Ministri finansija EU razmatraju izmene budžetskih pravila, podržaće se ekonomski oporavak od pandemije

Ministri finansija Evropske unije saopštili su da bi izmene budžetskih pravila EU, koje se sada razmatraju, trebalo da podrže ulaganja u ekonomiju posle pandemije i da omoguće realniju putanju za smanjenje ogromnog javnog duga nekih zemalja.

Ministri finansija evropskog bloka raspravljaće na dvodnevnom samitu, na Brdu kod Kranja, o izmeni fiaskalnih pravila kako bi ona bila prilagođena promenjenoj ekonomskoj realnosti kada budu ponovo stupila na snagu 2023. godine, izveštava Rojters.

Fiskalni propisi EU, kojima su utvrđena ograničenja na zaduživanje evropskih vlada radi zaštite vrednosti evra, suspendovani su do kraja 2022. godine, da bi države članice imale veću slobodu u borbi sa ekonomskim padom uzrokovanim pandemijom koronavirusa.

"Potreban nam je modus za smanjenje duga koji je realan za sve zemlje članice. Moramo da izbalansiramo fiskalnu održivost sa potrebom da podržimo ekonomski oporavak", izjavio je potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis po dolasku na sastanak.

Diskusije i sledeće godine

Diskusije o izmenama tih propisa će verovatno trajati i sledeće godine, ali neki zajednički stavovi su se već iskristalisali, poput potrebe da se zaštite državne investicije koje su obično prva žrtve bilo kakvog rezanja troškova tokom krize.

"Moramo da izbegnemo ono što se dogodilo u prethodnoj krizi kada su javne investicije iz godine u godinu beležile nulti nivo. To ne ne da se dogodi u narednim godinama i to je takođe razlog zašto ćemo sutra razgovarati o fiskalnim pravilima vezanim za investicije", rekao je evropski komesar za ekonomiju Paolo Ðentiloni. Dodao je da će postizanje konsenzusa o promenama budžetskih pravila zahtevati "veliki napor".

Predstavnici nekih zemalja smatraju da bi "zelene" investicije, namenjene smanjenju neto emisije CO2 u Evropi na nulti nivo bo 2050, trebalo da imaju poseban tretman, pa čak i da budu izuzete iz računica EU kada je reč o budžetskom deficitu.

Francuski ministar finansija Bruno le Mer rekao je prilikom dolaska na samit da je to ideja o kojoj vredi razgovarati.

Razgovori o fiskalnim pravilima EU su politički osetljivi zbog manjka poverenja između tradicionalno "štedljivijih" severnih zemalja EU i, kako se tvrdi, "rasipnijih" južnih država, pri čemu se poverenje urušilo tokom krize suverenog duga, koja je trajala od 2010. do 2015. godine.

Deficit ne sme da pređe 3 odsto BDP-a

Prema pravilima EU, vlade ne treba da dozvole budžetski deficit veći od 3,0 odsto BDP-a i trebalo bi da drže javni dug ispod nivoa od 60 odsto BDP-a. Ako je dug iznad tog nivoa, iznos iznad granice od 60 odsto BDP-a treba svake godine da se smanjuje sa jednu dvadesetinu.

Neke zemlje, poput Italije, imaju dug u visini od preko 160 odsto BDP-a, pa je godišnje smanjenje od pet procentnih poena nerealno, posebno ako zemlja treba da uloži velika sredstva u svoju transformaciju u "zelenu" i digitalizovaniju ekonomiju, navodi Rojters.

Olaf Šolc, nemački ministar finansija i kandidat Socijaldemokratske partije za kancelara na izborima 26. septembra, nije sklon velikoj reformu fiskalnih pravila.

"Fiskalna pravila su bila dovoljno fleksibilna da omoguće ogromnu potrošnju tokom krize kovid-19, ali su takođe napravljena da garantuju da se javni novac troši na razuman način. Ta dva aspekta zajedno su baš suština onoga čemu sam privržen", rekao je Šolc novinarima.

Ministri finansija Holandije, Finske, Švedske, Slovačke, Čške, Austrije, Danske i Letonije, koji tradicionalno zastupaju štedljiviji pristup javnoj potrošnji, izrazili su opreznu podršku promeni pravila.

"Otvoreni smo za debatu o poboljšanju ekonomskog i fiskalnog upravljanja, uključujući i Pakt o stabilnosti i rastu. Poboljšanja bi trebalo napraviti, držeći se fiskalnog okvira zasnovanog na pravilima", naveli su oni u zajedničkom pismu.