Blokčejn tehnologija: Šta je to zapravo, i kako funkcioniše?

Komentari

Autor: Euronews/Aisling Ní Chúláin

23/10/2021

08:05

Blokčejn tehnologija: Šta je to zapravo, i kako funkcioniše? - Copyright Unsplash

veličina teksta

Aa Aa

Kada se govori o blokčejn tehnologiji, najčešće su tema bitkoin ili kriptovalute. Međutim, ova tehnologija je veoma raznovrsna, i ima potencijal za korišćenje daleko izvan sfere kriptovaluta.

Blokčejnovi (eng. "block chain" - "lanac blokova") su, u poslednjih nekoliko godina, postali popularni jer omogućavaju ljudima da obezbede i verifikuju sve vrste podataka i dogovora u decentralizovanoj mreži koja se ne može izmeniti tako lako.

Sama ideja vuče korene još iz 1991. godine, kada su dva kompjuterska naučnika, Stjuart Hejber i Skot Storneta predložili sistem kojim bi se štitili datumi na dokumentima, tako da ne mogu da se lažiraju.

Satoši Nakamoto, anonimni osnivač Bitcoina, nadogradio je ovaj sistem i napisao u svojoj knjizi o Bitkoinu da je koristio saznanja Hejbera i Storneta. Prvi javni blokčejn primenjen je 2009. godine.

Šta je blokčejn?

Jednostavno rečeno, blokčejn je baza podataka u formi "ledžera" (nešto nalik "sveobuhvatnoj knjizi" gde je zapisana ukupna suma) koja koristi kriptografiju da bi osigurala bilo kakvu informaciju.

Ovaj ledžer poprima oblik niza zapisa, odnosno "blokova" koji se dodaju jedan na drugi poput karika u lancu - otud ime blokčejn tehnologije.

Svaki blok sadrži vremensku oznaku, podatke i heš. Ovi parametri su jedinstveni za sve blokove - nešto poput digitalnog otiska prsta.

Najvažnije je da, kada su podaci snimljeni i verifikovani unutar bloka, ne mogu da se promene. Ako je i neophodno nešto promeniti, onda se to snima, verifikuje i zapis ostaje u novom bloku.

Svaki novi blok sadrži heš prethodnog, pojačava mu verifikaciju i samim tim jača ceo blok.

Šta su heševi?

Svi učesnici u javnoj decentralizovanoj mreži mogu da učestvuju u dogovoru, kako bis e došlo do konsenzusa o tome kako se blok verifikuje i dodaje u lanac. Kriptografska "heš" funkcija je u osnovi matematički algoritam koji mapira podatke proizvoljne dužine u izlaz fiksne dužine.

Dakle, ako želite da predstavite, na primer, listu imena različitih dužina, heš funkcija bi svako od ovih imena, odnosno ove podatke, predstavila kao jedinstveni niz brojeva. Upravo taj niz brojeva je poznat kao heš.

Heš funkcija će vratiti isti heš bez obzira na to koliko puta unesete iste podatke. Ako makar malo promenite unete podatke, heš će se potpuno promeniti. Najbrži način da pogodite podatke koji se nalaze u nekom hešu jeste jednostavno da nagađate, iznova i iznova.

U Bitkoin blokčejnu, koji koristi mehanizam konsenzusa, računari u mreži se pridružuju ovoj složenoj igri pogađanja u nadi da će prvi rešiti zagonetku. Računar sa jačim procesorom i napajanjem, što znači i mogućnost bržeg "nagađanja", ima veću verovatnoću da će uspešno pogoditi podatke iza heša, verifikovati blok i uzeti proviziju.

Različite vrste blokčejna

Važno je zapamtiti da reč "blokčejn" ne opisuje neku određenu bazu podataka ili mrežu. Umesto toga, to je vrsta tehnologije i postoje različite vrste blokova koji rade na različite načine.

Javni blockčejn poput Bitkoina omogućava svakome da se pridruži mreži i pristupi ledžeru.

Privatni blokčejn je zatvorena mreža. I dalje koristi određenu decentralizaciju i sistem "od jedne do druge osobe", ali ovu vrstu blokčejna ipak kontroliše jedan centar, i pristup je ograničen na definisanu mrežu.

Hibridni blockčejn je kombinacija javnog i privatnog. Ova vrsta omogućava da se distribuira ledžer gde će neki podaci biti javno dostupni, ali se ipak ograničava pristup nekim osetljivijim podacima.