Igre 
Novi centar za migrante na grčkom "ostrvu psihopata" probudio stare duhove
Komentari31/05/2021
-22:27
Grčko ostrvo Leros, na Dodokanezu, poznato je po velikoj prirodnoj luci, impozantnom zamku i živopisnim selima. Ipak, ostrvo je oko 40 godina bilo poznato i pod prilično negativnim epitetom - "Kolonija psihopata".
Od 1958. do 1995. godine Leros je bio dom jedne od najvećih psihijatrijskih bolnica u Evropi. Tim novinara i psihijatara je osamdesetih otkrio nehumane uslove u kojima su pacijenti živeli. Britanski list "The Observer" taj objekat je nazvao "Evropskom ružnom tajnom" i azil je ubrzo zatvoren.
Godinama kasnije, danas, u 2021. godini, bauk pritvaranja se ponovo nadvija nad Lerosom.
Oko 200 tražilaca azila živi u montažnim zgradama uz fasadu napuštene bolnice koja se nadvija nad njima. Međutim, grčka vlada sada gradi novi zatvoreni pritvorski centar koji će primiti i do 10 puta veći broj ljudi. Za mnoge stanovnike, izgradnja objekta je povratak u prošlost za koju su se nadali da je ostala iza njih.
Prošlog januara se gradonačelnik žalio grčkom Državnom savetu protiv odluke o povećanju kapaciteta onoga što se naziva "tačkom žarišta". Inicijativa je pokrenuta 2015. godine da bi se zaustavilo i upravljalo prilivom migranata, a ostrvo Leros je izabrano kao jedno od pet. Ostala četiri su Kos, Lesbos, Kios i Samos.
"Ostrvo ima populaciju od oko 8.000. Vodeni i električni sistem ne može da iznese uticaj još 2.000 stanovnika", rekao je za Euronews gradonačelnik Lerosa Mihalis Kolijas i dodao da je od kraja Drugog svetskog rata, ostrvo na mnogo načina bilo pritvorski centar.
"Danas želimo da se fokusiramo na turizam, ali shvatamo da mnogi stanovnici imaju beneficije od pritvorskih objekata u smislu da su radili tamo", objasnio je gradonačelnik.
Povezane vesti
Italijanska okupacija i grčki "gulazi"
Tokom međuratnog perioda, Italija je uspostavila bazu na Lerosu za njenu Kraljevsku mornaricu i izgradila ceo grad u nameri da smesti vojno osoblje i njihove porodice.
Od tada su ovi italijanski objekti uvek korišćeni kao pritvorski smeštaj.
Tokom Grčkog građanskog rata, zgrade su korišćene za smeštaj i "reedukaciju" dece komunista, dok je tokom grčke hunte (1967-1974), oko 4.000 političkih zatvorenika proterano u zatvorske kampove, ili gulage, nedaleko od bolnice.
profimedia
Znaci italijanske okupacije i dalje su evidentni u zgradama nedaleko od napuštene bolnice. Neke barake nose italijanske natpise, dok je vila sa pogledom na more poznata kao "Musolinijeva kuća".
Istorija nekadašnje psihijatrijske klinike u velikoj meri je uticala na život stanovnika ovog ostrva.
"Bolnica je izgledala kao koncentracioni logor"
Đorđos Joanidis stigao je na Leros 1990. godine kako bi radio kao menadžer azila. Njegova namera bila je reforma bolnice, koja je bila preplavljena skandalima. Od tada ostvo nije napustio, a danas uživa u penziji u kafićima koji gledaju na luku.
"Kada sam stigao, bolnica je izgledala kao koncentracioni logor. Više od hiljade pacijenata gole su čuvali ribari i pastiri, dok je u centru radio samo jedan psihijatar", rekao je Joanidis za Euronews.
Povezane vesti
"Ostrvo je bilo ekonomski zavisno od mentalne bolnice jer su cele porodice radile tamo kao čuvari", objasnio je.
Ipak, kada je grčka vlada razmatrala zatvaranje objekat, stanovnici su uzvikivali: "Dalje ruke od mentalne bolnice! Da njenoj rehabilitaciji, ne njenom zatvaranju!".
Danas, za neke lokalce, novo "žarište" je prilika za zaposlenje. Mnogi se nadaju da će raditi tamo kao graditelji ili čuvari. Istovremeno, stanovnici nisu zabrinuti da će novi pritvorski centar da utiče na turizam.
"Grčka vlada je navela da će to biti zatvoreni centar, tako da će turisti jedva i da primete", kaže jedan stanovnik Lerosa.
Zatvoren ili ne?
Nekoliko nevladnih organizacija izrazilo je zabrinutost zbog novih "žarišta" na ovim grčkim ostrvima. Iako je komesarka EU Ilva Johanson institirala na tome da će novi kampovi da budu "humani i da neće biti zatvoreni", grčka vlada ih je opisala kao "zatvorene i kontrolisane". Očekuje se da će biti spremni ovog leta.
Za Martinu Kacimbeli, volonterku iz Mreže solidarnosti na Lerosu, koja obezbeđuje pomoć migrantima, teško je razumeti odluku vlade.
profimedia
"Trenutno tamo može da stane 800 ljudi. Upoređujući sa prošlom godinom, ilegalno prelaženje gradnice u Grčkoj smanjilo se za 80 odsto. Broj migranata zatvorenih u ovim mestima se takođe smanjio. Zašto vlada želi da izgradi veći centar?", upitala je ona.
Trenutno, 10 sirijskih porodica čeka azil i živi u objetu ispred napuštene bolnice.
Mnogi migranti vreme provode u pecanju jer tvrde da je hrana koju dobijaju u centru jedva jestiva.
"Čekanje nas izluđuje"
Nizar (izmenjeno mu je ime zbog zaštite identiteta) čeka da mu azil bude obezbeđen. Prvi zahtev mu je odbijen. Pobegao je iz Alepa, gde je radio kao policajac, sa svojom porodicom.
"Svako malo neko dobije papire i napusti ostrvo. Teško je za one koji ostaju. Srećni smo zbog naših prijatelja koji su uspeli da odu, ali čekanje nas izluđuje", kaže on za Euronews.
"Svaki put kad neko napusti mesto, moja deca me pogledaju i kažu: gde idu, zašto mi ne idemo", navodi on.
Kacimbeli navodi da oseća kao da je sudbina ostrva Leros da nosi bol prognanih.
"Svi ljudi koje svet nije želeo da vidi prošli su ovuda, a nasilje u zatvoru i dalje oblikuje naše živote. Nekako spektar istorije i dalje visi nad našim ostrvom", napominje ona.
Komentari (0)