Budućnost tržišta rada: Gde su najplaćeniji poslovi u Evropi i Srbiji?

Stručnjaci za veštačku inteligenciju, kao i profesionalci iz drugih oblasti informacionih tehnologija, već su veoma traženi na tržištu rada, a očekuje se da će njihova potražnja nastaviti da raste u narednim godinama, kako u Evropi, tako i u Srbiji. Ipak, u našoj zemlji će se pored ovih, zanimanja budućnosti, i dalje ceniti tradicionalnija zanimanja poput majstora, tesara, frizera, konobara i medicinskih radnika.

Prema najnovijim predviđanjima vodećih stručnjaka za zapošljavanje u Evropskoj uniji, uključujući poslovnu platformu LinkedIn, najtraženije zanimanje u Evropi ove godine biće stručnjak za veštačku inteligenciju. Očekuje se da će potražnja za ovim profilom stručnjaka porasti za čak 37 odsto do 2030. godine. Prosečna godišnja plata za ovu poziciju trenutno se kreće između 60.000 i 110.000 evra.

Na drugom mestu nalazi se razvoj softvera, koji se svrstava među najperspektivnija zanimanja u Evropskoj uniji. Stručnjaci u ovoj oblasti mogu očekivati godišnju zaradu između 55.000 i 90.000 evra.

profimedia

Posebno su cenjeni eksperti za cloud computing, čija stručnost omogućava skalabilnost i fleksibilnost modernih IT sistema, kao i profesionalci specijalizovani za razvoj mobilnih aplikacija.

Treće mesto zauzimaju stručnjaci za sajber bezbednost, odgovorni za zaštitu računarskih sistema, podataka i mreža od hakerskih napada i drugih pretnji. Njihova prosečna godišnja primanja kreću se od 45.000 do 80.000 evra, u zavisnosti od nivoa znanja i iskustva.

Kako populacija Evropske unije stari, raste i potražnja za zdravstvenim radnicima, posebno medicinskim sestrama. Paralelno s tim, zelena tranzicija donosi sve veću potrebu za inženjerima specijalizovanim za obnovljive izvore energije, čije se godišnje plate kreću između 48.000 i 75.000 evra.

Kakva je situacija u Srbiji?

Miloš Turinski iz Infostuda za Euronews Srbija ističe da nema sumnje da će potražnja za stručnjacima u oblasti veštačke inteligencije rasti iz godine u godinu, kako u svetu tako i kod nas. To, objašnjava, potvrđuju oglasi za posao koji još uvek nisu u vrhu ali ih ima sve više i više.

"Veštačka inteligencija predstavlja budućnost IT industrije. To se vidi i po trenutnim oglasima, iako nije na samom vrhu. Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, očekuje se da će do 2030. godine ova oblast zabeležiti najbrži rast. Biće traženi ne samo stručnjaci za veštačku inteligenciju, već i eksperti za mašinsko učenje, analizu podataka i implementaciju veštačke inteligencije u različitim oblastima", rekao je.

Turinski naglašava da će poslodavci tražiti stručnjake koji će razvijati veštačku inteligenciju, kao i one koji će kontrolisati njenu primenu, kako bi se sprečile eventualne zloupotrebe.

profimedia

Da vaštačka inteligencija u 2025. godini ostaje u trendu, za RTS je potvrdila i profesorka Zorica Bogdanović sa Katedre za elektronsko poslovanje dodajući da na FON-u znanja iz te oblasti mogu da se steknu.

"Sa jedne strane imamo inženjere koji zapravo razvijaju sisteme veštačke inteligencije, ali ono što postaje sve aktuelnije jesu zapravo različiti specijalisti ili konsultanti za veštačku inteligenciju, koji vam pomažu kako da je uvedete u preduzeće ili pomažu ljudima koji nisu iz tehničkih oblasti kako da alate veštačke inteligencije koriste na odgovarajući način", objasnila je ona.

Profesorka Bogdanović ističe i da sve oblasti koje su danas aktuelne jesu predmeti koje FON ima i na osnovnim, i na masterim, i na doktorskim studijama.

"Ono što dosta radimo jesu neke vannastavne aktivnosti gde studenti mogu da steknu kroz kraće kurseve, kroz letnje škole, kroz kratke obuke, znanja iz ovih oblasti", istakla je profesorka Bogdanović.

I zanat zlata vredan

Tržište rada u Srbiji tokom 2024.. godine zabeležilo je blagi rast, sa ukupno 73.732 objavljena oglasa za posao, govore podaci portala Infostud. Najveća potražnja bila je u oblastima trgovine, proizvodnje, ugostiteljstva i IT sektora, dok su najplaćenije pozicije bile u zanatskom sektoru.

Deficit radne snage najizraženiji je u zanatima. Građevinska komora Srbije procenjuje da zemlji nedostaje oko 30.000 zanatlija različitih profila, pisao je ranije Euronews Srbija. Poslodavci povećavaju zarade kako bi privukli kvalitetne kadrove, ali deficit se i dalje oseća.

Turinski upozorava da će nestašica u ovim profesijama postati još izraženija.

"Sve veća je potražnja, a sve manje kvalifikovanih profila. Ta lista varira iz godine u godinu. Bukvalno nam fale svi – od molera, zidara, tesara, stolara. Zatim, u sektoru ugostiteljstva, nedostaju nam kuvari i konobari. Nedostaju nam auto-limari, auto-lakeri, frizeri i svi iz oblasti nege i lepote. Fale nam i medicinske sestre", kaže.

profimedia

Kaže da je ono što je specifično za našu zemlju nedostatak vozača, pre svega kamiona i autobusa. Objašnjava da je veliki broj njih otišao u inostranstvo u potrazi za boljom zaradom.

"Po nekim procenama, trenutno nam nedostaje oko 20.000 profesionalnih vozača C i D kategorije", dodaje.

Kaže i da će posla biti i u kreativnoj industriji, a očekuje se velika potražnja za stručnjacima koji se bave društvenim mrežama i onlajn oglašavanjem, jer proizvodnja video sadržaja postaje osnovni alat za komunikaciju generalno, bez obzira na industriju.

profimedia

Prosveta će, takođe, biti na udaru, jer se mali broj budućih studenata odlučuje da se bavi obrazovanjem dece.

"Interesovanje za nastavnim kadrom opada iz godine u godinu. Mladi traže viziju u budućem zanimanju u smislu zarade i fleksibilnosti posla. Znamo da, nažalost, u prosveti nije takva situacija", rekao je on.