Igre 
Nova afera potresa Evropski parlament: Šta istražuje belgijsko tužilaštvo i zašto je pod sumnjom kineski tehnološki div
Komentari20/03/2025
-07:10
Evropski parlament potresen je novim korupcionaškim skandalom. Naime, belgijsko federalno tužilaštvo istražuje navode da je kineski tehnološki div Huawei podmićivao evropske poslanike. Ovo, međutim, nije prvi slučaj korupcije u ovoj instituciji.
Vredni pokloni, skupe večere i putovanja, pozivnice za fudbalske utakmice, a za uzvrat promovisanje privatnih komercijalnih interesa prilikom donošenja političkih odluka - ove prakse istražuje belgijsko tužilaštvo.
"Prema sadašnjim pravilima, prag za poklone je 150 evra. Ono što smatram spornim jeste da poslanici Evropskog parlamenta mogu biti pozvani na luksuzna putovanja. Znamo da je, na primer, Huawei pozivao evropske poslanike da čitavu sedmicu provedu u Kini, sa letovima u biznis klasi, luksuznim hotelima i slično", rekao je poslanik EP iz redova Zelenih Danijel Frojnd.
Istraga obuhvata 15 bivših i aktuelnih evroposlanika, objavili su istraživački novinari koji su prvi alarmirali javnost. Tužilaštvo je izvršilo više racija u Belgiji i Portugalu, uhapsilo nekoliko osoba.
Mediji pišu i da su istražitelji iz prostorija Huawei u Briselu izneli kutije sa materijalima. Huawei tvrdi da ima nultu toleranciju na korupciju.
Zvanična reakcija Evropskog parlamenta došla je od njegove predsednice u kratkom saopštenju na mreži X. Kaže da je pokrenula hitan postupak za ukidanje imuniteta dvojici članova Evropskog parlamenta i da neće biti nekažnjivosti ni za koga.
U Evropskoj komisiji odgovor je još kraći.
Povezane vesti
"Nemamo apsolutno nikakav komentar na ovu istragu" kažu u Komisiji.
Javnost još pamti prethodni korupcionaški skandal poznat kao "Katargejt". Krajem 2022. otkriveno je da su pojedini parlamentarci uzimali novac i poklone od Katara, Maroka i Mauritanije u zamenu za širenje uticaja u Evropskom zakonodavnom telu.
"Nakon afere Katargejt postojala je mogućnost da se pravila promene, da se uvede nadzor nad ponašanjem poslanika kao i stroža pravila i odvraćajuće sankcije, ali do toga nije došlo. Nakon prethodnog skandala promene i reforme bile su više kozmetičke nego suštinske", rekla je Šari Hinds iz Transparensi internešenala.
Evropska unija krenula je u formiranje nezavisnog etičkog tela koje bi kontrolisalo lobiranje i transparentnost, objašnjava za Euronews evropski poslanik koji je u prethodnom mandatu bio izvestilac za etički izveštaj tela Evropske unije.
"To telo je trebalo da počne sa radom, ali do sada nije jer ga blokiraju konzervativci u Evropskom parlamentu. Sporazum između osam institucija Evropske unije koje učestvuju u ovom procesu postignut je još prošlog maja, pre deset meseci, a još uvek nije održan ni prvi sastanak", naveo je Frojnd.
Do tada svaka institucija kontroliše sama sebe, ili dok slučajevi ne dođu do policije i državnog tužilaštva.
Vuković: Treći ozbiljni skandal koji potresa evropsku zajednicu
Situacija sa kompanijom "Huavei" je već treći, ozbiljni skandal koji potresa evropsku zajednicu, poručuje predsednik Društva lobista Srbije, Nenad Vuković. Kaže da se imena evropskih poslanika koji su umešani u najnoviju aferu, dovodi u vezu i sa slučajem "Katargejt". Vuković napominje da postoji velika razlika između lobiranja i korupcije i da evropska zajednica pokušava od toga da se zaštiti.
Povezane vesti
"Posao lobiste nije da nudi nešto u materijalnom smislu, posao lobiste je da do donosilaca odluke donese kvalitetnu informaciju od onih koji su ga angažovali i da svojom veštinom ubeđivanja i ekspertizom, ubedi donosioce odluke da ono što je interes njegovog klijenta interes i onoga u čije ime se donose odluke, a da je pri tome to i zakonito, urađeno na transparentan način i da bude zasnovano na javnom interes", rekao je Vuković.
On je istakao da su se pravila lobiranja značajno promenila nakon rata u Ukrajini i ekonomskih tenzija sa Kinom. Evropska unija pokušava da se zaštiti od neetičkih uticaja, ali kao zajednica suverenih država ima ograničene mogućnosti u odnosu na Sjedinjene Američke Države, gde strogi propisi poput FARA zakona zahtevaju registraciju svakog kontakta i predviđaju teške kazne.
Tanjug video
Vuković je takođe pomenuo da se u aktuelnim raspravama oko regulacije lobiranja u Evropi ponavljaju imena povezana sa ranijim skandalom "Kater gejt", pri čemu su najčešće spominjani pojedinci iz italijanskih i bugarskih političkih krugova.
Lobiranje u Srbiji – zakon i primena
Zakon o lobiranju u Srbiji donet je 2019. godine i sadrži jasne odredbe o pravima i obavezama lobista, kao i funkcionera koji su predmet lobiranja. Prema Vukovićevim rečima, zakon je dobro napisan, ali njegova puna primena tek predstoji.
"Lobiranje je moćan antikorupcijski alat kada se sprovodi na zakonit i etički način. Građani i institucije treba da shvate da je legalno zalaganje za promene propisa mnogo bolje od pribegavanja korupciji", naglasio je Vuković.
Iako su u Srbiji predviđene novčane kazne za kršenje zakona o lobiranju, do sada nije bilo kažnjenih. U slučajevima ozbiljnih prekršaja, poput primanja mita ili zloupotrebe službenog položaja, primenjuju se odredbe krivičnog zakona, dodao je naš sagovornik.
Ko može da bude lobista?
Da bi neko postao lobista u Srbiji, mora da ispuni nekoliko uslova - da ima visoko obrazovanje, prođe obuku u Agenciji za borbu protiv korupcije i ne bude osuđivan za krivična dela koja ga čine nedostojnim.
"Lobiranje je profesija u kojoj se čovek usavršava celog života. Srbija će tek videti koliko lobista joj je potrebno, ali je sigurno da je ovo važan mehanizam za prenos validnih informacija donosiocima odluka", poručio je Vuković.
Više o lobistima i lobiranju pogledajte u video prilogu ispod.
Komentari (0)