"Najveće i najznačajnije uvećanje budžeta Srbije": Poslanici raspravljaju o rebalansu, a šta kažu stručnjaci?

Poslanici Skupštine Srbije danas raspravljaju o predlogu izmena i dopuna zakona o budžetu za tekuću godinu. Predlog je da budžet za ovu godinu iznosi 2.173 milijarde dinara, odnosno da bude povećan za 132,5 milijarde dinara. Odbor za finansije Skupštine Srbije prihvatio je sinoć u načelu predlog za izmenu Zakona i predložio parlamentu da ga usvoji.

Premijer Miloš Vučević rekao je nedavno da rebalans donosi dosta dobrih vesti za građane i državu. 

"Opredelili smo sredstva koja treba da nam pojačaju i saobraćajnu infrastrukturu, pre svega kupovinu novih vozila, koji treba da saobraćaju između glavnog grada, aerodroma "Nikola Tesla" i EKSPA. Pripremamo i infrastrukturu za vraćanje obaveznog vojnog roka. Tu je i osam milijardi za plate u prosveti. Čeka nas težak razgovor sa svim subjektima za budžet 2025. godine", rekao je Vučević.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je Srbija nikad jača i stabilnija, uprkos ogromnim izazovima koji dolaze iz globalnog sveta od 2020. godine, dodajući da će se sa rebalansom budžeta za ovu godinu ubrzati dalji rast i razvoj.

Tanjug/Rade Prelić

Mali je naveo da se ide ka cilju da prosečna plata u Srbiji 2027. godine bude 1.400 evra, a penzije 650 evra. On je naveo da su jasno definisani prioriteti koje država sledi i koje želi da ostvarimo do 2027. godine.

"Imamo veće prihode od 132,5 milijardi dinara, hteli smo na pravi način da raspodelimo te prihode na ono što je prioritet i što omogućava dalji, ubrzani rast, razvoj i modernizaciju naše ekonomije", rekao je sinoć Mali u Skupštini Srbije.

Inače, rebalansom će, prema planu, biti povećana izdvajanja za poljoprivredu za još oko 154 miliona evra. Veća izdvajanja predviđena su i za zdravstvo koje će dobiti dodatnih 256 miliona evra, prosveta će dobiti još 102 miliona evra, a za podršku porodicama sa decom predviđeno je dodatnih 213 miliona evra.

Vojska će dobiti još oko 437 miliona evra, što je uvećanje budžeta ministarstva odbrane za nešto više od pet puta. Veći deo tog novca, odnosno 421 milion evra otići će na isplatu prve rate za borbene avione "Rafal", dok će za uređenje kasarni za potrebe obaveznog vojnog roka biti izdvojeno oko 18 miliona evra.

Tanjug/Rade Prelić

Rebalansom je predviđeno uvećanje troškova za izgradnju Nacionalnog stadiona za oko 154 miliona evra, sa 111 miliona na oko 265 miliona evra.

Dodatnih 1,1 milijardu evra ove godine je do sada najznačajnije uvećanje u budžetu Srbije, ističe za Euronews ekonomista Vladimir Vasić, ali dodaje da je ključna ekonomska disciplina koja diktira pravilno raspoređivanje i trošenje novca u budžetu.

Fiskalni savet: Povećanje javnih rashoda glavna karakteristika predloženog rebalansa

Fiskalni savet ocenjuje da rebalans budžeta može biti korak u pogrešnom smeru ukoliko rast kapitalnih investicija ne dovede do bržeg rasta BDP-a.

Stručnjaci Fiskalnog saveta navode da bi trebalo imati u vidu i to da se država trenutno zadužuje po visokim kamatnim stopama i da su nepovoljni uslovi zaduživanja Srbije dodatni važan argument zbog koga Fiskalni savet nepovoljno ocenjuje promenu smera fiskalne politike u predloženom rebalansu, prenosi Tanjug.

Planirano povećanje fiskalnog deficita po definiciji u krajnjem ishodu rezultira većim zaduženjem zemlje a kao olakšavajuću okolnost iz Fiskalnog saveta navode to što nominalni BDP u 2024. raste još brže, pa će učešće javnog duga u BDP-u ipak blago da se umanji.

Povećanje deficita planirano rebalansom u osnovi nije strukturne prirode, što je, ocenjuju u Fiskalnom savetu, povoljna okolnost. 

Ističe se da je budžet kredibilno i konzervativno planiran pa postoji mogućnost da fiskalni deficit u 2024. na kraju bude nešto niži od novog plana iz rebalansa.

Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da ne postoje izraženi rizici da će javni prihodi podbaciti u odnosu na projekciju iz rebalansa, a javni rashodi prebaciti plan. Naprotiv, javni prihodi projektovani su umereno konzervativno, pa postoji mogućnost da se realizuju iznad budžetskog plana. 

Uz to, vrlo je moguće da su neki rashodi budžetirani preširoko i da se neće u potpunosti realizovati. To znači da bi fiskalni deficit u 2024. lako mogao da bude niži od planiranih 2,9 odsto BDP-a. 

Iz Fiskalnog saveta navode da pored javnih investicija, primetno povećanje u rebalansu imaju subvencije za poljoprivredu, rashodi za socijalnu politiku i za zdravstvo. Ocenjuju da je poljoprivreda vrlo važan sektor domaće ekonomije koji čini oko 7,5 odsto privrede Srbije, zbog čega su, kako ističu, lutanja države u agrarnoj politici koja se više puta menja tokom godine neprimerena značaju ovog sektora. 

Dodaju da su prihodi republičkog budžeta povećani i to opravdano za oko 133 milijarde dinara. Ovo zato što je izvršenje javnih prihoda u prvih osam meseci ove godine bilo primetno iznad budžetskog plana. 

To je prepoznato u rebalansu, u kome je projekcija javnih prihoda podignuta za oko 133 milijarde dinara, najviše na PDV-u,  52 milijarde, porezu na dobit, 35,5 milijardi i neporeskim prihodima, 28,5 milijardi. 

U Fiskalnom savetu smatraju da predloženi rebalans u pojedinim delovima nije dovoljno transparentan i da slično kao u prethodnim godinama, ne donosi potrebna objašnjenja za mnoge važne promene budžetskih prihoda i rashoda. 

Šta kažu stručnjaci?

Ekonomista Vladimir Vasić kaže za Euronews Srbija da je ovo najveće i najznačajnije uvećanje budžeta Srbije. Međutim, on dodaje i da bi se nastavio ovakav trend pre svega je ključna i ekonomska disciplina koja diktira pravilno raspoređivanje i trošenje novca u budžetu.

"Deficit jeste važan, ali postoji i još jedan pokazatelj koji je bitan a to je javni dug u odnosu na BDP. U tom smislu, Srbija se drži čuvenog Mastrihta i oko 50 odsto, što je dobro. Sada nam je potrebna disciplina kako bi mogli da nastavimo ovim tempom i da dobijemo taj čuveni investicioni rejting", kaže.

Kako dodaje, taj rejting bi mogao da se desi ove ili sledeće godine, i to ukoliko se nastavi sa dosadašnjim tempom. 

"Ekonomska disciplina i rast BDP-a od četiri odsto bi mogli da nam daju jedan pozitivan signal i ta se taj višak prihoda, koji postoji u budžetu, usmeri na mesta gde je to najpotrebnije: zdravstvo, školstvo, socijalna davanja i možda infrastrukturni projekti i projekti koji su vezani za EXPO 2027", objasnio je on. 

Upitan da li je značajno i to što je proceni Ministarstva finansija projektovana stopa privrednog rasta za 2024. godinu iznosila  3,8 odsto, dok je najpre bilo planirano da će iznositi nešto manje, 3,5 odsto, Vasić kaže da je ta razlika jako bitna.

"Srbija posle nekoliko godina ima stope rasta i to je dobro. Naravno, tempo zavisi od mnogih faktora kao što su globalno-politički, unutrašnji, ekonomski, ali i od naše lične potrošnje i potrošnje države", kaže on.

Vasić navodi i da je za njega jako važno da se ovaj tempo rasta društvenog proizvoda nastavi i u narednim godinama jer je ovo tek, kako je objasnio, pola puta do Evropske unije i standarda njenih građana.

"Kada pričamo o standardu građana i te stope rasta bi morale da budu oko pet i iznad pet, ja bih rekao čak između pet i sedam. To baš nije tako lako i jednostavno, ali važno je da težimo tome da se ta razlika između EU i nas smanjuje", smatra on.

Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić kaže za Euronews Srbija rekao je da velika kapitalna ulaganja mora da idu "ruku pod ruku" sa time da pre svega budu transparentni. On je ovo potkrepio činjenicom da je i Fiskalni savet u junu insistirao na tome kada je dao svoje izglede i savete.

"Rebalans svakako podrazumeva da se dođe do blagog rasta fiskalnog deficita, što je prvi put, rekao bih, od one pandemijske godine, kada je bio visoki fiskalni deficit. Sada se otvara novi trend, a to je rast deficita, i to uz pretpostavku da će privredni rast u Srbiji do kraja godine biti 3,8 odsto, iako ocene MMF-a i dalje stoje na 3,5 odsto. Međutim, ono što mi ne znamo je da li je usvojen savet Fiskalnog saveta o tome da sve bude transparentnije nego što je bilo ranije", smatra Šoškić.