Igre 
Međunarodna agencija za energiju predviđa da će rat u Ukrajini ubrzati kraj fosilnih goriva: Zaokret ka zelenoj energiji
Komentari27/10/2022
-23:32
Energetska kriza izazvana ruskom invazijom na Ukrajinu verovatno će ubrzati, a ne usporiti globalni prelazak s fosilnih goriva na tehnologije poput vetra, solarne energije i električnih vozila, objavila je Međunarodna agencija za energiju (IEA) u svom redovnom godišnjem izveštaju (World Energy Outlook).
"Energetska tržišta i politike promenili su se kao rezultat ruske invazije na Ukrajinu, ne samo za sad, nego za decenije koja dolaze", izjavio je za Reuters Fatih Birol, izvršni direktor IEA-e, a prenosi Jutarnji list.
Dok su neke zemlje ove godine trošile više fosilnih goriva, poput uglja, kao odgovor na nestašicu prirodnog gasa uzrokovanu ratom u Ukrajini, očekuje se da će taj učinak biti kratkotrajan, smatra IEA koja u svom izveštaju na 524 stranice predviđa globalne energetske trendove do 2050. godine.
Pad potražnje za fosilnim gorivima u narednih nekoiko godina
Prvi put dosad ta agencija predviđa da će globalna potražnja za svim vrstama fosilnih goriva dostići vrhunac u bliskoj budućnosti. IEA predviđa da će potražnja uglja pasti u sledećih nekoliko godina, potražnja za prirodnim gasom dostići će limit do 2030. a potražnja za naftom smanjiće se sredinom sledeće decenije.
Jedan od glavnih razloga za optimizam u energetskoj tranziciji je to što su mnoge zemlje ove godine odgovorile na skok cena fosilnih goriva prihvatanjem vetroturbina, solarnih ploča, nuklearnih elektrana, vodonikovih goriva, električnih vozila i električnih podizača toplote.
Tanjug/AP/Jessica Christian/San Francisco Chronicle
Kako piše New York Times, u SAD je Kongres odobrio više od 370 milijardi dolara za takve tehnologije, a Japan provodi novi program "zelene transformacije" koji će pomoći u finansiranju nuklearne energije, vodonika i drugih tehnologija s niskim emisijama. Kina, Indija i Južna Koreja pojačale su nacionalne ciljeve za obnovljivu i nuklearnu energiju.
IEA očekuje da će globalna ulaganja u čistu energiju porasti s 1,3 biliona u 2022. na više od dva biliona dolara godišnje do 2030. godine.
Povezane vesti
"Primetno je da se mnogi od ovih novih ciljeva čiste energije ne provode samo zbog klimatskih promena. Sve su više pokretači energetska sigurnost i industrijska politika: mnoge zemlje žele biti na vodećim pozicijama u energetskim industrijama budućnosti", naglasio je Birol.
"Rusija nikad više neće vratiti svoj udio u globalnom snabdevanju energijom"
IEA se u svom izveštaju osvrnula na Rusiju koja je najveći svetski izvoznik fosilnih goriva. Smatraju da ta zemlja nikad više neće vratiti udeo u globalnom snabdevanju energijom kakav je imala pre invazije na Ukrajinu.
Predviđa se da će ruski udeo u snabdevanju energijom kojom se trguje na međunarodnom tržištu s oko 21 posto u 2021. godini do kraja decenije pasti na 13 posto. Godišnji izveštaj IEA objavljen je uoči skore klimatske konferencije UN (COP 27) koja se od 6. do 18. novembra održava u egipatskom letovalištu Šarm el Šeiku.
IEA ističe da trenutna energetska politika stavlja svet na put da dostigne vrhunac emisija ugljen- dioksida do 2025. i zagreje se za oko 2,5 stepena Celzijusa do 2100. u odnosu na predindustrijsko doba.
Te su procene u skladu s projekcijama koje su u sredu objavile UN, ali premašuju ciljeve zadate Pariskim klimatskim sporazumom o ograničenju globalnog rasta temperature ispod dva Celzijusova stepena, odnosno oko 1,5 stepen do kraja veka.
"Ako želimo postići ambicioznije klimatske ciljeve, verovatno bismo trebali videti oko četiri biliona dolara ulaganja u čistu energiju godišnje do 2030. godine", zaključio je Birol.
Komentari (0)