EU potvrdila drastično povećanje carina na električna vozila iz Kine - i do 45 odsto

Predlog Evropske komisije za povećanje carina na uvoz električnih vozila iz Kine dobio je neophodnu podršku država članica Evropske unije. Reč je o carinama i do 45 odsto, koje Brisel pravda time što kineski proizvođači krše tržišna pravila i evropske proizvođače stavljaju u neravnopravan položaj.

"EU i Kina nastavljaju naporno da rade na pronalaženju alternativnog rešenja koje bi moralo u potpunosti da bude usklađeno sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, kako bi se adekvatno rešilo štetno subvencionisanje koje je Komisija ustanovila u istrazi", saopštila je Komisija, ne navodeći mnogo detalja o novim carinama.

Izvršna uredba Komisije o povećanju carina najverovatnije će početi da se primenjuje u novembru, budući da mora biti objavljena u Službenom listu EU najkasnije do kraja oktobra, zajedno sa rezultatima istrage.

Zašto EU povećava carine?

Evropska komisija je pre oko godinu dana pokrenula istragu i zaključila da kineski proizvođači električnih automobila krše tržišna pravila jer ih subvencioniše država.

Zato je Evropska komisija u julu uvela privremene dodatne carine na kineske električne automobile koje su se kretale od 17 do 38 odsto, u zavisnosti od visine subvencija koje su proizvođači dobijali. Prethodno je  carina bila 10 odsto.

AP/Virginia Mayo

Komisija je procenila da su kineski električni automobili povećali udeo na evropskom tržištu sa jedan odsto 2019. na osam odsto ove godine, a procena je da bi mogao da dostigne i 15 odsto 2025. godine. To ipak ne čudi s obzirom na to da su električna vozila proizvedena u Kini dvadesetak odsto jeftinija u odnosu na evropske modele.

Ko je pokušao da blokira predlog Komisije?

Glasanje o predlogu Evropske komisije za povećanje carina bilo je tajno, ali je Rojters javio, pozivajući se na izvore iz EU, da je 10 zemalja članica podržalo predlog, pet mu se usprotivilo, dok je 12 bilo uzdržano.

Poznato je međutim da je Nemačka bila najglasnija u protivljenju, s obzirom na to da je veliki proizvođač luksuznih automobila koji su traženi u višemilionskim kineskim gradovima poput Šangaja.

Nemački proizvođači automobila "BMW" i "Folksvagen" mesecima su glasno govorili da bi takva odluka EU mogla da našteti evropskoj automobilskoj intrustriji.

Mađarski premijer Viktor Orban ocenio je da Evropska unija juriša ka "hladnom ratu sa Kinom".

S druge strane, Italija i Francuska su podržavale povećanje carina. Emanuel Makron je kineske državne subvencije autoindustriji opisao kao "neizdržive".

Ipak, Nemačka i druge zemlje koje su se protivile predlogu pribojavaju se trgovinskog rata Kine i Evrope, budući da je Peking najavio kontramere.

Šta kaže Peking?

Iz Pekinga za sada nema reakcije na konačno povećanje carina, ali su prethodno podneli žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji zbog evropske istrage o kineskim električnim vozilima, navodeći da istrazi “nedostaju činjenice i pravni osnov”, kao i da ozbiljno kriše pravila Organizacije.

Ipak, i Kina je pokretnula sopstvene istrage na evropske proizvode i zapretila oštrim kontramerama - podizanjem carina na luksuzne automobile iz Evrope, ali i rakiju, mlečne prozivode i meso. 

Kina je važno tržište za ove proizvode iz EU, ne samo zbog veličine, već i zato što se u Kini dobro prodaje ono što se u Evropi smatra nusproizvodom ili čak otpadom - životinjske iznutrice, repovi, uši, njuške, nogice.