednik Vlade Hrvatske i nekadašnji lider Socijaldemokratske partije (SDP), a na funkciiju predsednika Hrvatske je od 2019., kada je na izborima pobedio dotadašnju predsednicu Kolindu Grabar Kitarović (HDZ).
Rođen je 30. oktobra 1966. godine u Zagrebu. Sa suprugom Sanjom i sinovima Jakovom i Markom živi u hrvatskoj prestonici.
Pre ulaska u politiku Milanović je radio u Trgovačkom sudu u Zagrebu. Nakon toga je radio u Ministarstvu spoljnih poslova. Bio je član mirovne misije OES S-a u Azerbejdžanu i savetnik hrvatske misije pri Evropskoj uniji i NATO-u u Briselu.
Član Socijaldemokratske partije je postao 1999. godine. Bio je nacionalni koordinator sa NATO savezom pri Ministarstvu diplomatije, a nakon toga kratko i pomoćnik ministra spoljnih poslova. Godine 2004. je postao član Glavnog odbora SDP-a, a tri godine kasnije je obavljao i funkciju portparola te stranke.
Tanjug AP/Darko Bandić
Za predsednika Socijaldemokratske stranke je prvi put izabran 2007. godine. Od tada do 2016. godine je nekoliko puta biran na tu funkciju. Od 23. decembra 2011. do 22. januara 2016. godine je bio predsednik Vlade Hrvatske. Za to vreme Hrvatska je postala članica Evropske unije, ali su donete i neke nepopularne odluke i zakoni koje Milanovićevi kritičari u medijima ne propuštaju da napomenu.
Posle migrantske, a potom i političke krize u Hrvatskoj raspisani su vanredni parlamentarni izbori. Milanovićeva stranka je izgubila vlast, a za premijera je izabran Tihomir Orešković. Milanović je podneo ostavku na mesto predsednika stranke i saopštio da će se povući iz politike.
Izlazio i ulazio u politiku prema proceni, i nije puno grešio
Na hrvatsku političku scenu se vratio polovinom 2019. godine kada je predstavljen kao kandidat SDP-a za predsednika na izborima te godine.
Povezane vesti
Kako se navodi na njegovom profilu na Linkedin-u Mlanović je diplomirao 1994. godine, a četiri godine kasnije magistrirao pravo na Flamanskom univerzitetu u Belgiji. Postdiplomske studije evropskog i komparativnog prava je završio u Briselu. Govori engleski, francuski i ruski jezik.
Prvi veliki uspeh Vlade Zorana Milanovića bio je ulazak Hrvatske u Evropsku uniju 1. jula 2013. godine.
Ipak, mnogi su mu zamerili neslaganje sa Katoličkom crkvom, te čestim sukobima sa stranačkim kolegama koji su ga optuživali za poraz na izborima za Evropski parlament. Ipak, nije to jedino što mu se zameralo, jer je za vrlo kratko vreme stigao da uđe u konflikt i s Evropskom komisijom zbog neizručivanja Josipa Perkovića i Zdravka Mustača koji su pred sudom u Nemačkoj optuženi za ubistvo hrvatskih migranata.
Polovinom 2013. godine donesene su izmene zakona o izručenju po kojima je Hrvatska dužna da izručuje samo one koji se terete za zločine počinjene na području Evropske unije posle 7. avgusta 2002. Time je izbegnuto izručenje Perkovića i Mustača.
Politički oponenti, ali i deo javnosti ga je otpužio da je donošenjem novog zakona u Saboru naneo „neprocenjivu štetu hrvatskih nacionalnim interesima“, te „veliku štetu ugledu Hrvatske“ u Evropskoj uniji i ugrozio odnose sa Nemačkom.
Našao zajednički jezik sa Hrvatima u BiH
Ipak, javnost je hvalila njegov odnos prema Hrvatima u Bosni i Hercegovini.
Tokom februara 2014. godine, u vreme demonstracija i nereda u pojedininim gradovima BiH, posetio je Mostar, Vitez, Široki Brijeg i Sarajevo. Tako je postao prvi predsednik Vlade Hrvatske koji se u prethodnih dvadeset godina sastao sa Hrvatima u Bosni i Hercegovini.
Povezane vesti
Zalagao se za pristupanje BiH Evropskoj uniji bez ustavnih promena.
Ipak, tu „ljubav“ nije iskazao u avgustu 2016. godine kada je, između ostalog, na sastanku sa predstavnicima veteranskih udruženja, izjavio da Bosna i Hercegovina nije država, nego „big shit“.
Na prevremenim izborima koji su u Hrvatskoj održani 11. septembra 2016. godine Narodna koalicija predvođena Milanovićevim SDP-om je osvojila 54 mandata, dok je 61 mandat u Hrvatskom saboru pripao HDZ-u. Posle izbornog poraza on se povukao sa funkcije predsednika stranke, a na toj poziciji ga je nasledio Davor Bernardić.
Povezane vesti
Savetovao Edija Ramu, ali kao konsultant
Nakon nepuna dva meseca Milanović je osnovao konsultantsku firmu „EuroAlba Advisory“ čiji je verovatno najpoznatiji klijent bio albanski premijer Edi Rama.
Rama je u jednom intervjuu kazao da je „Zoran odličan prijatelj“, te da su njegovi saveti uvek dobrodošli. Hrvatski mediji su u martu 2018. godine objavili vest da je „EuroAlba Advisory“ u svom finansijskom izveštaju navela da je tokom prethodne godine ostvarila prihod od 625 445,26 kuna (oko 84 500 evra).
Prve informacije da će se Zoran Milanović nakon pauze vratiti u politiku pojavile su se u decembru 2018. godine. Pojedini hrvatski mediji su objavili vesti da bi on mogao da bude novi kandidat SDP-a za predsednika Hrvatske na izborima 2019. godine. Sa druge strane, spekulisalo se i o tome da će na te izbore izaći kao nezavisni kandidat.
Prema navodima nekih dnevnih listova, Milanoviću je „teško padala situacija u stranci“, a naročito veliki pad popularnosti među biračima. Polovinom juna 2019. godine Predsedništvo SDP-a je jednoglasno predložilo bivšeg lidera za stranačkog kandidata za predsednika Hrvatske.
Objavom fotografije na kojoj stoji slogan „Predsednik s karakterom“ Milanović je i zvanično otklonio svaku sumnju da će ući u trku za predsednika države.
U svom obraćanju tim povodom je kazao da prvi put kao autsajder ulazi u izbornu trku, te da sada u „tu avanturu ide rasterećeniji“, ali svestan da sve zavisi od njega. Izjava da „nije pošten političar ili pošten čovek“, te da ljudi sami treba da donesu zaključak i da mu sude, ušla je na listu tzv. zoranizama – izraza i rečenica koje su hrvatski mediji ocenili najinteresantnijim.
Komentari (0)