Nedavni kolaps elektroenergetskog sistema uzdrmao Balkan - kakva je budućnost za Srbiju?

Ukoliko Srbija želi da do 2050. godine izađe iz fosilnih goriva i obezbedi baznu energiju, jedina opcija je nuklearna tranzicija, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović. Dodala je i da je u planu potpisivanje Memoranduma o saradnji sa Francuzima na stvaranju temelja i preduslova za razvoj nuklearne energije.

"Pokrenuli smo i izrade preliminarnih studija kako bismo sagledali koje su to sve opcije koje se stavljaju pred Srbiju, od konvencionalnih nuklearnih elektrana do malih modularnih nuklearnih elektrana, šta je to što je najbezbednije, najbrže, najoptimalnije za naš sistem i upravo te analize treba da nam daju odgovore na to kojim putem je najbolje da idemo, a onda i kako to sve da sprovedemo u delo", rekla je ministarska.

Tanjug/Strahinja Aćimović

Kako je dodala, Srbija uveliko ovim povodom ima komunikaciju sa raznim zemljama koje imaju dosta iskustva u ovoj oblasti i, kako kaže, očekuje da će one iskreno da pomognu i našoj zemlji.

Sa druge strane, kada je u pitanju snabdevanje električnom energijom, pojeidne zemlje u regionu suočavaju se sa problemima. Naime, još uvek se traži uzrok nedavnog kolapsa u energetskim sistemima koji je zadesio Crnu Goru, BiH, Hrvatsku i Albaniju. 

Za to vreme, Srbija, pored stabilnosti u svojim elektranama, naširoko razmišlja o nuklearnoj tranziciji. 

To potkrepljuje činjenica, prema rečima ministarke Đedović Handanović, da je Ministarstvo rudarstva i energetike u razgovoru sa francuskim kolegama razmatra uvođenje nuklearne energije u nacionalni miks Srbije, kao i da će tokom leta biti održana javna rasprava o izmenama Zakona o energetici.

Kakva je situacija u regionu, a kakva u Srbiji?

Nakon siuacije koja se desila 21. juna oko podneva, kada je pet zemlja u regionu ostalo bez struje, postavilo se pitanje da li je Srbija samo imala sreću i kako se zapravo naša zemlja snabdeva električnom energijom.

Naime, najveći deo energije u našoj zemlji dolazi iz termoelektrana i one proizvode oko 50 odsto struje. Na drugom mestu su hidroelektrane sa proizvodnjom od oko 40 odsto, dok najmanje energije dobijamo preko elektrana na vetar i gas koje zajedno proizvode oko četiri odsto energije.

Stručnjaci kažu da Srbija najviše energije troši u ekstremno hladnim danima, i to oko 35 odsto.

Prema strukturi potrošnje domaćinstva učestvuju sa gotovo 46 odsto, industrija skoro 33 odsto, javne i komercijalne delatnosti sa 19 odsto, a saobraćaj i poljoprivreda sa nešto više od jedan odsto.

Planirana finalna potrošnja energije u ovoj godini iznosi gotovo 29.800 gigavata (29.779 gigavata), što je za dva odsto više u odnosu na procenjenu finalnu potrošnju prošle godine.

U prilog štednji energije, ali i očuvanju životne sredine sve više se govori o nuklearnoj energiji i njenim potencijalima u Srbiji.

profimedia

Tako je u Parizu u aprilu ove godine srpska delegacija potpisala sa francuskim kolegama Memorandum o razumevanju za strateško partnerstvo i saradnju.

Međutim, od Memoranduma do realizacije put je dugačak zbog više prepreka. Biće neophodno ukinuti moratorijum na nuklearne elektrane iz 1989. godine, uveden svega tri godine nakon Černobiljske katastrofe.

Druga prepreka jeste nedostatak stručnog kadra i činjenica da se decenijama u Srbiji ne obrazujemo za ovu oblast.

Poslednji problem jesu finansije, koje naša zemlja nema za samostalno izgradnju nuklearku, te se jedno od rešenja spominje saradnja sa zemljama u okruženju, poput nuklearke Pakš u Mađarskoj koja radi decenijama, kao i izgradnja malih modularnih reaktora.

Nuklearne reaktore imaju i Rumunija u okviru elektrane Černa Voda, potom Kozloduj u Bugarskoj, i nuklearna elektrana Krško, na granici Slovenije sa Hrvatskom.

Lider u korišćenju nuklearne energije je Francuska, sa 56 nuklearnih reaktora iz kojih dobija oko 65 odsto struje, a u narednim godinama u planu je izgradnja šest novih elektrana. S druge strane, Nemačka je zvanično prošle godine napustila nuklearnu energiju, zatvorivši poslednje tri elektrane i okrenula se obnovljivim izvorima energije.

Kovačević: Sada smo u situaciji da gledamo jedan desetogodišnji investicioni ciklus

Stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević komentarišići za Euronews Srbija nedavni incident kaže da je pre svega reč o setu kvarova koji su se desili na nekoliko mesta kao i da je reč o, kako je naveo, sijaset sistemskih problema - od načina kako se upravlja preko granice do toga kako se ti kapaciteti dostavljaju. 

"Sistem se našao preopterećen. Vrlo je karakteristično ta cela struktura potrošnje u tom prostoru. Recimo dva velika aluminijumska kombinata u Mostaru i u Podgorici uopšte ne rade. Železara u Nikšiću takođe. Znači velikih industrijskih potrošača praktično nema. Drugo, na tom području nema ni značajnijeg izvora električne energije u smislu termoelektrane itd. Na mreži nije bilo praktično ni jednog velikog objekta u celom tom prostoru koji bi mogao podržati zatečenu situaciju, podržati mrežu", objanio je on.

Upitan da li je Srbija imala sreću ili je možda infrastrukturno bolje stoji od ostatka regiona, Kovačević kaže da ima i jednog i drugog, kao i da pored činjenice da naša zemlja ima stabilan sistem, ne znači da oprez nije neophodan.

Srbija ima jedan dosta balansiran miks između hidroenergije i termoenergije koji ste malo preopisali s jedne strane. S druge strane, u datom momentu bio je uvoz energije iz Crne Gore i izvoz energije ka Bosni. Tako da u tom trenutku efekti ovog događaja se u sistemu Srbije nisu naročito osetili. 

Komentarišuću energetsku budućnost Srbije kaže da taj plan mora da bude na duže staze.

"Teško je zamisliti da postojeća struktura ostane do 2050. godine. Broj tehničkih kvarova, stepen pouzdanosti je takav da teško se može tako nešto zamisliti. Verovatno je potrebna tranzicija ka pouzdanim efikasnim sistemima", kaže.

Kovačečivć kaže i da su Srbiji potrebna isksutva drugih zemalja kako bi znala u kom pravcu tačno da ide.

"Sada se nalazimo u situaciji da gledamo jedan desetogodišnji investicioni ciklus, vrlo brzo, vrlo hitno, koji može da obezbedi pouzdanu sigurnost i da postavi temelje infrastrukture za budući razvoj u smislu nuklearne energije", rekao je on.