Severna Makedonija bira predsednika: Pendarovski želi novi mandat, u drugom krugu verovatno sa kandidatkinjom VMRO-DPMNE

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Tanjug, RSE

24/04/2024

11:10

Severna Makedonija bira predsednika: Pendarovski želi novi mandat, u drugom krugu verovatno sa kandidatkinjom VMRO-DPMNE - Copyright Profimedia

veličina teksta

Aa Aa

U Severnoj Makedoniji danas se održava prvi krug predsedničkih izbora, na kojima učestvuje najveći broj kandidata u istoriji predsedničkih izbora u toj zemlji - sedam. Na listi se nalazi pet muškaraca i dve žene, a aktuelni predsednik Stevo Pendarovski kandidovao se za svoj drugi mandat. Birališta su otvorena do 19 sati, do kada je u Severnoj Makedoniji na snazi izborna tišina, a eventualni drugi krug biće posebno zanimljiv jer bi trebalo da bude održan 8. maja, istog dana kada se održavaju i parlamentarni izbori.

Birači u Severnoj Makedoniji danas biraju između Pendarovskog koga podržava SDSM i koalicija, Gordane Šiljanovski Davkove iz VMRO-DPMNE, Biljane Vankovske koju podržava Levica, Maksima Dimitrievskog iz pokreta Znam, Stevče Jakimovskog iz stranke Grom, Arbena Taravarija iz koalicije Vredi i Bujara Osmanija, kojeg podržava Evropski front.

Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane smatra da su predsednički izbori u Severnoj Makedoniji izuzetno značajni za budućnost ove zemlje, jer će se na njima, kako kažu, odlučivati o nastavku započetih "pozitivnih političkih procesa i promena, ubrzanom nastavku reformi i novog međunarodnog repozicioniranja RSM kao članice NATO i ubrzanju pregovora sa EU".

Obrnuta situacija bi, kažu, dovela do blokade daljih procesa demokratizacije i ponovnih opstrukcija, koje bi Republiku Severnu Makedoniju mogli vratili u period pred svrgavanjem režima Nikole Gruevskog, prenosi Tanjug.

Inače, današnji dan je u Severnoj Makedoniji neradan. U birački spisak za predsedničke izbore upisano je 1.814.317 birača, a u inostranstvu će glasati 2.569 birača sa državljanstvom Severne Makedonije.

Glavne teme kampanje

Glavna tema predizborne kampanje bili su pristupni pregovori s Evropskom unijom, koji će se nastaviti ukoliko se pristupi izmenama Ustava, kojima će se u preambulu uključiti i bugarska manjina, uz nekoliko drugih manjina.

Reč je o 3.000 građana koji su se na popisu izjasnili kao Bugari, a aktualna Vlada prihvatila je taj uslov nakon što je Bugarska stavila veto na evropske integracije Severne Makedonije, ali parlament nije dobio dvotrećinsku većinu da to izglasa.

Za trojicu predsedničkih kandidata izmene Ustava trebalo bi sprovesti odmah. Za to se zalažu sadašnji predsednik Pendarovski i kandidati albanskih stranaka Osmani i Taravari, čime uslovljavaju svoje učešće u budućoj koalicionoj vladi, piše Radio Slobodna Evropa.

Izborni proces predviđa da kandidat mora da osigura većinu podrške registrovanih birača da bi pobedio u prvom krugu. S obzirom na to da nijedan kandidat to verovatno neće postići, prva dva kandidata će se plasirati u drugi krug.

Međutim, da bi bio izabran u drugom krugu, kandidat mora dobiti i većinu glasova i najmanje 40 posto izlaznosti birača. Neispunjavanje ovih kriterija zahtevalo bi ponavljanje izbora.

Prema dosadašnjim anketama najviše šansi za ulazak u drugi krug imaju kandidati dve najveće stranke, Stevo Pendarovski iz SDSM-a i Gordana Šiljanovska Davkova iz VMRO-DPMNE. Suočili su se u drugom krugu i na prethodnim izborima 2019. godine.

Inače, odluka o održavanju drugog kruga predsedničkih i parlamentarnih izbora 8. maja donesena je u decembru 2023. godine, nakon političkih nemira oko ustavnih amandmana. Ovaj datum omogućava održavanje parlamentarnih izbora u okviru njihovog redovnog rasporeda i osigurava predsedničku tranziciju pre isteka mandata predsednika Pendarovskog 12. maja.

Svi makedonski predsednici od proglašenja nezavisnosti

U fotelju šefa države od sticanja nezavisnosti te bivše jugoslovenske republike selo je pet predsednika. Prvi predsednik Makedonije bio je Kiro Gligorov, koji je kao i kasnije Đorđe Ivanov obavljao funkciju predsednika države u dva mandata, dok su po jedan mandat na vlasti bili Boris Trajkovski i Branko Crvenkovski.

Prvi mandat predsednik Kiro Gligorov dobio je na osnovu izbora u Skupštini Republike Makedonije, u skladu sa tadašnjim ustavnim odlukama, a njegovi naslednici su kasnije birani na neposrednim izborima.

Nezavisnost Makedonije proglašena je na referendumu 8. septembra 1991. godine, a mnogi su saglasni da Gligorov ima veliku zaslugu što je Makedonija izašla iz SFRJ bez rata. Gligorov je prema susedima vodio politiku jednake ekvidistance i saradnje.

Godine 1999. jasno je stavio do znanja NATO-u da njegova zemlja neće dozvoliti da se sa njene teritorije napada SRJ. Umro je u noći između 1. i 2. januara 2012. godine u Skoplju u 95. godini.

Prvi neposredni predsednički izbori u Makedoniji održani su 16. oktobra 1994. godine, istovremeno sa parlamentarnim izborima. Na izborima su učestvovala dva kandidata, a Kiro Gligorov je u prvom krugu pobedio sa 715.087 glasova, odnosno 78,4 odsto, kao kandidat koalicije koju predvodi SDSM.