Izvoz žita, energetika, digitalizacija: Da li je geografska udaljenost Srbije i država ASEAN prepreka za saradnju
Komentari05/09/2023
-19:03
Tokom 43. samita Asocijacije zemalja Jugoistočne Azije u Džakarti, Srbija je potpisala Ugovor o prijateljstvu i saradnji u Jugoistočnoj Aziji. Šef srpske diplomatije Ivica Dačić poručio je da je za Srbiju ovo izuzetan događaj za unapređenje saradnje sa prijateljskim zemljama i objasnio da Srbija potpisivanjem Ugovora o prijateljstvu i saradnji nije postala član ASEAN-a, jer ta organizacija okuplja države Jugoistočne Azije, već se priključila njihovom ugovoru o međusobnoj saradnji.
Budući da članice ASAN-a osuđuju agresiju na Ukrajinu, ali ne uvode sankcije Rusiji, kao i da šest od deset članica nije priznalo jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, otvara se pitanje značaja Ugovora za ekonomsku saradnju, ali i spoljnopolitički kurs Srbije.
Da je značaj potpisivanja ovog ugovora limitiran smatra Dragoslav Rašeta iz organizacije Novi treći put i to zbog, kako navodi, geografske udaljenosti Srbije i članica ASEAN-a.
On, međutim, očekuje da će ugovor o prijateljstvu omogućiti skok izvoza srpskih žitarica direktno na tržišta tih zemalja.
S druge strane, diplomirani politikolog za međunarodne poslove Radomir Aleksić ne vidi geografsku udaljenost kao veliki problem i navodi da postoji mnogo oblasti saradnje, kao što su nabavka hrane, energetska bezbednosti, borba protiv organizovanog kriminala i borba protiv klimatskih promena, ali i digitalizacija.
"Najvažnije je to da Srbija mora da bude prisutna na ovakvim formama međunarodne i multilateralne saradnje imajući u vidu da su to ozbiljne države. Tu su sve države koje su stalne članice Saveta bezbednosti UN, a od država G20 tu nisu samo Italija i Meksiko. Tu su i Kanada, Brazil, Argentina, tu je EU kao organizacija, tu je i Australija", naveo je Aleksić.
Kakvi su potencijali saradnje?
Dragoslav Rašeta kaže da Srbija ima malu robnu razmenu sa članicima ASEAN-a i da Srbija samo u Slovačku izvozi više nego što ima ukupnu robnu razmenu sa svih 10 članica ASEAN-a.
"Postoje limitirani ekonomski odnosi između ASEAN i Srbije, ali svakako se gleda da se uspostave ti direktni bilateralni odnosi, naročito u ekonomiji sa zemljama sa kojima imamo rast trgovine u prethodnih nekoliko godina kao što su Indonezija i Malezija. Tu se očekuje skok pre svega izvoza srpskih žitarica direktno na ova tržišta i to je opipljiva prednost koja bi mogla da proizađe iz ovakvog ugovora" rekao je Rašeta.
Da Srbija nije dovoljno veliko tržište za potrebe članica ASEAN-a smatra i Radomir Aleksić, ali i navodi da je ugovor sa ASEAN-om prilika za Srbiju da pronađe alternativne kanale snabdevanja, kao i da postoje neki proizvodi, pogotovo poljoprivredni, koje Srbija može da izvozi.
"Mi trenutno najviše izvozimo namensku industriju, ali postoji potreba da se izveze još jabuka u Indoneziju i ostale države", rekao je Aleksić i dodao da je ugovor prilika za Srbiju da pronađe neke alternativne kanale snabdevanja robom, a da su proizvodi iz Jugoistočne Azije prepooznati kao jeftiniji od evropskih, a istog kvaliteta.
Navodeći skok cena svinjskog mesa u Evropi od 35 do 40 odsto, Aleksić je rekao da Srbija treba da pronađe alternativu u živini ili u industriji ribe i ribljih proizvoda u Jugoistočnoj Aziji.
Cilj Srbije je EU
Rašeta kaže da evrointergacije Srbije ne bi trebalo da budu zamenjene, naročito ne sa ovakvim ugovorima kao što je ugovor sa ASEAN-om.
Kada se pogleda šira strategija koja se odnosi na spoljnu politiku Vlade Srbije, Rašeta navodi da je ona s jedne strane traženje strateškog partnerstva sa SAD, a s druge strane traženje i rezerve i zaštite u kontekstu da se ne uvode sankcije Rusiji, a da se ipak osuđuje agresija.
Prema njegovim rečima, saradnja sa ASEAN-om podseća na zlatno doba srpske ili jugoslovenske diplomatije, savez nesvrstanih ili država koje nisu ni na jednoj ni na drugoj strani.
"Sa te strane, Srbija i dalje traži neku odstupnicu da ne mora da se povinuje i da se u stopostotnosti složi sa spoljnom politikom EU", rekao je Rašeta.
Aleksić navodi da sam cilj Ugovora o prijateljstvu i saradnji u Jugoistočnoj Aziji jeste da se vrednosti koje promoviše ASEAN promovišu i u drugim regionima, a to su nemešanje u unutarpolitička pitanja država, mirno rešavanje sporova, odsustvo upotrebe oružane sile.
On navodi da je ministar Dačić rekao da bi broj država u ASEAN-u koje ne priznaju Kosovo bio možda i veći da je prisustvo Srbije u regionu Jugoistočne Azije bilo veće.
"Sada će Srbija biti još prisutnija", kaže Aleksić i navodi da je jasan cilj Srbije pristupanje EU, ali i odsustvo bilo kakvog podleganja pritisku koji dolazi od zapadnih zemalja, a koji se tiču uvođenja sankcija Rusiji.
Komentari (0)