Igre 
Rast BDP na udaru svetske krize: Dodatan balast gašenje peći u Železari, cena bakra i pauza u radu Fijata
Komentari26/07/2022
-16:26
Ova godina je za srpsku ekonomiju krenula dobro kada je u prvom tromesečju zabeležen je rast BDP-a od 4,4 odsto. Ipak, projektovani rast sa početka godine, koji je iznosio oko 4,5 odsto, danas je uz sve događaje u svetu teško ostvariv rezultat. S početkom rata u Ukrajini, te prognoze su počele da se smanjuju. Svetska banka je smanjila prognozu na 3,2, odsto, a MMF na 3,5 odsto.
Da bi Srbija sustigla neke razvijenije zemlje morala bi da ima dinamičan rast BDP iz godine u godinu. Međutim, gašenje jedne visoke peći u železari Smederevo, pauza od dve godine u proizvodnji Fijata u Kragujevcu i pad cene bakra na svetskom tržištu sugerišu da rast srpskog BDP neće biti veliki.
"Sigurno neće biti rast onaj koji smo planirali preko 4 nego obratno, ako bude 3 biće dobro, ono jedino što će biti verovatno pokušaj da se sa infrastrukturnim objektima sa intenziviranjem neke vrste tih poslova malo nešto nadoknadi zato što će vlasti stalo da se što manje obori ona stopa koja je bila planirana jer to se onda pripisuje kao minus vlasti", kaže ekonomista Milan Kovačević.
Međutim, dodaje Kovačević, to ne bi rešilo probleme nego ih samo prolongiralo. Ipak, Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta smatra da nisu svi ekonomski pokazatelji loši.
"Ako posmatramo konkretno industriju prerađivačku, unutar toga, onda vesti nisu toliko loše, u suštini dobro smo i ušli u ovu godinu i svi eksterni faktori koji su delovali šokantno nisu poremetili u toj meri koliko smo očekivali da mogu našu privrednu aktivnost", kaže Nikolić.
Brojne evropske zemlje sa krizom se bore najavom štednje i stezanja kaiša u mnogim sektorima. U Srbiji se sa druge strane najavljuju povećanja plata i penzija i podstiče potrošnja.
"Treba voditi računa da od 2019. godine do maja ove godine za kad imam podatke, novac u opticaju je povećan za blizu 70 posto, što znači da mi imamo veliki problem, previše novca previše tražnje, a nedovoljno ponude što znači da bi naša politika morala da objašnjava ljudima da se to mora završiti sa nekim padom standarda, što naravno nije popularno i to ne vole ljudi da čuju", navodi Kovačević.
Povezane vesti
Skori završetak rata u Ukrajini i stabilizacija svetskog tržišta i ekonomije doneće olakšanje i srpskoj privredi, smatraju analitičari, ali ne trenutno pa se zemlja neće vratiti na predpandemijske projekicije rasta još neko vreme.
Šoškić: Suviše se oslanjamo na strane direktne investicije
Kako je za Euronews Srbija rekao Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta, bio bi vrlo zadovoljan ukoliko Srbija do kraja godine dođe sa tim stopama privrednog rasta. Kako dodaje, zemlja tripi zbog dešavanja, a rat u Ukrajini izazvao je velike šokove na međunarodnom tržištu, na planu snabdevanja energentima, hranom, veštačkim đubrivom, ali i na planu čitavog niza drugih tržišta.
"Srbija je u jednom neizvesnom međunarodnom ambijentu, međutim, ono što treba imati u vidu, to je da stope privrednog rasta od 3 ili 3,5 odsto, koje Srbija u proseku uspeva da ostvari, nisu dovoljne i to je ispod onog nivoa koji je Srbiji potreban da bi se zaista priključila grupi centralnoevropskih i istočnoevropskih zemalja", kaže Šoškić.
On napominje da Srbija mora da ima više stope privrednog rasta i da se kod nas već godinama unazad na naki naćin promoviše jedna "pogrešna razvojna politika" koja kaže da ćemo moći sa stranim direktnim investicijama i sa infrastrukturnim projektima da obezbedimo te stope privrednog rasta.
"Moje duboko uverenje je da upravo domaće privredne investicije moraju biti okosnica privrednog rasta, a da bi one zaista ispunile svoju misiju, ključno je da naše društvo shvati da je jedini izlaz po pitanju povećavanja stope ekonomske aktivnosti u jačanju institucija, u jačanju obrazovanja, jačanje pravne države, borba protiv korupcije. Suviše se oslanjamo na strane direktne investicije koje nekada mogu da budu tu, infrastrukturni projekti mogu da budu samo delimična podrška razvoju. Ključni razvoj mora doći iz domaćeg privatnog biznisa", istakao je on.
Govoreći konkretno o tome da je u Železari ugašena jedna peć, da je Fijat najavio da u Srbiji neće biti proizvodnje još dve godine, da je cena bakra od juna pala za još 2.000 dolara po toni i da li ovom može da utiče na ostvarivanje ovih prognoza, Šoškić kaže da strani kapital nije solidan partner na dugi rok u pojedinim državama.
"Neke od ovih kompanija jesu veliki izvoznici, ali su istovremeno i veliki uvoznici, ali ono što bih rekao da je njihova zajednička karakteristika to je da je to strani kapital. Taj strani kapital nije solidan partner na dugi rok u pojedinim državama, jer to zavisi od trenutne političke klime na državnom vrhu zemalja koje su involvirane u tu vrstu aranžmana. Mi smo već imali strane investitore koji su iz naše zemlje otišli, a došli su jednim delom zbog subvencija. A onda dolazimo do ključnog - zašto strani investitori treba da dođu u našu zemlju - oni moraju doći ne zbog toga što će im neko dati subvencije, nego zato što im odgovara klima, poslovni ambijent, snaga institucija, obrazovana radna snaga, razvijena infastruktura, to je ono što privlači investitore, koji neće ugasiti ili smanjiti proizvondnju na prve znake proene na međunarodnom tržištu", rekao je on.
Povezane vesti
Kako on kaže, domaći investitori imaju daleko veći stepen otpornosti na te međunarodne promene i da su u pitanju domaći investitori u ovim domenima koje oni bi verovatno imali veću otvpornost na pormene na međunarodnom nivou.
"Strani investitori kada dođe do problema, do recesije, do prekida u lancima snabdevanja, oni prvo smanjuju proizvodnju tamo gde su strani direktni investitori, a kod kuće gde je baza tu čuvaju svoju proizvodnju i pokušavaju da prebrode krizu", istakao je on.
Komentari (0)