Najveće poskupljenje hrane u protekloj deceniji: Potrošači u Srbiji u neizvesnosti, a niko ne očekuje smirivanje

Cene hrane u svetu porasle su prošle godine za 28 odsto - najviše u protekloj deceniji. U Srbiji je hrana takođe poskupela, a Vlada je situaciju pokušala da ublaži privremenim zamrzavanjem cena nekoliko osnovnih životnih namirnica. Na dugoročnom planu, to međutim, neće moći da spreči poskupljenja, jer ni cene energenata i sirovina neće padati, ocenjuju analitičari, proizvođači i brokeri.

Već sada u Srbiji, kaže, troškovi ishrane tročlane porodice čine do 40 odsto porodičnog budžeta, dok je u zapadnim zemljama taj procenat od pet do 15 odsto. Epidemija koronavirusa, cene energenata i sirovina, cene đubriva, ali pre svega odnos ponude i potražnje - sve su to faktori koji su doveli do poskupljenja.

"To je jedan trend koji postoji od početka ekonomske godine za pšenicu i kukuruz", ističe Sunčica Savović iz Udruženja "Žita Srbije" i dodaje da su proizvođači uzdržani kada je reč o prodaji, što je njihovo legitimno pravo. "I to takođe utiče na manju ponudu, odnosno na rast cena", dodala je. 

Tokom januara, cena kukuruza je, kaže, na svetskim berzama porasla za 3,8 odsto, dok je pšenica pojeftinila, zbog očekivanog velikog roda u Australiji i Argentini. Na domaćem tržištu cena pšenice porasla je za više od 33 odsto u odnosu na prošlu godinu, uprkos velikoj ponudi, a maloj potražnji, navode u Produktnoj bezi. Rekordne nivoe prošle godine dostigle su i cene kukuruza i soje.

"Prema analitici, praćenju svetskih tržišta, definitivno da će se zadržati veliki cenovni nivoi. To su očekivanja, ali s obzirom na veliki broj faktora koji utiču na formiranje cene na tržištu, definitivno ne možemo sa sigurnošću ništa predvideti", rekla je Ana Jakšić iz Produktne berze AD.

profimedia

O niskoj otkupnoj ceni mleka farmeri više ne žele da govore. Razlog je to što im, kažu, dosadašnji apeli ništa nisu doneli. S druge strane, cena mleka u prodavnicama, zajedno sa još nekoliko osnovnih životnih namirnica, zamrznuta je uredbom Vlade samo privremeno. Novinar i analitičar Branislav Gulan smatra da će cene nastaviti da rastu.

"Prošle godine je cena u svetu poskupela za u proseku 28 odsto. Mi smo deo sveta i neće nas zaobići. Kod nas će hrana da poskupljuje sve do sredine godine, sve dok budu rasle cene goriva i cene energenata", ističe Gulan.

On dodaje da se položaj poljoprivrednika neće mnogo promeniti, uprkos povećanim cenama njihovih proizvoda. Od tih cena, dodaje, proizvođači malo šta dobijaju.

"Mi smo jedina zemlja u regionu koja za poljoprivrednike nema zeleni benzin. Obećavali su, ali nisu ništa uradili. Pre deset godina su subvencije za poljoprivredu bile 14 hiljada dinara, sad su oko 35 evra, odnosno oko četiri hiljade dinara", ističe Gulan.

Kaže da odgovor na pitanje zašto je tako imaju "samo političari koji odluke donose". Iako je rast cena hrane izvestan, sagovornici su saglasni da u Srbiji nestašica neće biti.

Nikolić: Mere Vlade iznuđene

Ekonomska novinarka Radojka Nikolić rekla je za Euronews Srbija da su mere Vlade iznuđene, i da su cene zamrzle još neke zemlje u okruženju, poput Hrvatske ili Mađarske.

"Jesu sada ove mere bile neophodne, iako ekonomisti kažu da ne bi trebalo zamrzavati cene. Ovo, ipak, možemo smatrati vanrednim uslovima, naročito u segmentu hrane. Imamo inflaciju koja je i dalje glavni svetski problem - u SAD 7,5 odsto, za EU 5,5 odsto", rekla je Nikolić.

Dodala je da u Srbiji još nema podataka za januar, ali se očekuje da će inflacija biti oko 8 odsto.

"Kada imate tako visoku inflaciju onda je zaštita za standard građana da se zamrzne cena tih osnovnih namirnica", rekla je Nikolić.

Vlada je donela uredbu i da se ograniči maloprodajna cena goriva - kakve efekte to može da ima na cene i privredu?

"Ponovo smo uradili što i drugi, odnosno zemlje u okruženju. Dva najveća problema sa kojima se ušlo u ovu godinu su cena hrane i cena goriva, i sve vlade pokušavaju to da amortizuju. Bilo bi bolje da je ta cena zamrznuta na nekom nižem nivou ili da se država odrekne dela prihoda, ali bi se onda postavilo pitanje šta će biti sa budžetom", istakla je Nikolić.

Dodaje, međutim, da je neka vrsta zaštite građana neophodna ali i da su akcize velike i evropskim zemljama, gde su oko 50 ili 60 odsto.

"Državni budžet se najviše puni od PDV, akciza i carina, i država se vrlo teško odriče prihoda od akciza. U ovom slučaju pošto je vanredna situacija, možda bi bilo dobro da se preskoči bar ovo sadašnje usklađivanje, jer ukoliko bi došlo do njega, gorivo bi poskupelo oko pet  dinara po litru", kaže Nikolić.

Ona se osvrnula i na probleme koje imaju poljoprivrednici, istakavši da bi bilo dobro kada bi ih država više subvencionisala, i smatrajući da bi to u Srbiji trebalo da bude u prvom planu.

"Poljoprivrednici u Srbiji prate svetsko tržište"

Ekspert EU za konkurenciju Dijana Bajalović Marković rekla je za Euronews Srbija, govoreći o poskupljenju hrane, da se pojedine cene sirovina, poput pšenice, kukuruza i suncokreta, određuju na svetskom tržištu, i da naši poljoprivrednici prate te cene. Takođe, dodala je da na rast cena utiču i lokalni faktori.

"Trebalo bi da se sprovede temeljno istraživanje odnosa u lancu proizvodnje, veleprodaje i prerade hrane. Trebalo bi da se vidi ko tu 'uzima najveći kajmak'. Postoje objektivni faktori koji su doveli do povećanja cena u celom svetu,ali bi trebalo videti koliki je zapravo uticaj skupljeg prevoza ili proizvodnje da se baš toliko povećaju cene osnovnih namirnica kao što je slučaj u Srbiji", rekla je Bajalović Marković.

Ona naglašava da bi svakako jedna od mogućih mera bila to da se država odrekne akciza kada su u pitanju naftni derivati, i dodaje da je njihova cena oduvek veća u Srbiji nego u zemljama okruženja, upravo zbog velike akcize.

"Svakako da bi, makar privremeno, sniženje akciza doprinelo i da se snizi rast cena goriva. Imali smo slučajeve i da distributeri zapravo zadrže razliku za tebe, pa bi to trebalo kontrolisati. To bi mogle da budu mere 'kratkog daha', ali su prognoze svih velikih institucija sveta da će u trećem ili četvrtom kvartalu doći do pada cena naftnih derivata, i da će se stabilizovati prevoz sredinom godine", zaključila je Bajalović Marković.

"Nekoliko razloga za rast cena"

Profesor FEFA Goran Radosavljević kaže za Euronews Srbija da razloga za poskupljenje ima nekoliko.

"Prvo poskupeli su energenti gotovo 30 odsto, nešto malo manje kod nas, sa druge strane imali smo prošle godine veliki pad generalno u svetu zbog kovida. Ti faktori plus još neki sporadični poput klimatskih doveli su da imamo veliki rast cena hrane. Na nivou EU u proseku je to bilo nešto malo manje nisu baš svi bili 30 odsto, kod nas  i u regionu značajno povećana cena što znači da smo kao relativno siromašna zemlja i više osetljivi na promene rasta cene poljorpivrenih proizvoda, pre svega hrane", rekao je on.

On dodaje da proizvođačke cene jesu značajno porasle, ali da će se to tek preliti na potrošačke cene. Iako Srbija jeste poljoprivredna zemlja, inputi se uglavnom uvoze.

"Inpute za tu poljoprivredu u velikoj meri kupuje pre svega energente odnosno naftne derivate čija cena je značajno porasla. Svedoci smo da je pred prolećnu setvu cena đubriva značajno porasla nego prošle godine. Cene inputa su porasle, Srbija bez obzira što je poljoprivredna zemlja značajni deo uvozi. Poljoprivredni proizvodi su berzanska roba u najvećoj meri, kao žitarice, tako da rast cena na svetskom tržištu se vrlo brzo preliva i kod nas", kaže Radosavljević.

Na pitanje da li država treba da interveniše, on kaže da ako država treba negde da interveniše to je svakako proizvodnja hrane i poljoprivreda jer ona ima direktne efekte na sve ostalo i živote građana.

"Trenutno je aktuelno zadržavanje cena naftnih derivata, smatram da bi u sektoru poljoprivrede pogotovo sad pred prolećne radove trebalo dodatno država da reaguje i smanji dodatno akcizu za poljoprivredu, povećanje subvencija pogotovo sada kada su cene inputa porasle je nešto što bi država trebalo da razmisli", naglasio je on.