Igre 
Kriza na granici EU i Belorusije se zaoštrava: Da li su rešenje ograde ili dodatne sankcije Lukašenku
Komentari09/11/2021
-16:56
Kako se kriza na granici Evropske unije sa Belorusijom zaoštrava, tako postaju sve češći pozivi Briselu da finansira izgradnju ograde na granici kako bi sprečio ulaz ilegalnih migranata. Već mesecima veliki broj ljudi sa Bliskog istoka i iz Afrike pokušava da iz Belorusije uđe u Poljsku, Litvaniju i Letoniju, što vlasti tera na oštre i stroge reakcije. Mnogi optužuju beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka i Rusiju da podstiču migraciju kako bi time izazvali destabilizaciju cele Evropske unije, što nazivaju "hibridnim ratom".
Međutim, i lideri država članica EU se suočavaju sa kritikama i optužbama zbog odbijanja ilegalnih migranata. Tako je Poljska dobila brojne kritike zbog uvođenja vanrednog stanja na granici, što je sprečilo radnike za ljudska prava da pomognu izbeglicama.
Migranti koji su pošli ovom novom rutom, našli su se zarobljeni između granica. Na granicu stižu u pratnji naoružanih beloruskih zvaničnika, a upravo zato Poljska razmatra izgradnju zidova, tačnije ograde na granici.
Poljski senat je nedavno odobrio plan za izgradnju takve barijere na beloruskoj granici, ali želi da to finansira Evropska unija.
Promena mišljenja u delovima Evrope, ali ne i u Briselu
U oktobru je 12 država članica, uključujući Poljsku, Litvaniju i Letoniju, poslalo pismo u kojem pozivaju Evropsku komisiju da finansira izgradnju barijere na granicama EU.
Taj potez članica pokazuje ogroman zaokret u ideji izgradnje ograda na spoljnim granicama Unije, što je pre nekoliko godina bilo nezamislivo. Čak i poslanici Evropskog parlamenta pozivaju Brisel da izdvoji sredstva.
"Evropska unija bi trebalo da donese, što je pre moguće, čvrstu odluku o (finansiranju) graničnih instalacija", rekao je u ponedeljak litvanski poslanik Petras Auštrevičius, i dodao na je nemoguće promeniti ponašanje Lukašenka, te je izgradnja ograde odgovorajući način odbrane.
Povezane vesti
Ipak, ne dele svi to mišljenje. Drugi evropski poslanici kažu da bi rešenje bilo uvođenje dodatnih sankcija Lukašenkovom režimu i pojačan pritisak.
AP Photo/Mindaugas Kulbis; Mateusz Wodziński; Czarek Sokolowski
"Ono što sada možemo da uradimo jeste da nastavimo da uvodimo teže i oštrije sankcije Belorusiji kako bismo podržali sve nevladine organizacije i političke snage koje su radile na demokratiji i slobodi u zemlji", rekla je za Euronews Karin Karlsboro, potpredsednica Delegacije za odnose sa Belorusijom.
Ona smatra da je potrebno vršiti politički pritisak na Lukašenkov režim.
Prošlog meseca, Džerald Knaus, predsednik Evropske inicijative za stabilnost (ESI), evropskog istraživačkog centra specijalizovanog za politiku azila, upozorio je EU da ne ulazi u "takmičenje brutalnosti" sa Lukašenkom.
On je pozvao Brisel da pronađe zemlje partnere kako bi zajedno radili protiv "ucena" koje dolaze iz Minska.
"Evropska unija bi trebalo da pomogne ovim zemljama masovno, a zauzvrat bi ove zemlje mogle da pomognu EU. Ovde se radi o zaštiti ljudskih života, zaštiti ljudskog dostojanstva, ali i ne popuštanju pred diktatorom", rekao je on za Euronews.
Da li je situacija sa Mađarskom bila ista?
Ideja o ogradi duž granice, čiju izgradnju finansira EU ipak nije nova.
Povezane vesti
Mađarski premijer Viktor Orban je 2017. godine zatražio od Brisela da plati polovinu troškova "antimigrantske ograde" koju je njegova zemlja postavila 2015. kako bi zaustavila priliv iz Srbije i Hrvatske, tvrdeći da je eliminisala ilegalnu migraciju i da je rezultat je zaštitio celu EU.
profimedia
Zahtev je naišao na odlučno "ne" Evropske komisije, koja još nije promenila stav, ponovivši u ponedeljak da neće finansirati nikakve bodljikave žice ili ograde.
Govoreći prošlog meseca, mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto rekao je da je njegova zemlja "oštro napadnuta" pre šest godina zbog izgradnje graničnog zida, a da su sada Litvanija i Poljska "hvaljene".
"Mislim da smo doneli pravu odluku pre šest godina: Ograda se pokazala kao neophodne za efikasnu zaštitu granica i evropskog kontinenta u celini", dodao je on.
Ipak, ali za mnoge u Briselu je situacija sa Belorusijom drugačija u poređenju sa Mađarskom.
U to vreme, migranti su bežali od rata i siromaštva, pokušavajući da pređu u Evropu u neviđenim razmerama.
Petras Auštrevičius, koji ranije nije podržavao Orbanove stavove o finansiranju, kaže da ovaj slučaj nije isti, jer Lukašenko naoružava migrante.
"Svedoci smo potpuno novoj situaciji. Lukašenko je naoružao migrante. Dakle, uradio je to namerno. To je nešto drugačije", rekao je Auštrevičijus za Euronews.
"Kada su migranti naoružani – kada se izvode napadi koristeći migrante – moramo da odgovorimo efikasno. Zato je, za sada, ograda na granici pravi odgovor", ističe on.
Čak i Manfred Veber, predsedavajući najmoćniju političku grupaciju Evropskog parlamenta, Evropsku narodnu partiju, kaže da "zemlje koje traže podršku EU za podizanje ograda u osetljivim pograničnim oblastima moraju biti saslušane", što predstavlja veliku promenu u razmišljanju o ovom pitanju.
Sada preostaje pitanje, pošto se evropska mišljenja o izgradnji ograde polako menjaju, da li će se i Brisel na kraju predomisliti po tom pitanju?
Komentari (0)