Kosovo najsiromašnije u regionu i Evropi: Sve veći broj mladih odlazi, ekonomija već godinama u zaostatku

Po podacima Svetske banke, Kosovo je najsiromašnije u regionu i Evropi. Stopa siromaštva iznosi preko 19 odsto. Stručnjaci navode da je reč o istorijski siromašnoj teritoriji koja sad ne može da uhvati korak sa regionom i Evropom i ukazuju da postoje mnogi strukturni problemi. Kada je reč o ekonomskoj situaciji u srpskim sredinama, ona zavisi od angažovanja u srpskim institucijama. 

Podaci Svetske banke i Agencije za razvoj Ujedinjenih nacija pokazuju da je bruto domaći proizvod na Kosovu nešto veći od pet i po hiljada evra i da deset odsto porodica na Kosovu preživaljava sa samo dva evra dnevno. Prosečne plate od 570 i penzije od 150 evra, nisu dovoljne da pokriju mesečne troškove građana.

"Kosovo je jedna od retkih zemalja na Zapadnom Balkanu koja ima uvoz od preko šest milijardi evra iz različitih zemalja i ulazi u drugu godinu sa ekonomskim i političkim sankcijama međunarodne zajednice, koje nanose gubitak od oko milijardu evra. Lokalna proizvodnja je i dalje slaba i bez dovoljne institucionalne podrške", rekao je Agim Šahini, iz Alijanse za biznis Kosova. 

Fadilj Mađuni iz iste organizacije napominje su drugi problem visoke kamatne stope banaka kao rezultat nedostatka novca u opticaju. 

"Mnoge firme su se obraćale bankama, a znamo da zbog visokih kamata na investicije, mnoge firme propadaju", napomenuo je.

Aktuelni kosovski premijer tvrdi da je Kosovo lider u regionu po stopi ekonomskog rasta, da je bruto domaći proizvod znatno viši, a da je u prošloj godini lokalna proizvodnja porasla za 30 odsto. 

"Imamo udvostručenje izvoza, značajno poboljšanje odnosa izvoza i uvoza sa jedan prema devet na oko jedan prema šest. Imamo i udvostručenje stranih investicija, u kom slučaju je prosek stranih investicija 664 miliona evra", rekao je Aljbin Kurti.

Strane investicije su niske, tvrde u Evropskoj banci za obnovu i razvoj, zbog loše infrastrukture i nedostatka radne snage. Sa druge strane, nezaposlenost na Kosovu premašuje 37 odsto. Aktuelni premijer tvrdi drugačije, a eksperti da posla nema ili je neadekvatan. 

"Nezaposlenost, koja je nekada pritiskala kosovske porodice, danas je pala sa 25,8 na 10,7 odsto", rekao je Kurti.

"Ono što vidimo u poslednje vreme je prilično visok trend bežanja i odlaska mladih ljudi koji biraju put migracije, jer ne mogu da se osamostale, niti da imaju stabilan posao", istakao je Altin Ademi iz Organizacije za demokratiju, antikorupciju i dostojanstvo. 

U godišnjem izveštaju, Agencija za prevenciju korupcije naglašava, da su najveći problem za  ekonomski razvoj Kosova, neformalna ekonomija i korupcija.

Mijačić: Kosovo u zaostatku dugi niz godina, zato ne može da uhvati korak

Direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj Dragiša Mijačić kaže da je problem u tome što je Kosovo istorijski prilično siromašna teritorija.

"Ona je u zaostatku za svim ostalim ekonomijama kako na Balkanu, tako i u Evropi već dugi niz godina. U tom smislu, svi ti neki procesi koji se dešavaju, a koji su opet, moram priznati, prilično pozitivni poslednjih nekoliko godina, oni i dalje ne mogu da uhvate korak sa ostalim ekonomijama", naveo je Mijačić za Euronews Srbija. 

Dodaje da osim istorijskih razloga postoje i strukturni jer je kosovska ekonomija nerazvijena i uglavnom zasnovana na sektoru usluga.

"Vrlo su veliki strukturni problemi. Nema proizvodnje. nema značajnijih stranih direktnih investicija. Nema stranih preduzeća koja ulažu na tu teritoriju. Otuda se ovi procesi zaista reflektuju onako kako je to ptikazano u izveštaju Svetske banke", rekao je Mijačić.  

Kako kaže, sa druge strane kosovo već značajan niz godina ima jako veliku stopu rasta koja je negde na nivou od četiri odsto u poslenjih nekoliko godina.

"Čak je u prvoj godini posle korone bila više od deset odsto. Mala je baza. Kada je mala ekonomija, onda se lako dolazi do veće stope rasta. Kosovo je jedina teritorija u Evropi koja ima BDP negde oko 6.000 dolara po glavi stanovnika, nakon toga je Moldavija sa nekih 7.000. Jako su veliki ti strukturni ekonomski problemi. Cela ekonomija je u procesu restrukturiranja, dosta se ulaže u energetski sektor, naročito poslednjih godina. Priliv stranih direktnih investicija uglavnom ide u sektor građevine - stambene izgradnje. Tako da neke stvari se dešavaju", rekao je sagovornik Euronews Srbija.

Dodaje da je stopa nezaposlenosti u padu i da podaci Svetske banke kažu da je ona oko 17 odsto kod mladih, dok je opšta negde ispod 10 odsto

"To su istorijski pozitivni podaci za Kosovo. Mi vidimo da stope nezapslenosti padaju svuda, to je zbog odliva stanovništva i radne snage. Ono što se u ovom trenutku dešava jeste jedna zaista neverovatna činjenica da Kosovo uvozi radnu snagu, da prosto nema dovoljno resursa više. Taj bazen radne snage na Kosovu se prazni i to je posledica ekonomskih migracija na Zapad. Negde je tome doprinela i sama vizna liberalizacija, ali ne samo ona. Znamo da nekoliko zemalja koje uvoze radu snagu već godinama to čine sistematski sa Kosova. Kosovo ostaje bez radne snage, samim tim pada is topa nezaposlenosti", naveo je Mijačić. 

Potpuno drugačija realnost u albanskim i srpskim sredinama

Govoreći o situaciji u srpskim sredinama, naveo je da tu ekonomija uglavnom zavisi od angažovanja u srpskim institucijama.

"Sada vidimo da se mnoge te srpske institucije ukidaju, ali ostaju radna mesta i primanja zarada koje finansira Republika Srbija. Cela ekonomska aktivnost u srpskim sredinama uglavnom zavisi od aktivnosti institucija i ustanova Vlade Republike Srbije. Otuda imamo prilično nerazvijen privatni sektor. Prosto, privatnog sektora skoro i da nema. Ima vrlo malo nekih firmi koje rade, upošljavaju radnike, ali su čak i oni sa svojim primanjima prilično nekonkurentni u odnosu na ono što se dobija od Vlade Srbije", rekao je. 

Ističe da je situacija potpuno drugačija nego u albanskim sredinama.

"To naročito izaziva različitu socijalnu koheziju i poliitčke probleme. Realnosti su potpuno drugačije", istakao je Mijačić.

"Kosovo je mala i zatvorena ekonomija"

Kaže da je priliv stranih direktnih investicija na rekordnom nivou na Kosovu - negde oko malo ispod milijardu evra na godišnjem nivou. Međutim, naglašava da je struktura tih investicija takva da se oko 70 odsto ulaže u stanogradnju.

"Ljudi koji žive u dijaspori ranije su gradili individualne stambene jedinice - kuće, a sada ulažu u izgradnju stanova. Najviše tih stranih investicija je otišlo na to. Kada su u pitanju direktne strane investicije u proizvodnju i fabrike, njih nema. Jedan deo ulaganja je u sektor energetike, ali u proizvodne pogone nema", rekao je.

Mijačić napominje da je jedan od većih strukturnih problema infrastrukturna povezanost Kosova sa ostalim ekonomijama u regionu.

"Negde postoji problem i u transportnoj infrastrukturi, pre svega u železnici. Putna infrastruktura je dosta razvijena u poslednje vreme, ali to nije dovelo do priliva direktnih stranih investicija. Jedan od razloga jeste taj što je Kosovo mala i zatvorena i ekonomija. Ulaganje u Kosovo nekog međunarodnog koncerna može da se isplati samo ukoliko bi ono bilo regionalno. Imajući u vidu da postoji mnogo regionalnih problema sa povezanošću kosovske ekonomije, otuda ta teritorija nije toliko atraktivna u ovom trenutku za neka ozbiljnija strana ulaganja", zaključio je Dragiša Mijačić.