Srbija na putu energetske tranzicije: Šta bi značila izgradnja velike gasne elektrane
Komentari13/11/2024
-19:10
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je u Bakuu sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevom o mogućoj saradnji na izgradnji velike gasne elektrane u Srbiji, od koje obe zemlje mogu da imaju koristi. Vučić je rekao da bi to u značajnoj meri obezbedilo i osiguralo potrebe Srbije za električnom energijom u budućnosti. Stručnjaci kažu da su gasne elektrane nužna potreba i da treba da ih bude više, ali i navode da je njihov rok trajanja ograničen.
Vučić je rekao da je potrošnja električne energije sve veća, zbog čega se grade gasne elektrane.
"Mi do pre par godina nismo ni razmišljali o gasnim elektranama u Srbiji, jer su za nas skupe. Bilo nam je jeftinije da trošimo ugalj, a sada su gasne elektrane rešenje", rekao je Vučić.
Vučić je naglasio da Azerbejdžan gradi elektrane koje su u stanju da proizvedu i po jedan gigavat električne energije, a da smo se mi uvek do sada ograničavali na 300–350 megavata.
Potreban nam je ugovor sa Rusijom i Azerbejdžanom, da pravimo gasne elektrane, istakao je Vučić.
Gde bi mogle da se izgrade?
Razmišlja se da li bi to bila jedna velika gasna elektrana ili dve manje. Vučić je pomenuo da bi jedna velika mogla da bude izgrađena kod Niša.
Navodeći da su tri gasne elektrane u vlasništvu Elektroprivrede Srbije i služe osim za proizvodnju električne energije i za pripremu tople vode za daljinsko grejanje, a da je jedna u vlasništvu Gaspromnjefta i nalazi se u Pančevu, stručnjak za energetiku Željko Marković kaže za Euronews Srbija da ima raznih razloga zašto bi gasna elektrana mogla da bude kod Niša.
On je rekao da Srbija ima hidroelektrane oko Đerdapa, termoelektrane u Obrenovcu i hidroelektrane na zapadu zemlje i naveo da u delu oko Niša takvih objekata za proizvodnju električne energije nema i da ne bi bilo loše da i tu postoje proizvodni kapaciteti.
"Niš je ovde verovatno preciziran zbog toga što je tu gasni interkonektor koji je sada skoro pušten i koji ima vezu ka Azerbejdžanu. Ono što sam ja razumeo jeste da je u stvari ideja da država Azerbejdžan investira zajedno sa Srbijom u te gasne elektrane i da onda se na taj način obezbedi gas", rekao je Marković.
Ako bi u tu elektranu dolazio gas iz cevovoda, a ne LNG gas, to bi bio i ekonomski isplativ projekat, smatra stručnjak za energetiku Miloš Zdravković.
"Da li je prava adresa Azerbejdžan, nisam siguran, zato što bi njegov gas dolazio kao LNG gas. Taj biznis bi po trenutnim cenama jedino mogao da bude isplativ ako bi to radili sa Rusima, odnosno kada bi dopremali gas direktno iz cevovoda. Gas iz cevovoda je najjeftiniji s obzirom na to da smo na liniji Turskog toka i imamo nesmatano snabdevanje", rekao je Zdravković za Euronews Srbija.
On navodi da bi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu trebalo da se naprave gasne termoelektrane toplane i da bi s jedne strane imali proivodnju električne energije, a s druge grejanje za te sredine.
"To bi bio dobar projekat, isplativ, a s druge strane tu vidim i rešenje ekoloških problema jer najveći zagađivači u Srbiji su individualna kućna ložišta. To vidim kao ekološko rešenje da se veliki gradovi greju", rekao je Zdravković.
Ako se želi rešiti pitanje topifikacije i proizvodnje električne energije koja nedostaje, Zdravković je naveo da su gasne elektrane svakako bolje investicije nego izgradnja solarne elektrane.
On kaže da je izgradnja gasne elektrane obiman projekat i verovatno bi bio najveći energijski projekat koji radimo.
"Kostolac B3 bi bio veći projekat, ali to bi moglo teorijski da bude na tom nivou projekata. Po meni, to su isplatili projekti", rekao je Zdravković.
Od ideje do realizacije
Marković je rekao da ukoliko je Azerbejdžan zainteresovan, izgradnja gasnih elektrana nije toliko komplikovana.
"Dosta brzo se grade gasne termoelektrane, tako da bi ideja mogla da bude i brzo realizovana ukoliko postoji volje i naravno novac za to", rekao je Marković.
Zdravković je rekao da su gasne elektrane bazičan izvor energije i da bi one mogle u perspektivi i da budu rešenje za zamenu termoelektrana na ugalj.
Cene električne energije će, kaže Zdravković, rasti u budućnosti tako da je potrebno što više projekata gasnih elektrana za koje navodi da su jedine elektrane koje omogućavaju da se dostignete maksimalni instalisani napon u roku oko sat vremena.
"Za sve druge je potrebno duži vremenski period da dođu do maksimalno instalisanog napona. Govorimo o 24 sata, u slučaju gasnih elektrana govorimo o jednom satu", rekao je Zdravković.
Zapadna Evropa je, kako je naveo, uvela veoma mnogo obnovljivih izvora, ali 22 odsto električne energije dobija iz gasa.
Marković je rekao da Srbija ne proizvodi gas kao što imamo proizvodnju uglja i da zato nije razvijala gasne elektrane nego termoelektrane na ugalj.
"Uvek kada imate nedostatak gasa, onda nemate goriva, pa imate i problem onda sa proizvodnjom električne energije. To je jedna stvar. Druga stvar koja isto tako, da kažemo, spada u neke određene nedostatke gasnih elektrane jeste da je gas isto fosilno gorivo. Moraćemo da ga povlačimo iz upotrebe tamo negde 2050. kada se i očekuje da dođemo do tog nekog takozvanog net zero zagađenja odnosno otpuštanja CO2 u atmosferu. Sa te strane njihov rok trajanja je ograničen na nekih 20-30 godina", rekao je Marković.
On je naveo da gas ima mnogo manje nivoe emisije nego ugalj.
"On jeste sada neko prelazno gorivo, zovemo ga plavi energent, nešto što bi trebalo da nam pomogne da premostimo taj deo dok ne izgradimo drugih kapaciteta iz nefosilnih goriva", rekao je Marković.
Komentari (0)