Igre 
Energetska zavisnost od neprijatelja: Ukrajina traži novac od SAD za kupovinu gasa, ali svi gasovodi vode ka Moskvi
Komentari07/10/2022
-18:08
Gotovo da nema evropske zemlje koja zbog energetske krize spokojno dočekuje predstojeću zimu, ali će za Ukrajinu nastupajući period biti teži nego za sve druge. Stručnjaci ukazuju da zemlji koja je u ratu, a koja je delom energetski zavisna od svog neprijatelja, neće biti lako da obezbedi neophodne energente i da se suoči sa izazovima predstojeće zime.
Vest da ukrajinska vlada planira da pozajmi 1,5 milijardi dolara od Sjedinjenih Američkih Država za kupovinu gasa, koju je saopštio premijer Ukrajine Denis Šmigal stavila je u fokus pitanje odakle će Ukrajina uopšte nabavljati gas tokom zime i koliko će ga plaćati.
"Unutar vlade smo razgovarali o pitanju energetske bezbednosti i grejne sezone. Posebno smo pričali o pomoći američkih partnera prilikom kupovine gasa. Vodimo pregovore o dodeli tranše u iznosu od 1,5 milijardi dolara od SAD od Eksimbanke", rekao je Šmigal, prenela je ukrajinska Pravda.
Ukrajinski ministar energetike Herman Galuščenko je krajem maja izjavio da Ukrajina namerava da smanji potrošnju na nivo sopstvene proizvodnje. Trenutno se, međutim, kako kažu stručnjaci, ne može proceniti potencijal za domaću proizvodnju gasa koji bi eventualno mogao premostiti jaz u zalihama, s obzirom na ratna dejstva i oštećenja na infrastrukturi.
"Od svih energetskih sektora koji su vitalni za ukrajinsku industriju i svakodnevni život, sektor gasa je od posebne važnosti za preživljavanje zime. Trećina domaćinstava u Ukrajini oslanja se na centralno grejanje, a više od polovine ima centralizovano snabdevanje toplom vodom, oba uglavnom na prirodni gas. Oko 80 odsto domaćinstava oslanja se na centralizovano snabdevanje gasom", naveo je Andrian Prokip iz Ukrajinskog instituta za budućnost.
Snabdevanje preko posrednika
Stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović kaže za Euronews Srbija da se Ukrajina snabdevala prirodnim gasom direktno iz Rusije, preko dva gasovoda, "Bratstvo/Napredak" i "Savez", koji se u Ukrajini spajaju.
"Ukrajina je ujedno bila i jedna od glavnih tranzitnih zemalja za ruski gas koji je gasovodima isporučivan zemljama zapadne Evrope. Prema raspoloživim informacijama Ukrajina je samoinicijativno zatvorila tranzit preko gasovoda “Savez”, jer jedan deo prolazi preko teritorije tzv. Luganske Narodne Republike i nije pod kontrolom ukrajinskih vojnih formacija. Ako se ova odluka ukrajinskih vlasti ne promeni, ostaje mogućnost snabdevanja preostalim gasovodom, koji sve vreme radi, čak i tokom ovogodišnjih borbenih dejstava. To je neobično, imajući u vidu ratnu retoriku i propagnadu koje prate sukobe", smatra Gavrilović.
Povezane vesti
On kaže da bi bilo logično pretpostaviti da Rusija ratnog neprijatelja ne snabdeva ni sa čim, pogotovo ne sa strateškim energentom, ali napominje da su tu stvari ipak složenije.
"Rusiji je u interesu da još koristi tranzit preko Ukrajine za dopremanje gasa za Zapadnu Evropu. Takođe, dobar deo građana Ukrajine su Rusi, ili im je ruski maternji jezik, pa Rusija verovatno ne želi da se tokom zime to stanovništvo smrzava. Ukrajini je pak u interesu da osim gasa koji zadržava za sebe, ubira i tranzitnu taksu na ostale količine. Zato gasovod i dalje radi, doduše smanjenim kapacitetom. Ne zna se koja je kupoprodajna cena niti kako se vrši naplata", kaže Gavrilović.
Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković kaže za Euronews Srbija da je, sve vreme rata u Ukrajini, bez obzira kako ga neko posmatrao, kao odbrambeni sa strane Rusije ili agresorski, činjenica je da je Ukrajina imala nesmetano snabdevanje električnom energijom, vodom, gasom i naftom. On napominje da je Ukrajina prekinula komercijalno snabdevanje sa Rusima, pa je kupovala gas iz reeksporta od evropskih država.
"Oni kupuju bukvalno gas od drugih zemalja, a koje se opet snabdevaju u Rusiji.Tako da oni svakako koriste ruski gas, ali ga ne kupuju direktno, već deo gasa plaćaju preko posrednika, a deo dođe u Evropu, pa se onda vrati u Ukrajinu. Cena koju plaćaju je čista berzanska - sad za odmah, bez ugovora i to su najskuplje cene na TTF berzi u Holandiji. Od početka rata se tako snabdevaju i za sada ih kreditira Evropska unija i SAD", kaže Zdravković.
Tanjug/AP/Michael Sohn
Sagovornik Euronews Srbija napominje da LNG terminali nisu rešenje, jer su malog kapaciteta i ne može da stigne dovoljno gasa iz drugih izvora i to je najveći problem.
"Oni praktično ni LNG gas ne mogu da dobiju i to nije alternativa za njih, jer im luke drže Rusi. Odesa i Nikolajev su pod kontrolom Ukrajine, ali su one blokirane, tako da je vrlo nejasno kako će Ukrajina ovu zimu da preživi. Naročito ako je ovo nova ruska taktika da gađaju elektroenergetske prenosne objekte", ukazuje Zdravković.
Stručnjak za energetiku tvrdi da je na osnovu infrastrukture koja je građena u prethodnim decenijama Ukrajina bila jedna od energetski najrazvijenih država na planeti, ali da je sada ozbiljno ugrožena njena energetska bezbednost, zbog ratnih dejstava i štete na energetskoj infrastrukturi.
Povezane vesti
"S obzirom da su Rusi pre nekoliko dana prvi put od početka rata bombardovali trafostanice i harkovsku termocentralu, neizvesno je kako će u budućnosti izgledati snabdevanje Ukrajine energijom", smatra Zdravković.
Stručnjaci upzoravaju da bi, ako se granatiranje nastavi do početka zimske sezone, čitavi gradovi mogu ostati bez toplote. S tim u vezi je i potreba da se popune ukrajinske zalihe gasa, koje će zavisiti od dostupnosti gasa iz Evrope, gde su isporuke ruskog gasa ozbiljno ograničene. To je podiglo cene u EU, čineći uvozni gas skupljim za Ukrajinu.
Prihod od tranzitne takse
Povezane vesti
Evropska unija dobija oko 40 odsto svog prirodnog gasa iz ruskih gasovoda, a oko četvrtine tog gasa protiče kroz Ukrajinu. Kako je preneo Rojters, uprkos ratu u Ukrajini, Rusija je nastavila da isporučuje velike količine gasa preko Ukrajine u Evropu, koja je Moskvi ključni globalni kupac za izvoz gasa vredan više milijardi dolara.
Naftogas je ranije ovog meseca pokrenuo novi arbitražni postupak protiv Gasproma, navodeći da ruska kompanija nije platila tranzitne takse za slanje svog gasa u Evropu gasovodima koji prolaze preko ukrajinske teritorije. Gasprom je odbacio sve tvrdnje, dodajući da bi Rusija mogla da uvede sankcije Naftogasu u slučaju da nastavi sudski postupak. Potencijalnim sankcijama bi se Gaspromu zabranilo da plaća ukrajinske tranzitne takse, zbog čega bi, kažu analitičari, dotok ruskog gasa u Evropu preko te zemlje mogao da bude prekinut.
Rojters u analizi ocenjuje da bi, ako Moskva realizuje pretnju o sankcionisanju ukrajinske energetske kompanije Naftogas, jedna od poslednjih ruskih ruta za snabdevanje Evrope gasom mogla da bude zatvorena, što bi pogoršalo energetsku krizu baš uoči početka zimske grejne sezone.
Prema podacima Oksfordskog instituta za energetske studije Ukrajina je pre početka invazije zarađivala 1,2 milijarde dolara godišnje od tranzita gasa. U 2020. godini, operater prenosnog sistema gasa Ukrajine (GTSOU) je saopštio da je ruski tranzit kroz Ukrajinu bio 55,8 milijardi kubnih metara, daleko ispod 89,6 milijardi kubnih metara u 2019. Gasprom je u decembru 2019. potpisao novi ugovor o tranzitu koji je posredovala Evropska komisija, a koji ga obavezuje da pošalje 40 milijardi kubnih metara preko ukrajinskog gasovoda Družba do 2024. godine.
Agencija RIA novosti je u julu prenela saopštenje Ministarstva spoljnih poslova da će Rusija razmotriti nastavak slanja gasa u Evropu preko Ukrajine i nakon 2024. godine kada ističe sadašnji ugovor, sve dok evropske zemlje i dalje budu tražile ruski gas i ukrajinski nacionalni tranzitni sistem bude funkcionisao.
Tanjug/AP/Sergei Chuzavkov
Gavrilović podseća da sve tranzitne zemlje naplaćuju naknade za prenos gasa preko njihove teritorije i dodaje da je, pre oružanog sukoba, Ukrajina na ime tranzitne takse prihodovala nekoliko milijardi dolara godišnje, pa je to bio najveći "izvozni" posao, odnosno devizni priliv.
"Ranijih godina bilo je dosta sporova i smanjenja isporuka, jer Ukrajina deo ruskog gasa koji je zadržavala za svoje potrebe nije uredno plaćala, pa se gomilao ogroman dug prema Rusiji. Položaj Ukrajine je zaista jako loš. Normalno je da ukidate sve privredne veze sa Rusijom, sa kojom ste u ratu. Na drugoj strani, zavisni ste sasvim od energenata koji vam i dalje stizu iz Rusije i nemate realnu alternativu za to", kaže Gavrilović.
On napominje da Ukrajina realno ne može da koristi tečni prirodni gas (TPG), jer nema terminal za TPG na Crnom moru. Kako objašnjava, čak i da ga ima, bio bi neupotrebljiv, jer je crnomorska obala u zoni vojnih dejstava.
"Isto važi i za korišćenje zapadnoevropeskih terminala. Isti, sve i da imaju kapacitet za dodatne količine namenjene Ukrajini, poput terminala u Poljskoj, bi imali logistički problem u dopremanju istog šleperima do Ukrajine. Ukoliko bi kojim čudom bile dopremljene neke nove, znatne količine TPG brodovima do evropskih terminala, teorijski je moguće izvršiti regasifikaciju TPG pa ga gasovodom isporučivati Ukrajini, ali bi se morale prilagođavati kompresorske stanice, a to je ogroman trošak i za to nema dovoljno vremena", ukazuje Gavrilović.
Preporuka za vas
Komentari (0)