Češka je jedina država EU koja ima otvorenu ambasadu u Siriji – "zaštitna sila" Amerike od koje svi imaju koristi

Sirijski predsednik Bašar al Asad tvrdi da je osvojio 95,1 odsto glasova na izborima održanim prošlog meseca, a Francuska, Italija, SAD i Velika Britanija su označile izborni proces "nelegitimnim". Jedna od nacija koja nije komentarisala izbore bila je Češka koja je ujedno i jedina država EU koja je držala otvorenu ambasadu u Damasku od početka građanskog rata u Sirji, u kom je život izgubilo skoro pola miliona ljudi, a 11 miliona je rasteralo iz svojih domova.

Dok su druge zapadne države zatvorile svoje ambasade u Damasku 2012. godine, od toga je većina svoje osoblje slala u Bejrut u susednom Libanu, Prag je odlučio da održi diplomatske odnose, a odluka je koristila i promaeričkim i proruskim glasovima u Češkoj. Ipak, čini se da je takođe izazvala i malo kontroverze u češkoj javnosti.

Šta stoji iza odluke Češke da ostane u Siriji?

Iako dobri češko-sirijski odnosi datiraju decenijama unazad, navodna pokretačka snaga odluke bila je Eva Filipi, iskusna češka političarka na Bliskom istoku koja je postala ambasador u Siriji 2010. godine.

"I sama Filipi ima dobre odnose sa sirijskim režimom. Tokom krvoprolića u građanskom ratu, ona se izvinila u odbranu režima, a češka ambasada takođe je izdavala vize raznim ekspertima sirijskog režima", naveo je Marek Čejka, politikolog i stručnjak za Bliski istok sa Univerziteta Mendel u Brnu.

profimedia

Sa druge strane, govori Čejka, "nesporna je činjenica" da je Filipi vrlo iskusan diplomata na Bliskom istoku, prethodno je služila kao ambasadorka u Turskoj i Libanu, i kao otpravnik poslova u Iraku devedesetih, i sa vezama u Siriji koje poseduje malo drugih stranih diplomata.

To su jasno prepoznale i druge sile, jer je u avgustu 2012. godine Češka prihvatila zahtev SAD da bude njena "zaštitna sila" u Siriji.

Ideja o "sili zaštitnici" u međunarodnoj diplomatiji datira još vekovima i SAD su često koristile ambasade drugih država kako bi ponudile neformalne usluge za američke građane u trećoj zemlji.

Takođe se veruje da ovaj aranžman omogućava Vašingtonu da se uključi u povratne kanale sa stranom vladom koju formalno osudi. Na primer, švajcarska ambasada je služila kao zaštitna sila SAD na Kubi između 1961. i 2015. godine, kada su SAD ponovo otvorile diplomatske odnose sa Havanom.

Češka ambasada u Siriji ima jednog zvaničnika, češkog državljanina, kao šefa "Odeljenja za američke interese".

Dva razloga za status "zaštitne sile"

U članku "Forin polisija" iz 2017. primećeno je da je bivši američki ambasador u Siriji Robert Ford odobrio da Češka postane "zaštitna sila" Amerike iz dva razloga.

Prvo zato što je bila jedna od retkih zapadnih vlada koja je želela da drži svoju ambasadu otvorenom u Siriji. Nekoliko evropskih vlada sa liste potencijalnih zaštitnih sila reklo je da će zatvoriti ambasade ako to učine SAD, rekao je Ford tada.

Međutim, ambasadorka Filipi, koju je Ford dobro poznavao iz vremena dok su bili diplomate u regionu, rekao je da će njena "ostati otvorena".

Češki političari iz čitavog spektra podržali su Filipi i odluku ambasade, rekla je Čejka, uključujujući proevropskog Karla Švarcenberga, koji je bio ministar spoljnih poslova između 2010. i 2013. kada je odluka donesena.

Prema Fordu, drugi razlog je bio "što smo u vrlo dobrim odnosima sa Češkom Republikom", što je pokazatelj da je Vašington verovao češkoj diplomatiji.

Prema podacima na zvaničnom sajtu češke ambasade u Siriji, trenutno se u Damasku nalazi najmanje osam zvaničnika, uključujući ekonomskog i političkog atašea, kao i vojnog i vazdušnog atašea i ađutanta odbrane.

Šta je Prag dobio prisustvom u Siriji?

Češka ambasada angažovana je u humanitarnim projektima u Siriji od 2016. godine i prošlog meseca odobrila je tri nova programa uređenja zemljišta, a češka vlada je svakom donirala oko 20.000 evra.

Nacionalni muzej u Pragu dobio je jedinstvenu licencu za vršenje arheoloških istraživanja u Siriji 2019. godine.

Osim ovoga, ambasada je imala i glavnu ulogu u puštanju poljskog državljanina kog je režim Damaska zatvorio zbog optužbi koje nikada do kraja nisu obrazložene 2017, ali i sledeće godine, kada su lobirali da se puste dve osobe koje su radile za nemačku humanitarnu grupu.

Kada je tadašnji portparol američkog Predstavničkog doma Pol Rajan posetio Prag 2018. godine, zahvalio je vladi na pomoći u Siriji. To je učinio i američki državni sekretar Majk Pompeo, kada je tadašnji češki ministar spoljnih poslova Tomaš Petriček posetio Vašington 2019.

"Nije to nešto što je u potpunosti promenilo češko-američke odnose, ali SAD žele da pričaju o tom problemu", rekla je Džen Denijel, koordinator Jedinice za politiku Bliskog Istoka i Afrike na Institutu za međunarodne odnose u Pragu.

Češka ambasada u Siriji i ambasador Filipi nisu odgovorili na zahteve za komentar.

profimedia

Sa druge strane, neki smatraju da je držanje ambasade u Siriji otvorenom išlo na ruku predsedniku Milošu Zemanu, koji je od izbora 2013. pokušao da pomeri češku spoljnu politiku bliže Rusiji i Kini.

"Sigurno su, donekle, trenutni sirijsko-češki odnosi rezultat Zemanove proruske politike", kaže Čejka sa Mendel univerziteta.

Nakon pada komunizma 1989. godine, češka administracija vodila je politiku okrenutu Zapadu, želeći bliske odnose sa SAD i zapadnoevropskim državama.

Ali Zeman je tvrdio da spoljna politika mora biti pragmatičnija i usredsređena na ekonomsku korist od saradnje sa Moskvom i Pekingom. Nekoliko Zemanovih saradnika ima bliske veze sa ruskim i kineskim firmama koje su investirale u Češkoj.

Prema transkriptu sastanka između Zemana i ruskog predsednika Vladimira Putina u Kremlju, u novembru 2017. godine, Zeman je rekao Putinu "pobedili ste u Siriji", a Asada je opisao kao "demokratski izabranog predsednika".

I 2016. i 2018. godine, Zeman je javno kritikovao američki stav o sirijskom građanskom ratu, izričito osuđujući zajedničke američke, francuske i britanske vazdušne napade na Siriju.

Takođe, 2019. je optužio Tursku, koja se suprotstavila Asadovom režimu i podržava snage Slobodne sirijske vojske, da se udružila sa Islamskom državom i počinila ratne zločine u Siriji.

Ključna podrška od Zemana

Zeman je takođe dao ključnu podršku ambasadorki Filipi. Ona sada ima 77 godina, a Zeman ju je izuzeo od češkog zakona o državnoj službi, koji predviđa da diplomate odlaze u penziju sa 70 godina.

Kako Čejka kaže, na politiku Češke prema Siriji može uticati i to što Zeman kritikuje islam, s obzirom na to da Asadov režim u velikoj meri čine pripadnici nemuslimanskih manjina u Siriji, a neki ga vide kao bedem protiv islamizma.

Zeman, poznat po svojim antiislamskim komentarima, rekao je u svojoj božićnoj poruci tokom vrhunca migrantske krize u Evropi 2015. godine: "Duboko sam uveren da se suočavamo sa organizovanom invazijom, a ne sa spontanim kretanjem izbeglica".

Ipak, pitanje odnosa Češke sa Asadovim režimom nije postalo glavni deo javnog diskursa u zemlji, rekli su izvori.

Opozicioni političari i novinari povremeno su kritikovali češko prisustvo u Siriji, tvrdeći da to ne samo da legitimiše Asadov režim, već i javno brani ruske interese na Bliskom istoku.

To se najsnažnije osetilo među češkim analitičarima 2015. godine, kada je Rusija vojno intervenisala u sukobu. U aprilu 2017. godine, tadašnji ministar spoljnih poslova Lubomir Zaoralek upozorio je da bi ambasada mogla biti zatvorena ako se dokaže da su Asadove snage koristile hemijsko oružje protiv civila.

Dalje kontroverze u Češkoj pokrenute su 2019. godine, kada su lokalni mediji izveštavali o tome da češka ambasada koja daje vize Sirijcima koji su bili u bliskim odnosima sa onima na međunarodnim listama zabranjenih ličnosti.

Tu je bio i Džavad Rida, sin Asadovog savetnika Butadžne Šabana, koji se nalazi na listi nepoželjnih ličnosti EU.

Mali interes za spoljnu politiku u Češkoj

U godišnjem izveštaju češke obaveštajne službe (BIS) za 2017. godinu se napominje da je ta zemlja otvorila put ka evropskom šengenskom prostoru "nekim visokim predstavnicima Asadovog režima, ili njihovim potomcima".

Javni interes za spoljnu politiku u Češkoj je, ipak, nizak, a čak su i trenutne rasprave o odnosima sa Kinom i Rusijom samo način da se pokrenu neka pitanja unutrašnje politike, kaže Denijel.

U poslednjih nekoliko godina, liberalni političari, uglavnom iz opozicionih partija, pokušavali su da se suprotstave bližim odnosima sa Moskvom i Pekingom.

Takođe, mogle bi i da se povuku paralele između ovoga i Praškog proleća 1968. godine, odnosno "komunističkog giganta sa Istoka koji preti maloj nezavisnoj naciji".

Iako bi mnogi liberali u Češkoj republici verovatno podržali demokratski ustanak u Siriji, kaže Denijel, pitanje ko se protivi Asadovom režimu, od demokrata do islamista, komplikuje stvar.

Umesto toga, diskurs o češkim odnosima sa Sirijom uglavnom se vodi među političarima i akademicima specijalizovanim za Bliski Istok, smatra ona.

Prošlo je gotovo deset godina od kako je većina evropskih država zatvorila vrata ambasade u Damasku, ostavljajući Češku strancima. Još uvek je nejasno da li je bilo vredno odluke.