Rodna ravnopravnost u oblasti rada između želja i realnosti: Zašto su žene i dalje manje plaćene od muškaraca

Komentari

Autor: Ljiljana Gradinac

11/06/2024

07:00

Rodna ravnopravnost u oblasti rada između želja i realnosti: Zašto su žene i dalje manje plaćene od muškaraca - Copyright Profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Nacionalni dan rodne ravnopravnosti u Srbiji obeležava se 11. juna od 2022. godine. Rezultati prvog anketiranja zaposlenih u domaćim privatnim kompanijama u pogledu rodne ravnopravnosti, koje je sprovedeno u maju, pokazuju da 80 odsto ispitanika smatra temu rodne ravopravnosti izuzetno značajnom ističući veću želju za promociju rodne ravnopravnosti unutar preduzeća u kojima rade. Međutim, ministarka bez portfelja zadužena za rodnu ravnopravnost Tatjana Macura nedavno je naglasila da se najveći problemi javljaju u platnom jazu između žena i muškaraca.

Ona je istakla da su problemi rodne ravnopravnosti u privatnom sektoru i te kako prisutni, iako je stanje značajno bolje nego što je bilo.

Postavlja se pitanje koliko su žene u Srbiji manje plaćene od muškaraca i koji su razlozi.

Šta kažu poslodavci, a šta sindikat

U Uniji poslodavaca Srbije su izričiti - jednaka zarada za rad iste vrednosti je u Srbiji garantovana zakonom.

"Poslodavac iz javnog ili iz privatnog sektora ne bi smeo da napravi razliku u platama ako na istim pozicijama rade muškarac i žena samo zato što je neko muškarac ili zato što je žena", rekla je za Euronews Srbija Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca Srbije.

Ona dodaje da je to deo međunarodnih standarda i konvencija koje je Srbija ratifikovala, kao i da su to prava koja propagira Međunarodna organizacija rada.

Budimčević je navela da vlasnik preduzeća i poslodavac kad zapošljava, gleda stručnost, radno iskustvo i neke veštine.

"Teško da će napraviti razliku ako ima dva kandidata. Ako je žena, ako ima veće kvalitete, samo zato što je žena, neće on ispustiti takvu priliku da zaposli uspešnu menadžerku. Apsolutno neće gledati da li je u pitanju žena ili muškarac. To je sigurno, jer razmišljate - uložili ste neki svoj kapital i ne želite da se kockate", rekla je Budimčević.

Navodeći da to što žene manje zarađuju od muškaraca nije samo problem u Srbiji, nego na globalnom nivou, predsednica ASNS Ranka Savić kaže za Euronews Srbija da je puno razloga za takvu situaciju u Srbiji jer se u Srbiji žena posmatra kao domaćica i majka.

"To ima svoje objašnjenje zašto žena teže napreduje i ne nalazi se na nekim boljim pozicijama jer poslodavac uvek računa na to, pogotovo ako se radi o nekoj mlađoj ženi, da će ona u jednom trenutku da ostane u drugom stanju i da ode godinu-dve na porodiljsko bolovanje. To je recimo masovna pojava sa kojom se mi suočavamo i onda u samom izboru za ta rukovodeća mesta poslodavac se mnogo češće opredeljuje za muškarce, smatrajući da mu je on tu, da mu neće odlaziti i da će biti potpuno posvećen poslu kojim se bavi", rekla je Savić.

Savić navodi da i i te kako ima kršenja zakona ili uslovljavanja neostajanjem u drugom stanju da bi žena napredovala.

S druge strane, Budimčević je navela da nastoje u tome da poslodavce osveste da na razgovoru za posao ili prilikom raspisivanja oglasa ne sme da se komentariše godište kandidata, pol, bračni status, kao i da se postavljaju pitanja o bračnom statusu ili planiranju proširenja porodice.

"Stalno govorimo poslodavcima da je diskriminacija u takvom smislu zabranjena. Mislim da ipak postoji određeni nivo svesti da to ljudi ne krše i da to nije samo pitanje zakona koji to zabranjuje, nego je neljudski takve stvari postavljati kao ultimatum", rekla je ona.

Ona je naglasila da je nejednakost u zaradama između muškaraca i žena diskriminacija i da je to zabranjeno po zakonu.

"Svako ko smatra da je diskriminisan u tom pravcu mogao bi da podnese tužbu sudu za diskriminaciju", dodaje Budimčević.

Savić kaže da i poslednja istraživanja pokazuju da žene u Srbiji zarađuju manje, mada je po zakonu predviđeno i zacrtano da za rad na istom radnom mestu sa istim zvanjem, ne mogu da budu razlike u plati u odnosu na muškarce i žene.

"Moj lični utisak je da je veća solidarnost među muškarcima nego što je među ženama. To je neko moje subjektivno ubeđenje i da muškarci mnogo više guraju jedan drugog dok žene to rade manje", rekla je ona.

Savić navodi je jedan od razloga što žene manje zarađuju od muškaraca to što je veliki broj radnih mesta, kao što je prosveta ili rad u socijalnim ili zdravstvenim ustanovima, kao i u tekstilnoj industriji, predodređen da na njima rade žene, a to su po pravilu manje i slabije plaćena radna mesta.

Koliko žene manje zarađuju od muškaraca

Savić kaže da žene u Srbiji zarađuju znatno manje nego što zarađuju muškarci.

"Sigurno je to deset odsto, a mislim čak i da je više", dodaje Savić.

Navodeći da je zakonom zabranjeno da za istu poziciju žene imaju manju osnovicu, Budimčević je, međutim, navela da se često dešava da žene ne mogu nekad da se odazovu u slučaju dodatnog posla ili prekovremenog rada zbog porodičnih obaveza, za razliku od muškaraca koji to prihvataju, pa zato dobiju uvećanu zaradu u odnosu na ženu zaposlenu na istoj pozicijama.

Ona naglašava da osnovna zarada nikako ne bi smela da bude manja za žene u odnosu na muškarce.

"Inspekcija kad bi došla i kad bi uzela ugovor o radu, kad bi videla da dve osobe, muškarac i žena rade na istim pozicijama, morali bi da imaju istu startnu osnovu. Dešava se to da nekad žena zbog porodičnih obaveza, zbog toga što smo mi ipak tradicionalno društvu, ali izgleda da je to tako svuda i u svetu, da ne mogu da odgovore van tog radnog vremena zahtevima poslodavaca, onda muškarac dobije rešenje o prekoverenom radu i onda su ti časovi plaćeni i na kraju kada se obračunava zarada, ispada da ima veću platu", rekla je Budimčević.

Kada je reč o menažerskim ugovorima, Budimčević kaže da je to specifičan rad, rad van radnog odnosa ili može da podrazumeva i ugovor o radu, i da se često dešava da su menadžerski ugovori stvar individualnih pregovora sa poslodavcem.

Možda je, dodaje, da ako neki direktori imaju menadžerski ugovor, neko vrednovao taj ugovor za muškarca više nego za ženu, ali definitivno tako nešto je zabranjeno u Srbiji.

"I da nije našim zakonima propisano, zabranjeno je tim međunarodnim standardima koje Srbija mora da primenjuje. Mislim da se sve više diže svest o tome da se ljudska prava na radu moraju poštovati i to je jedno od osnovnih ljudskih prava, da muškarac i žena moraju da imaju istu zaradu na istim pozicijama. Kod zarade se vrednuje doprinos na radu, a žene su mnogo odgovornije i požrtovanije i detaljnije na poslu i da bi tako nešto u stvari trebalo da utiče da imaju čak i ta neka uvećanja zarade veća od muškaraca, ako se tako nešto uzima u obzir", rekla je Budimčević.

Savić kaže da je u Srbiji poštuje zastupljenost žena u parlamentu i da je čak njihov broj u Vladi natprosečan, ali da to ne dovodi do toga da se te žene istinski bore za promenu stanja u Srbiji jer opet odluke donose muškarci.

"One prosto slede te odluke koje oni donose i nema želje, nema rada, nema truda, nema jednog otpora takvom stanju i takvom položaju žena u Srbiji. Mislim da bez obzira koliko se mi svi borili, da će proći jos dosta vremena do kada ćemo moći da kažemo da je potpuno svejedno da li na određenom radnom mestu rade žene ili muškarci, i to bez obzira na to što je u Srbiji prema najnovim istraživanjima sve više žena koje obavljaju i izuzetno teške fizičke poslove. Dakle mi više nemamo čak ni tu onu prevagu muškaraca da su oni na nekim teškim poslovima, to sve više počinju da rade i žene i da učestvuju u tim poslovima", rekla je Savić.

I dok Savić kaže da ministarka Macura dolazi iz oblasti sfere borbe za bolji položaj žena i da se zato nada da će imati snage i da nešto promeni, Budimčević navodi da se menja situacija i u politici, ali i da u velikim kompanijama ima zaista mnogo uspešnih žena.