NIS traži odlaganje američkih sankcija: Koliko je to realno i šta bi to promenilo?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

05/02/2025

22:00

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Naftna industrija Srbije uputila je zvaničan zahtev Odeljenju za kontrolu strane imovine Sekretarijata za finansije (OFAC) SAD za odlaganje sankcija, a taj zahtev su podržale vlade Srbije i Mađarske. Zatraženo je od SAD da odlože sankcije na minimum 90 dana. Zahtev se, kako je rekla ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, odnosi na dobijanje opštih ili posebnih licenci kaje bi omogućile NIS-u da održi poslovanje dok se traži prihvatljivo rešenje vlasničke strukture i upravljanja, sa ciljem da kompanija koja je regionalno i strateški važna za energetsku stabilnost nastavi da posluje. Postavlja se pitanje kolike su šanse da se sankcije odlože.

Profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac kaže za Euronews Srbija da bi odlaganje sankcija bilo dobrodošlo i vrlo je verovatno s obzirom na to da se, kako navodi, generalno čitava politička situacija menja iz dana u dan.

Banjac pretpostavlja da će u naredna tri meseca doći do nekakvih promena, navodeći da bi najpovoljnija promena za Srbiju bila da prestane rat u Ukrajini i da dođe do prestanka nekih sanckija prema Rusiji.

Profesor kaže da vrlo malo informacija ima u javnosti da bi se mogle dati neke precizne procene šta će da se desi, kao i da su informacije šture.

"Mi možemo ovde samo da pričamo o mogućim scenarijima ili nekim spekulacijama šta će da se dešava", rekao je Banjac.

On navodi da su američke sankcije vrlo neobične jer ih jedna zemlja nameće drugoj, a trpi ih treća zemlja za koju kaže da je u prijateljskim odnosima i sa jednom i drugom.

"Verujem da će nova američka administracija, odnosno Ministarstvo finansija, imati malo više razumevanja za naš problem", rekao je on.

Šta bi promenilo odlaganje sankcija?

Američke sankcije Naftnoj industriji Srbije mogu biti odložene maksimum do 90 dana, rekao je generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović.

On kaže da treba naći razumno rešenje za NIS i da će o tome razgovarati i Moskva i Vašington.

Bajatović dodaje da NIS proizvodi 80 odsto derivata koji se prodaju u Srbiji, kao i da ta kompanija najviše puni republički budžet.

Sa ovim rezervama koje ima, NIS može da prerađuje naftu do kraja marta, napominje Bajatović.

Na pitanje šta bi promenilo tih 90 dana odlaganja sankcija, Banjac kaže da je svakako poželjno dobiti na vremenu.

"Vidimo da trenutno administracija Trampa uvodi brojne administrativne mere i poreze na robu koja ulazi iz mnogih zemalja, pa je najava da će doći Evropa na red, tako da će i odnosi između Evrope i Rusije, između Evrope i Amerike, na neki način promenjeni. Budući da mi težimo da budemo deo Evropske unije, onda bi tu mogli da nađemo neku dodatnu zaštitu u tim promenjenim okolnostima. Znači, dobiti na vremenu svakako je poželjno", kaže on.

Profesor veruje da su neki ustupci mogući.

"Mi ne znamo tačno koji su uslovi. Trenutno imamo situaciju da 50 odsto vlasništva NIS-a je pod kompanijom Gaspromnjeft protiv koje su najavljene sankcije, šest ili sedam posto tih deonica je u vlasništvu majke kompanije Gasproma, koja nije pod sankcijama. Najjednostavnije rešenje bi bilo, naravno, ako je to prihvatljivo za američku stranu, da Gasprom, kao majka firma, preuzme akcije i ćerke firme i tako se prevaziđe ta situacija, ako su sankcije upućene samo Gaspromnjeftu. Naravno, postoje i druge opcije", rekao je Banjac.

On navodi da Srbija, ali i brojne druge zemlje u Evropi, preko Gasproma uvozi gas i da taj gas nema nikakve sankcije, mada je to isto ruska firma.

"Bili smo svedoci da je pred Novu godinu prekinut protok gasa kroz Ukrajinu, dakle, skoro tri godine je bilo rata u Ukrajini, a gas je nesmetano proticao iz Rusije ka Evropi. S obzirom na sve to, verujem da su neki ustupci mogući", rekao je sagovornik Euronews Srbija.

Šta je važno za energetsku stabilnost?

Na pitanje da li se iz ove situacije u vezi sa sankcijama NIS-u mogu izvući neke pouke s obzirom na to da je pomenuo da jedna zemlja nameće sankcije drugoj, a da treća ispašta, Banjac je naveo da su u energetici uvek najbolji diversifikovani izvori svih energenata, ali da to često nije moguće.

"Mi smo krenuli kao zemlja da se otvaramo i ka drugim tržištima, ali onda kada je došla ova situacija sa ratom u Ukrajini, svi su hteli da se povežu na neke druge energetske izvore, tako da smo mi sada ostali u tom delu da tek treba to da razvijamo", rekao je Banjac.

On napominje da je pouka za ubuduće da nikada energetske sporazume ne treba sklapati samo je jednom, nego sa više kompanija kako bi se na taj način obezbedila energetska stabilnost.

"Naravno, ako bi bilo moguće što više i da se povežemo, odnosno da koristimo sopstvene izvore, na to mislim na obnovljive izvore energije", rekao je Banjac.

Profesor navodi da mu najviše izgleda da se ide u pravcu da Amerika preuzme na neki način dominaciju u energetskom sektoru Srbije.

"Vidim da ona to radi i u drugim, ne evropskim, nego zemljama po svetu i na drugim kontinentima, dakle da pomalo ili potpuno istisne ruski uticaj", rekao je Banjac.

Kao primere za to naveo je projekat izgradnje solarne elektrane od jednog gigavata koji je već potpisan, a koji će za EPS raditi američko-korejska kompanija, kao i najavu izgradnje velike reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, u izvođenju opet neke američke kompanije.