Igre 
Besni i hakerski rat: Ukrajina formirala "sajber dobrovoljačku gardu", Anonimusi protiv Rusije
Komentari04/03/2022
-21:20
Dok bombe odjekuju širom Ukrajine a ruski vojnici opkoljavaju velike gradove, nevidljivi sukobi odvijaju se na drugim frontovima. Sajber-rat na relaciji Moskva-Kijev traje uporedo sa ratom na ulicama, a na meti su državni sajtovi, nalozi na društvenim mrežama, kao i mediji za koje hakeri smatraju da "šire lažnu ratnu propagandu".
Ukrajinski ministar za digitalnu transformaciju Mihailo Fedorov je 26. februara, dva dana od početka ruske invazije, obelodanio stvaranje "IT armije Ukrajine". U pitanju je dobrovoljačka sajber armija čiji Telegram kanal danas, za samo četiri dana, ima više od 260.000 pratilaca.
"Imamo mnogo talentovanih Ukrajinaca u digitalnoj sferi - developera, sajber specijalista, dizajnera, kopirajtera, marketing stručnjaka. Nastavljamo borbu na sajber frontu", napisao je Fedorov kada je kanal počeo sa radom.
U okviru ovog Telegram kanala postavljaju se obaveštenja o onome što hakeri nazivaju "propagandnom mašinerijom Rusije", a zatim se obaraju sajtovi institucija ili medija koji su mete. Tako je, na primer, bio oboren sajt ruske Federalne službe bezbednosti, a bio je i onemogućen rad sajta prodavnice ruskog medija "Russia Today" jer su prodavali majice sa ilustrovanim "Z" koji ruska armija ima na vozilima.
"Rusija ima veoma razvijene obaveštajne kapacitete - bilo sajber, bilo konvencionalne. Ukrajina ih nema, ali može da ohrabruje motivisane pojedince i zajednice da nadoknade taj zaostatak. Veliki deo sajber ekspertize više ne leži u državnim službama, već ga imaju građani, NVO, hakerske grupe... svi oni mogu da odluče da pomognu u borbi protiv ruske agresije", rekao je za Euronews Srbija Tim Stivens, šef odseka za sajber istraživanja na Kings koledžu u Londonu.
Podrška "IT armiji" došla je i od Vrhovne rade Ukrajine koja je na Telegramu slala poruke poput "IT armijo, u boj" i pozivala na napad protiv ruskih sajber bezbednosnih firmi.
Na sajber napade protiv ruskih sajtova ukazala je i portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, koja je rekla da su "ruske ambasade pod nezapamćenim hakerskim napadima na telefone, koje sprovode sajber teroristi iz Ukrajine", a dodala je i da ti napadi traju "već dugi niz godina".
Pixabay
Povezane vesti
Da mete hakera ne moraju uvek biti na zemlji, pokazuje izjava šefa ruske agencije za kosmičke aktivnosti, Roskosmosa. On je rekao da je na ruski Centar za kontrolu letova pokušan sajber napad, a da će "udaljavanje bilo koje kosmičke konstelacije bilo koje države sa dužnosti" biti smatrano "povodom za rat". Rogozin je dodao i da je bezbednosni sistem ipak uspeo da odbije hakerske napade na njihove satelite.
Anonimusi protiv Rusije
Uporedo sa ovom "dobrovoljačkom sajber gardom", protiv Rusije se bori i verovatno najpoznatija svetska hakerska grupa - Anonimusi, koji su objavili da "zvanično proglašavaju sajber rat protiv ruske vlade". Od ove objave, sajtovi ruske vlade su često bili nedostupni, a obarani su bili i sajtovi najvećih ruskih medija (Sputnjik, TASS, Ria Novosti, Russia Today i drugi).
Anonimusi su na svom Tviter nalogu objavljivali rezultate svog rada, pa su tako, osim obaranja valdinih sajtova, saopštavali i da su presreli rusku vojnu komunikaciju, na ruske TV kanale su pustili snimke iz rata u Ukrajini, a objavljivali su i poverljive dokumente ruskih ministarstava ekonomije i odbrane. Motivi Anonimusa možda nisu uvek sasvim jasni, ali sagovornik Euronews Srbija ovoga puta nema sumnju.
"Anonimusi nisu pokazali nikakvu drugu nameru osim da pomognu Ukrajini u ratu. Njihove operacije su do sada bile u skladu sa tim, mada ne znamo još koliko će biti efikasni u strateškom smislu. Opasnost je to što Putin može da misli kako grupe poput Anonimusa kontroliše 'Zapad', što nije slučaj", kaže Stivens.
Trebalo je nekoliko dana da se ruski hakeri mobilišu, ali je samo bilo pitanje vremena kada će se oglasiti. Učinili su to juče, kada je Kilnet hakerska grupa objavila video-snimak u kom se obraća "ruskom narodu" i tvrdi da je oborila sajt Anonimusa. Pripadnici Kilnet grupe su poručili Rusima "da se ne boji" i da će se "ovaj sukob brzo okončati, a mir biti pronađen".
Unsplash
Sajber obračun između Rusije i Ukrajine će, po svemu sudeći, trajati sve dok traju i oružani sukobi, a upravo su ovakvi potezi i očekivani, smatra Stivens.
"Povećan broj antiruskih sajber operacija je ono što bi se moglo očekivati od zemlje koja je napadnuta. Verovatno neće imati nekog većeg uticaja na globalnu eskalaciju konflikta, ali je sigurno da je u pitanju velika promena u načinu na koji Ukrajina pruža otpor Rusiji", ističe Stivens.
Povezane vesti
Istorija sajber-ratova
Sajber-rat između Rusije i Ukrajine seže mnogo dalje u prošlost. Iako začetke možemo da vidimo još 2005. godine, ograničićemo se na velike sajber napade koji su i te kako povezani sa trenutnim dešavanjima.
Prvi veliki sajber-napad Rusije na privatne kompanije i institucije ukrajinske vlade dogodio se 2013. godine, za vreme Majdanskih protesta, kada se videlo da će ukrajina načiniti politički zaokret u antiruskom smeru. Ova hakerska kampanja zvala se "Operacija Armagedon", a meta su bili ukrajinski vojni i policijski zvaničnici, kao i Vladina tela. Cilj je bio dobijanje informacija, a napad nije bio previše sofisticiran - u pitanju je u glavnom bilo "pecanje", odnosno "phishing".
AP Photo/Sergei Grits
Već pred kraj Majdanskih protesta, u februaru i martu 2014. godine, počele su da se pojavljuju informacije o "Zmiji" - ruskom trojanskom virusu koji je imao kodno ime "Uroburos" po velikoj mitološkoj zmiji koja neprestano jede svoj rep. U pitanju je bio špijunski softver koji, jednom kada je ubačen u neprijateljski sistem, daje hakerima mogućnost da na daljinu kontrolišu tuđe računare i programe. Iste godine održani su i izbori u Ukrajini, a samo tri dana pre njih je oboren sajt izborne komisije. Čak je i bekap sistem bio uništen, ali je ipak dan pred izbore sve vraćeno u rad.
Povezane vesti
Prvi sajber napadi čije posledice je osetilo šire ukrajinsko stanovništvo dogodili su se 2015. i 2016. godine, kada su ruski hakeri ostavili Ukrajince "u mraku". Naime, meta napada bile su elektrane, pa je tako deo u decembru 2015. bez struje ostalo 225.000 ukrajinskih stanovnika, a 2016. jedna petina Kijeva nakratko je ostala bez električne energije.
Baš 2016. godine su Ukrajinci počeli da odgovaraju. Prva je bila je "Operacija mamac", a meta su bili ruski separatisti. Iako virusom nije bio zahvaćen veliki broj računara, ovo se ipak računa kao prvi veći sajber-napad Ukrajinaca na Rusiju.
EPA/SASCHA STEINBACH
Takođe, izvedena je i "Operacija 9. maj", u kojoj su zabeležna hakovanja sajtova Donjecke narodne republike, kao i nekih ruskih vojnih kompanija. Ukrajinci su hakovali i server ruskog Prvog kanala, a u oktobru 2016. je na internet "procurelo" više od 2.000 mejlova i dokumenata koji su navodno pripadali Leonidu Surkovu, a u kojima se otkrivaju ruski planovi za aneksiju Krima.
Samo godinu dana posle toga, u junu 2017. godine, dogodilo se ono što je američka CIA nazvala "najvećim hakerskim napadom do tog trenutka". Kompjutere širom Ukrajine zarazio je ransomver virus pod nazivom "Not Petja", koji je obrisao podatke banaka, energetskih kompanija, aerodroma i visokih vladinih zvaničnika. Upravo je CIA saopštila, nakon temeljne istrage, da su za ovaj virus odgovorni pripadnici ruske vojne obaveštajne agencije GRU.
Preporuka za vas
Komentari (0)